Đurić: Srbija želi što pre da postane član EU

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas, posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom, da su zajdnički konstatovali da su odnosi dve zemlje razvijeni i sveobuhvatni, kao i da postoji spremnost za njihovo unapređenje i poručio da Srbija želi najskorije moguće da postane član EU.

Verujemo da je Srbiji budućnost i mesto u Evropi, istakao je Đurić u Ministarstvu spoljnih poslova.

On je istakao da je Nemačka ključni partner za Srbiju ne samo po pitanju ekonomske saradnje već i po pitanju reformi na evropskom putu.

"Srbija želi najskorije moguće da postane član Evropske unije, istakao je Đurić i dodao da je za Srbiju EU strateški cilj.

Đurić je rekao da je EU najveći mirovni projekat u istoriji evropskog  kontinenta i da moramo, kako bismo stigli ka tom cilju, da udvostručimo i utrostručimo naše reformske napore.

Đurić je rekao da je Berlinski proces jedan od najznačajnijih instumenata za našu regionalnu saradnju i preneo da je Vadefulu ponudio da Srbija igra značajniju ulogu u okviru Berlinskog procesa i da smo odlučni  da u narednim godinama uradimo mnogo više da nastavimo da menjamo  paradigmu ukupnih ekonomskih i političkih odnosa i da jačamo i veze sa Nemačkom prema kojoj gajimo poštovanje.

On je pozdravio delegaciju Nemačke i dodao da su sa Vadefulom došli i članovi Bundestaga.

Napomenuo je da je Vadeful odličan poznavalac balkanskih prilika ali i znažan zagovornik produbljivanja saradnje sa našim regionom i stvaranja novih i drugačijih odnosa.

"Za Srbiju je EU strateški cilj zato što u EU imamo priliku za promenu paradigme odnosa u našem regionu imamo priliku za stvaranje nove drugačije budućmosti u kojoj će ovaj najveći morivni projekat u istoriji našeg kontineta potpuno transformisati međudržavne i međunacionalne odnose na našem kontitnentu. Da bismo stigli do ovog cilja moramo da udvorsturučimo i utrostručimo naše reformske napore. Ali ono što smo postigli u saradnji sa Nemačkom kada j reč o ekonomoiji doprinosi ukpunom ekonomsom i reformskom potencijalu naše zemlje", kazao je Đurić.

Dodao je da mu je zato drago što su imali danas priliku da razgovaraju o širokom spektru tema iz tog domena.

"Današnji razgovor je predstavljao priliku i da razgovaramo o različitim regionalnim temama. Upoznao sam naše nemačke kolege sa položajem našeg naroda na KiM, ali i sa posvećenošću Srbije kao čuvara stabilnosti u našem regionu i težnji da upravo, kao što sam na početku rekao, promenimo paradigmu međunacionalnih odnosa i da stvorimo jednu potpuno drugačiju evropsku perspektivu za sve ljude koji ovde žive. Ovo je posebno važno u kontekstu jedne veoma teške i polarizujuće godine koju smo imali u Srbiji, posebno važno u kontekstu potrebe da stvorimo perspektivu za mlađe generacije u našem regionu", kazao je Đurić.

On je istakao da je partnerstvo sa Nemačkom od ključnog značaja  zato što radeći na reformama uz podršku ključnih partnera, kao što je Savezna Republika Nemačka, možemo zaista učiniti evropsku perspektivu vrlo bliskom, opipljivom i dostižnom.

"Da budem vrlo konkretan, Srbija želi najskorije moguće da postane član Evropske unije. Smatram da možemo našim ljudskim kapacitetima, činjenicom da Srbija čini preko 52 odsto regionalne ekonomije, ali i našim ukupnim društvenim potencijalima da značajno doprinesemo evropskom projektu i verujemo da je Srbiji mesto i budućnost u Evropi", kazao je Đurić.

On je zahvalio Nemačkoj na pomoći koju pruža Republici Srbiji, s obzirom na to da obeležavamo 25 godina saradnje u oblasti razvojne pomoći i naglasio da su Nemačka država i nemački poreski obveznici izdvojili značajna sredstva za unapređivanje kvaliteta institucija i kvaliteta života građana u Srbiji.

"Želeo bih da pomenem i veliku zajednicu Srba u Saveznoj republici Nemačkoj, koja služi kao istorijski most između naše dve zemlje, i uveren sam u to da i ova zajednica može da doprinese ukupnom jačanju naših potencijala", kazao je Đurić.

On je rekao da su danas razgovarajući o napretku Srbije zamolili naše nemačke prijatelje i za podršku u daljem otvaranju klastera i napredovanju u skladu sa izveštajem i preporukama Evropske komisije, koja je preporučila otvaranje Klastera 3.

"I takođe, ono bez čega ne želim da zaključim današnje obraćanje je podvlačenje činjenice da je za nas Berlinski proces jedan od najvažnijih instrumenata za regionalnu saradnju, te da smo ponudili našim nemačkim partnerima i prijateljima da i Srbija igra aktivniju ulogu u regionalnoj saradnji u okviru Berlinskog procesa. Odlučni smo da u narednim godinama uradimo mnogo više, da nastavimo da menjamo paradigmu ekonomskih, političkih i ukupnih odnosa u našem regionu", rekao je Đurić.

Istakao je da smo odlučni da jačamo i produbljujemo naše veze sa Saveznom Republikom Nemačkom, prema kojoj imamo poštovanje i zahvalnost zbog činjenice da je Srbija udvostručila svoj BDP u velikoj meri i zahvaljujući prisustvu nemačkih kompanija.

"Ali naša povezanost nije samo ekonomska, ona je i vrednosna, ona je i u evropskom kontekstu i zato će ova saradnja nastaviti da jača i u periodu pred nama. Još jednom hvala vam, dragi prijatelji, dobrodošli u Beograd. Nadam se da ćete se osećati kao kod kuće", istakao je Đurić, preneo je Tanjug.

Vadeful je u nedelju započeo posetu Zapadnom Balkanu, a prema najavi Ambasade Nemačke u Srbiji, u Beogradu će boraviti još danas, prenosi Tanjug.

Usaglašenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU blizu 70 odsto

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da je Srbija nedvosmisleno i čvrsto opredeljena za pristupanje EU, što podrazumeva prihvatanje evropske spoljne i bezbednosne politike i istakao da je procenat usaglašavanja sa tom politikom na rekordno visokom nivou i da sada iznosi blizu 70 odsto.

Đurić je, posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom, rekao da je prošle godine taj stepen usaglašenosti bio nešto ispod 50 odsto.

"Danas je blizu 70 odsto i želim da uverim i srpsku i nemačku javnost da će taj procenat da nastavi da bude što je moguće viši", istakao je Đurić odgovarajući na pitanje novinara iz nemačke uvezi sa spoljnom politikom Srbije.

On je kazao da je prihvatanje evropske spoljne i bezbednosne politike podrazumeva i aktivnu participaciju u njenom formulisanju.

Đurić je rekao da veruje da Srbija i danas, i dok nije članica EU, u značajnoj meri, imajući u vidu njenu veličinu i broj stanovnika, doprinosi zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Kako je rekao, mi se ne pridružujemo nekom algoritmu već se pridružujemo jednom sistemu vrednosti, zato što želimo da budemo tip društva kakve su i druge razvijene zapadne demokratije.

"To će od nas zahtevati da sprovedemo različite reforme ali treba da imamo u vidu i da Srbija ima i određene nacionalne interese u regionu i pitanja koja se vezuju za decenije koje su za nam koje ćemo uz posredovanje EU i saradnju sa našim partnerima nastojati da rešimo na konstruktivan način kako bi se odvezao pun potencijal za učešće Srbije u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Mislim da ne mogu da budem jasniji u ovom trenutku - da nema dvosmislenosti, naš put je put u EU", istakao je Đurić.

Vadeful: Srbija i Nemačka su povezane, Srbija je deo evropske porodice

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful izjavio je danas nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem da su Beograd i Berlin povezani i da je Srbija deo evropske porodice.

"Nemačka i Srbija su već dugo međusobno blisko povezani kako ekonomski, tako i kroz brojne lične kontakte. Mnogo nemačkih kompanija uspešno posluje u Srbiji, Nemačka je najvažniji trgovinski partner Srbije. Veliki broj ljudi poreklom iz Srbije našao je svoj dom u Nemačkoj. Ove veze imaju neprocenjivu vrednost. Srbija je deo naše evropske porodice i treba da ima mogućnost da participira u zajednici vrednosti EU", rekao je Vadeful.

Vadeful je zahvalio na gostoprimstvu i ocenio da su vodili zanimljive i konstruktivne razgovore.

Istakao je da dosta toga povezuje Srbiju i države EU već sada.

"Želimo da dalje proširimo te veze. Budite uvereni da će vam Nemačka u tome biti bliski partner", naglasio je Vadeful.

Ukazao je da obećanje koje je EU dala državama Zapadnog Balkana u Solunu 2002. godine važi i dalje i da su upravo u tom otvorenom duhu poverenja razgovarali o tome kako mogu zajedno da se zalažu za više saradnje i za odbranu evropskih vrednosti, slobodu, demokratiju i vladavinu prava.

"Pojasnio sam da Srbija kao ekonomski najjača država i država sa najvećim brojem stanovnika na Zapadnom Balkanu ima poseban značaj. Nismo po svim pitanjima imali isto mišljenje, ali smo se složili o tome da postoje mnoge oblasti za još bližu saradnju. Upravo u odnosu na snabdevanje energijom i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije možemo da proširimo našu saradnju. Naši ciljevi, između ostalog, su o tome da jačamo nezavisnost od Rusije. Razgovarali smo i o bezbednosti Evrope", rekao je Vadeful.

Vadeful je ukazao da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku usvojio rezoluciju koja će omogućiti sprovođenje plana od 20 tačaka kako bi mogle da deluju mirovne trupe i kako bi bila moguća humanitarna pomoć za stanovništvo u Gazi.

"Savezna Vlada to izričito pozdravlja. To je dobra vest i to pokazuje da sistem Ujedinjenih nacija funkcioniše", ocenio je Vadeful.

Dodao je da je Savezna Republika Nemačka uvek bila jasna da je ta rezolucija odlučujući ključ za mirnu budućnost, za mir između Izraela i Palestine i da je to dobar put.

"Savezna vlada je dalje spremna da pomaže u procesu obnove Gaze i da igra tu konstruktivnu ulogu. Sada čekamo da Egipat, koji vidimo u nekoj vodećoj ulozi, poziva sve aktere. Mi smo spremni da idemo u Kairo da preduzmemo mere za to da se situacija u Gazi smiri, da se poboljša život ljudi i da mogu započeti konstruktivni razgovori za mirni suživot Izraelaca i Palestinaca u ovom regionu", rekao je Vadeful.

Govoreći o Ukrajini, Vadeful je rekao da tu zemlju čeka teška ratna zima i da treba jačati sposobnost Ukrajine za odbranu.

"Pomoć Ukrajini nije samo finansijska i vojna, nego i politička", rekao je Vadeful i podsetio je da je EU usvojila 19. paket sankcija protiv Rusije.

Vadeful je nakon što je ukazao na ratna dešavanja u Ukrajini i Gazi rekao da je EU obećanje ljudima da će živeti bezbedno, slobodno i u blagostanju.

"Ovo obećanje obavezuje, kako nas kao države članice EU, tako i države koje prolaze proces pristupanja EU. Kako bi se postalo deo ovog zajedničkog, mirovnog projekta, potreban je napredak u reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i u borbi protiv korupcije. To nije jednostavan proces i nema tu prečica", rekao je Vadeful.

S tim u vezi, naveo je da od Vlade Srbije očekuje da će da unapredi potrebne reforme i da je potrebno da se Srbija jasno izjasni za evropske vrednosti i politike.

"Obaveza je organa i donosilaca odluka da obezbede pravo na miran protest. Vladavina prava i poštovanje, slobodno okupljanje i izražavanje su nešto o čemu se ne pregovara. Oni su temeljni stubovi koje nosi aktivno civilno društvo i slobodni mediji. Bez toga ne može da cveta demokratsko i slobodno društvo", rekao je Vadeful.

Dodao je da su Nemačka i EU spremne da Srbiji budu partner na putu u EU da bi se tu ostvario napredak.

"Neizbežan je dijalog i o normalizaciji odnosa sa Kosovom pod vođstvom EU. Ohridski sporazum je obavezujući i mora da se sprovede. To važi za obe strane, kako za Srbiju, tako i za Kosovo. Na putu ka EU je Berlinski proces važan katalizator. Raduje me da da Srbija aktivno učestvuje u tome. I obećavam da će i Savezna Vlada i dalje u tome igrati važnu ulogu. Sada je ključno da postignemo konkretan napredak", ocenjuje Vadeful.

Istakao je da sporazumi o mobilnosti zaključeni u regionu Zapadnog Balkana proteklih godina moraju da se sprovedu i da je reč o potpunoj slobodi putovanja, neometanom pristupu visokoškolskim ustanovama, priznavanju univerzitetskih diploma i stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.

"Ukratko rečeno, reč je o konkretnim olakšanjima za ljude koji ovde žive. I upravo oni su važni, jer će doći do pravog približavanja samo kada u celom regionu raste poverenje. To nije jednostavno, ali se taj napor isplati, jer naš cilj je jasan - svih šest država Zapadnog Balkana treba da postanu deo EU", poručio je Vadeful.

Na pitanje novinara kako reaguje Savezna Vlada Nemačke reaguje na skupove kao što su protesti koji se dešavaju u Srbiji proteklih godinu dana, Vadeful je rekao da polažu sve u to da se u Srbiji na nivou države održava dijalog u kojem će se u obzir uzeti svi aspekti.

"Za EU sloboda okupljanja i sloboda izražavanja nisu nešto o čemu se može pregovarati. To su osnovni stubovi našeg demokratskog uređenja i prava i od svake zemlje članice za pristupanje očekujemo da se to pokaže na delu i da se to prihvati u tom smislu da budu omogućeni mirni protesti, a slobodnim demokratskim izborima će se odlučiti kojim će putem Srbija dalje ići. Nemamo nikakve sumnje da će sve to biti omogućeno", rekao je Vadeful.

Dodao je da će Nemačka delegacija razgovarati i sa predsednicima civilnog društva u Srbiji o protestima.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful je u nedelju započeo posetu Zapadnom Balkanu, a prema najavi Ambasade Nemačke u Srbiji, u Beogradu će boraviti još danas.

U Beograd je stigao u ponedeljak i tada se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

U fokusu posete su, kako se navodi u saopštenju Ambasade Nemačke u Srbiji, napredak i izazovi u procesu proširenja EU, čime Nemačka potvrđuje svoju ulogu zemlje koja blisko prati region na njegovom putu ka Evropskoj uniji, između ostalog i kroz Berlinski proces.

Đurić: Vlada Srbije će rešiti pitanje NIS-a u skladu sa zakonima i interesima zemlje

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da će vlada preduzeti sve mere kako bi osigurala energetsku bezbednost i rešila pitanje NIS-a u skladu sa zakonima i interesima Srbije i istakao da zemlja, kada je reč o diverzifikaciji energetskog snabdevanja, ima podršku evropskih partnera.

Đurić je tako odgovorio na pitanje novinara kako će Srbija rešti krizu sa Naftnom industrijom Srbije, a na zajedničkoj konferenciji posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom.

"Vlada Srbije će preduzeti sve što je potrebno da osigura bezbednost snabdevanja kako građana, tako i privrede. Mi ćemo u narednim danima zasedati svakodnevno da bismo rešavali pitanje NIS-a na način koji je zasnovan na našim zakonima, ali i na našim nacionalnim interesima, jer nijedna zemlja na svetu ne bi dozvolila sebi da bude uskraćena za snabdevanje energentima, pa neće to biti slučaj sa Srbijom. I uradićemo sve što je potrebno da osiguramo bezbednost energetskog tržišta", poručio je Đurić.

Šef srpske diplomatije istakao je da kada je reč o energetskoj situaciji u našoj zemlji i pre sankcija koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije, ključna reč u energetci Srbije bila je diverzifikacija.

"Aktuelna geopolitička situacija, ali ne samo bezbednosna već i kada je reč o potrebama zaštite životne sredine, nalažu veći stepen diverzifikacije. Mi smo i o tome razgovarali sa našim evropskim partnerima. Za nas je vrlo značajno što iz Evrope i iz Brisela dobijamo poruke podrške diverzifikaciji energetskog snabdevanja Srbije", zaključio je Đurić.

Vlada nastoji da otvori dijalog i smanji društvene tenzije

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da vlada nastoji da otvori put za dijalog sa onima koji protestuju i radi na snižavanju društvenihi tenzija i poručio da će u narednom periodu vlada udvostručiti napore da se tenzije smanje.

"Ne mogu da se složim sa pojedinim ocenama da nije omogućena dovoljna sloboda okupljanja ili da nije bilo dovoljno prostora da se iskažu različiti stavovi na preko 22.000 održanih javnih skupova, bilo je prilike da se čuje jako mnogo i kritičnih i ponekada ostrašćenih stavova. I drago mi je što nije bilo u preko 22.000 skupova koji su održani u Srbiji žrtava, ali ne mogu da ne pomen činjenicu da političko nasilje nije imalo više pojavnih oblika pa su prostorije stranke kojoj pripadam čak 28 puta napade i paljene prethodnih meseci", kazao je Đurić posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Johanom Vadefulom.

On je tako odgovorio na konstataciju novinara iz Nemačke da su u  Srbiji protesti već godinu dana, da je jedna majka prekinula štrajk glađu i da postoje ocene da nije omogućeno dovoljno slobode okupljanja, kao i pitanje kako će vlada prevazići sukobe između civilnog društva i vlade.

Istakao je da nema nikakve sumnje da je godina za nama bila jedna poltički veoma teška godina obeležena visokim stepenom polarizacije po kojoj Srbija nije usamljena niti jedinstvena.

"Ali i godina koja je usledila iza tragedije koja je zadesila našu zemlju nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 naših sugrađana. Mi kao vlada nastojimo da otvorimo put za dijalog i radimo na snižavanju društvenihi tenzija i u narednom periodu udvostručićemo naše napore da se ove tenzije  smanje", rekao je Đurić.

Đurić je istakao da je političko nasilje i napadi na prostorije političke stranke kojoj pripada jedna jako loša slika kada je reč o ukupnim političkim odnosima u našoj zemlji.

"I svi delimo političku odgovornost za prevazilaženje ovakve sitaucije, ali želim da uverim javnost da smo mi posvećeni dijalogu zasnovanom na međusobnom poštovanju i uvažavanju i da sam potpuno uveren da će Srbija položiti test zrelosti i da će u nekom budućem periodu kroz  institucionalne metode rešavati unutrašnje političke nesuglasice, kao i da će pokazati celoj Evropi da je onakav tip društva kakav treba da bude da bi igrala konstruktivno ulogu u evropskom okviru", naglasio je Đurić, preneo je Tanjug.

Ekonomska razmena između Srbije i Nemačke premašuje 12 milijardi

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas u Beogradu nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom da vidi veliki potencijal za unapređenje saradnje između dve zemlje u oblasti novih tehnologija, poljoprivredi, ali i u nauci, kulturi i obrazovanju.

"Podsetiću našu javnost da samo u godini koja je za nama ekonomska razmena između Srbije i Nemačke premašuje 12 milijardi evra. Za našu zemlju to je od ogromnog značaja. Kao što je ogroman značaj i činjenica da Nemačka industrija zapošljava desetine hiljada, blizu sto hiljada radnika direktno u Srbiji, a indirektno doprinos saradnje sa Nemačkom srpskoj ekonomiji je još mnogo veći", rekao je Đurić na konferenciji za štampu.

On je dodao da je veliki broj građana Srbije u Nemačkoj, ali i da veliki broj Nemaca posećuje našu zemlju.

"Želimo da dođe i više nemačkih turista kojima će možda pre odlaska na Jadran, prva stanica, biti dolazak u Beograd i poseta najvećem gradu između Beča i Istanbula", istakao je Đurić.

On je izrazio zahvalnost privrednim komorama obe zemlje koje uspešno sarađuju.

Ministar Vadeful istakao je da je kao turista boravio u Beogradu nedelju dana.

"Beograd kao turistički cilj svim Nemcima bih rado bih preporučio", poručio je nemački ministar.

Vadeful je u nedelju započeo posetu Zapadnom Balkanu, a prema najavi Ambasade Nemačke u Srbiji, u Beogradu će boraviti još danas.