Donbas je platio najveću cenu rata u Ukrajini

Specijalno za „Politiku”

Uskoro se navršava 12 godina od početka masovnih protesta na kijevskom trgu Majdan. Od posledica obojene revolucije koja će iz protesta proisteći, Ukrajina će se teško oporaviti u narednim decenijama. Najveću cenu Majdanskog prevrata plaća Donjecka oblast, pre rata najbogatiji i privredno najrazvijeniji region Ukrajine.

Narodno nezadovoljstvo prevratom u rusofonim regionima postmajdanske ukrajinske vlasti ugušiće relativno lako u Harkovu. U Odesi će primeniti brutalnu silu 2. maja te turbulentne 2014. godine: ukupno 42 protivnika majdanskog prevrata poginuće u požaru u zgradi odeskog sindikata, koju su zasuli Molotovljevim koktelima fudbalski navijači koji su podržali novoformirani režim u Kijevu. Još šest građana stradaće u uličnim okršajima sa snagama reda i huliganima. Sa Donjeckom i Luganskom bilo je drugačije. Tamošnja pobuna dovešće do građanskog rata, koji će se 2022. proširiti na rat Rusije i Ukrajine, kojem se i danas ne vidi kraj. Pobuna u ova dva regiona uspela je zbog zajedničkih granica sa Rusijom, preko kojih je stizala podrška, ali i zbog potpunog rasula u redovima ukrajinske armije i policije na tom području.

Prošlo je 11 i po godina otkako je u Donbasu normalan život stao. Prvobitna pobuna izbiće u Slavjansku i Kramatorsku, industrijskim centrima na tromeđi Donjecke, Luganske i Harkovske oblasti. Nakon tromesečnih borbi pobunjenici će se povući iz ova dva grada ka Gorlovki i Donjecku, bez borbe prepuštajući Konstantinovku, Družkovku i Bahmut. Prvobitni komandant pobunjenika Igor Strelkov, imenovan naknadno prvim ministrom odbrane tek formirane DNR, na sličan način kako je to uradio u Slavjansku i Kramatorsku, narediće i povlačenje iz Donjecka polovinom avgusta. Ovu odluku opozvaće tadašnji potpredsednik vlade DNR, Vladimir Antofejev, misteriozna ličnost koja je generalski čin stekla u Pridnjestrovlju. Strelkov je proteran iz Donjecka, grad nije pao u avgustu, ukrajinska vojska pretrpeće tada težak poraz u Ilovajsku i posle nove katastrofe u Debaljcevu u januaru u 2015. konflikt će se narednih sedam godina zamrznuti.

Sukobi iz 2014/15. predstavljali su dečju igru u poređenju sa onim što će uslediti posle 24. februara 2022. Pobunjenici su tada držali jedva 30 odsto teritorije Donjecke oblasti i za ove tri i po godine krvavih borbi kontrolu su proširili na oko 75 odsto. Pored stotina hiljada poginulih, rat na Donbasu zbrisao je sa lica zemlje predgrađa Donjecka: Marinku, Krasnogorovku, Avdejevku i Peski. Ma kako se završi ovaj rat, male su šanse da se u narednih nekoliko decenija život tamo ponovo vrati. Slična sudbina verovatno čeka i Bahmut i Ugljedar, a broj sa zemljom sravnjenih sela meri se stotinama.

Situacija je drugačija u Selidovu, Kurahovu i Ukrajinsku, gradovima koji su pali pre oko godinu dana, uz manji intenzitet borbi i razaranja infrastrukture. Tamo je došlo do postepene obnove elektromreže, pojavila se i mobilna mreža, a i rizik od udara dronova je manji nego što je bio pre godinu dana. Civilima u teritorijama Donjecke oblasti koje kontrolišu Rusi danas je možda najteže u Gorlovki, u kojoj je do rata živelo oko 250.000 ljudi. Bez obzira na to što grad nije predstavljao poprište neposrednih borbi, u njemu danas boravi jedva petina predratnih stanovnika. Rusi su za prethodne tri i po godine tek za desetak kilometara pomerili front od Gorlovke, pa nad gradom lete ukrajinski FVP dronovi koji ciljaju sve što se miče. Na ulicama Gorlovke tokom dana teško da ćete videti ljude, a gradskim ulicama nije preporučljivo kretati se automobilom brzinom manjom od 60 kilometara na sat. Grad duhova – danas je to prva asocijacija kada prođete pustim ulicama Gorlovke. Ovaj osećaj dodatno pojačavaju desetine nedovršenih stambenih zgrada, čija je gradnja zamrznuta 2014. i koje predstavljaju svedočanstvo da je ovo nekada bilo perspektivno mesto za život.

Situacija je drugačija u Mariupolju i Volnovahi, koji su se početkom 2022. suočili sa apokaliptičnim razaranjem oko dve trećine stambenog fonda. Tragova rata u Volnovahi više nema, dok su u Mariupolju stambeni objekti u potpunosti obnovljeni. Sanaciju još čeka manji broj komercijalnih objekata, poslovnih zgrada i tržnih centara, ali s obzirom na to da su ograđeni, ne privlače posebnu pažnju. Obnovljene su i sve nekadašnje škole, a na Mariupoljskom državnom univerzitetu Kunže krajem oktobra organizovan je treći po redu kongres Mladih diplomata Rusije, na kojem je učestvovao i Siniša Vidović, savetnik predsednika Skupštine Republike Srpske. U Mariupolju već neko vreme radi i srpski restoran „Mersibo”. Osoblje je izuzetno ljubazno i profesionalno, ali ne govori srpski. Ćevapi, pljeskavica, prebranac, šopska salata i drugi naši specijaliteti sasvim su solidno spremljeni.

Auto-put od Donjecka do Mariupolja, dug 120 km, rekonstruisan je još 2023. Za razliku od 2022, kada je linija fronta bila na manje od 10 km od centra Donjecka, danas su u gradu retka vojna vozila, kamioni i lica u uniformama. U Donjeck su se vratile i saobraćajne gužve i desetine hiljada stanovnika koji su ga u talasima napuštali. Nažalost, u ovaj nekad milionski grad nije se vratila voda. Ukrajina je nakon eskalacije rata u februaru 2022. u blizini Slavjanska presekla kanal Severski Donjec – Donbas i Donjeck ostavila bez vode. Kada je polovinom 2022. postalo jasno da ruska vojska neće lako i brzo stići do Slavjanska, pristupilo se izgradnji ambicioznog projekta izgradnje oko 200 kilometara dugog vodovoda Don–Donbas, koji je trebalo da dovede vodu do Donjecka.

„Hvaljeni vodovod iz Rostovske oblasti, čiju je izgradnju nadgledao sada već osuđeni bivši zamenik ministra odbrane Timur Ivanov, nije uspeo da reši problem. Objekat je otvoren uz veliku pompu, ali je ubrzo nakon toga otkrivena ogromna pronevera. I sada su ljudi bukvalno primorani da preživljavaju”, piše Julija Baniševskaja, komentator portala „Carigrad”, koja bukvalno optužuje Ivanova da je „ukrao vodu Donbasu”. Ipak, građani Donjecka jednoglasni su da bezbednost koja na proleće 2024. nema cenu i u narednu 2026. ulaze sa nadom da će se rat napokon završiti i njihov život posle 12 godina početi u punom kapacitetu da vraća u normalu.