Rađa se novi mirovni plan za Ukrajinu?

Ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp sve­stan je da nje­go­vo mi­rov­no an­ga­žo­va­nje u ra­tom za­hva­će­noj Ukra­ji­ni za­sad ne da­je za­do­vo­lja­va­ju­će re­zul­ta­te. Re­šio je sto­ga da kre­ne no­vim pu­tem, sa no­vim lju­di­ma, i u Ki­jev je po­slao dvo­ji­cu, po mno­gi­ma ne­u­o­bi­ča­je­nih, pre­go­va­ra­ča. Reč je o De­nu Dri­sko­lu, mi­ni­stru voj­ske, i Ren­di­ju Džor­džu, na­čel­ni­ku Ge­ne­ral­šta­ba ame­rič­kih oru­ža­nih sna­ga.

Tram­po­va ide­ja je, ka­ko pre­no­se me­di­ji, da se u re­ša­va­nje ukra­jin­ske kri­ze, po­red di­plo­ma­ta i vi­so­kih dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka, uklju­če i lju­di ko­ji su po svom opre­de­lje­nju i funk­ci­ja­ma ko­je oba­vlja­ju bli­ži voj­nom raz­u­me­va­nju si­tu­a­ci­je, oni ko­ji mo­gu i sa te tač­ke da sa­gle­da­ju pra­vo sta­nje na ukra­jin­skom ra­ti­štu. Ta­ko­đe, ko­ji mo­gu kva­li­tet­ni­je da pro­ce­ne okol­no­sti na te­re­nu, ne­go po­li­ti­ča­ri.

Dri­skol je po­li­ti­čar, re­pu­bli­ka­nac, bi­zni­smen, advo­kat i biv­ši ofi­cir ko­ji je slu­žio kao 26. se­kre­tar voj­ske SAD i vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra Bi­roa za al­ko­hol, du­van, va­tre­no oruž­je i eks­plo­zi­ve od 2025. go­di­ne. Ren­di Džordž je ge­ne­ral voj­ske SAD i slu­žio je kao 41. na­čel­nik šta­ba od 21. sep­tem­bra 2023. Ukrat­ko, reč je o lju­di­ma do­bro upo­zna­tim sa voj­nim de­ša­va­nji­ma i sa­mim tim kva­li­fi­ko­va­nim da pro­ce­ne sve mo­guć­no­sti Ukra­ji­ne za da­lje vo­đe­nje rat­nih ope­ra­ci­ja.

Po­me­nu­ta dvo­ji­ca tre­ba­lo bi da se sa­sta­nu sa pred­sed­ni­kom Vo­lo­di­mi­rom Ze­len­skim, vi­šim ko­man­dan­ti­ma i po­sla­ni­ci­ma ukra­jin­skog par­la­men­ta, pre­ne­li su me­di­ji. Svo­je vi­đe­nje si­tu­a­ci­je u Ukra­ji­ni po­tom će pre­ne­ti pred­sed­ni­ku Do­nal­du Tram­pu, ko­ji je, pre­ma iz­vo­ri­ma iz Be­le ku­će, „ja­sno sta­vio do zna­nja da je vre­me da se ob­u­sta­vi ubi­ja­nje u Ukra­ji­ni i po­stig­ne do­go­vor o okon­ča­nju ra­ta”.

„Na pr­vi po­gled sla­nje Dri­sko­la u Ki­jev u ose­tlji­vu mi­rov­nu mi­si­ju de­lu­je kao neo­bi­čan iz­bor. Ali ar­mij­ski ve­te­ran i pri­ja­telj pot­pred­sed­ni­ka Džej-Di­ja Ven­sa sa prav­nog fa­kul­te­ta Jejl po­ja­vio se kao va­žna fi­gu­ra u Pen­ta­go­nu i sa­da bi mo­gao da pre­u­zme is­tak­nu­ti­ju ulo­gu”, pre­no­se me­di­ji.

Sa dru­ge stra­ne, mi­ni­star od­bra­ne Pit Heg­set ni­je ra­ni­je pu­to­vao u Ki­jev.

Port­pa­ro­li po­me­nu­te dvo­ji­ce od­bi­li su da ko­men­ta­ri­šu ovaj iz­bor. Ina­če, obo­ji­ca su ko­ri­sti­la ukra­jin­ske ino­va­ci­je na bo­ji­štu kao pri­mer ko­ji bi ame­rič­ka od­bram­be­na in­du­stri­ja i Pen­ta­gon tre­ba­lo da sle­de u raz­vo­ju sop­stve­nog na­o­ru­ža­nja.

Da li Dri­skol ovom pri­li­kom u Ki­jev no­si i ne­ki no­vi pred­log tim po­vo­dom, za­sad se ne na­vo­di. Je­di­no se na­ja­vlju­je da bi, po­sle raz­go­vo­ra sa Ze­len­skim, Dri­skol mo­gao da se upu­ti i u Mo­skvu, či­me bi nje­go­va mi­si­ja do­dat­no do­bi­la na zna­ča­ju. S tim u ve­zi po­je­di­ni me­di­ji pre­no­se i ve­sti o mo­gu­ćem no­vom „taj­nom mi­rov­nom pla­nu” pred­sed­ni­ka Tram­pa i ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na.

I ovo­ga pu­ta iz pre­go­vo­ra su iz­ba­če­ni pred­stav­ni­ci Evrop­ske uni­je i NA­TO-a, či­ja je rat­na re­to­ri­ka u po­sled­nje vre­me do­bi­la na že­sti­ni i sve je da­lje od po­sti­za­nja mi­ra na kon­ti­nen­tu. Ne­ma sum­nje da Tramp po­sao u Ukra­ji­ni že­li da za­vr­ši bez Evro­plja­na, po­što ne bi da sa nji­ma de­li onaj deo ukra­jin­ske te­ri­to­ri­je ko­ji bi, even­tu­al­no, ostao van ru­ske zo­ne od­go­vor­no­sti.

To bi Ame­ri­ci da­lo mo­guć­nost da ze­mlje Evro­pe, pre svih Ne­mač­ku i Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju, mno­go čvr­šće dr­ži pod svo­jom kon­tro­lom, voj­nom i po­slov­nom. Po­go­to­vo uko­li­ko bi spo­ra­zum sa Ru­si­jom bio ta­kav da omo­gu­ću­je bi­zni­su SAD da se ušan­či na prak­tič­no naj­kva­li­tet­ni­jem de­lu Sta­rog kon­ti­nen­ta i oda­tle ši­ri da­lje.

Ta­ko­đe, po­što Ame­ri­ka kao glav­nog glo­bal­nog su­par­ni­ka vi­di Ki­nu, nje­no de­fi­ni­tiv­no sta­bi­li­zo­va­nje u Evro­pi omo­gu­ći­lo bi pot­pu­no okre­ta­nje ka pro­tiv­ni­ku sa dru­ge stra­ne Pa­ci­fi­ka. A to bi bi­lo zna­čaj­no i u oču­va­nju voj­ne rav­no­te­že ka­da su u pi­ta­nju Ja­pan i dru­ge ze­mlje u re­gi­o­nu.

Po­se­ta ame­rič­kih voj­nih zva­nič­ni­ka Ukra­ji­ni do­la­zi u tre­nut­ku ka­da ar­mi­ji Ze­len­skog na bo­ji­štu ne ide baš naj­bo­lje. De­lo­vi nje­go­vih sna­ga sa­te­ra­ni su u te­snac, okru­že­ni ru­skim tru­pa­ma i bor­be­no, u ve­li­koj me­ri, de­mo­ra­li­sa­ni. Plan Mo­skve po­la­ko, ali de­fi­ni­tiv­no se is­pu­nja­va, a sva obe­ća­nja o po­mo­ći ko­ja sti­žu sa Za­pa­da za­sad ne uli­va­ju ukra­jin­skim bor­ci­ma na­du da bi ne­što u tom smi­slu mo­glo sko­ro da se pro­me­ni. Na­pro­tiv.

To­ga je sve­stan i Tramp i upra­vo cilj sla­nja Dru­sko­la i Džor­dža u Ukra­ji­nu je­ste sa­gle­da­va­nje re­al­ne si­tu­a­ci­je na fron­tu i pro­na­la­že­nje ta­kvog re­še­nja ko­je bi Ze­len­skog uve­ri­lo da je ob­u­sta­va va­tre je­di­no re­še­nje, a ru­ske ge­ne­ra­le da je ono što je ura­đe­no od fe­bru­a­ra 2022. do­volj­no za po­vra­tak mi­ra u Evro­pi.

Na­rav­no, pre­o­sta­je još je­dan va­žan ko­rak, a to je ube­di­ti za­pad­ne Evro­plja­ne da pro­du­že­nje ra­ta u Ukra­ji­ni ni nji­ma ne mo­že da do­ne­se ni­ka­kvu kon­kret­nu ko­rist. Taj deo po­sla ne­će bi­ti ni­šta jed­no­stav­ni­ji, po­što at­mos­fe­ra na kon­ti­nen­tu sve vi­še li­či na onu uoči Pr­vog i Dru­gog svet­skog ra­ta. Oče­ki­va­no je sto­ga da se ame­rič­ki emi­sa­ri, pa i sam Tramp, vi­še po­za­ba­ve smi­ri­va­njem sa­ve­zni­ka iz NA­TO-a, ne­go ube­đi­va­njem Ze­len­skog i Pu­ti­na.