Vreme angažovanog teatra

Subotica – Slovensko mladinsko gledališče u Ljubljani bilo je, izgleda, jedna od retkih scena na kojima je reditelj Oliver Frljić mogao da uradi predstavu „Inkubator” s podnaslovom „Uspavanka za decu koja su pre reči naučila gramatiku smrti”. Slovenija je uostalom još sredinom prošle godine priznala Palestinu kao nezavisnu i suverenu državu.

Međunarodni regionalni festival savremenog teatra „Dezire” uspeo je da i ovu novu produkciju uvrsti u svoj ovogodišnji program, a Frljićeve predstave uvek izazivaju veliku pažnju i ogromno interesovanje publike.

Reditelj Oliver Frljić spremno se bavi teškim temama koje bi mnogi najradije da negiraju ili potisnu. Pokazalo se i ovog puta da je pozorišna scena mesto na kojem umetnost verovatno najbrže reaguje na dešavanja u svetu oko nas. Od užasa ratnih scena Frljić je priču u predstavi o palestinsko-izraelskom sukobu gradio od dešavanja u bolnici u „El Šifa” u Gazi gde su prevremeno rođene bebe umirale jer je bolnica s hiljadu i po pacijenata i 15.000 izbeglica ostala bez energenata. U nadi da će im tako produžiti život lekari su bebe stavljali jedne uz druge u inkubator da bi se ugrejale.

Glumica Dragica Potočnjak kaže da je sve u ansamblu obradovalo da se bave ovom temom:

– Svi Palestinci i pozivaju da se priča o ljudima i državama, o genocidima i ratovima i da se ispričaju priče ljudi koji nemaju snage ili mogućnosti da ih ispričaju. Bio je to težak proces rada, s mnogo informacija o bolnim stvarima o kojima je teško pričati i potrebno je pronaći način kako o tome govoriti.

I glumica Potočnjak i njen kolega Blaž Šef kažu da je radu na predstavi prethodilo mnogo čitanja i proučavanja istorije i umetnosti Palestine i regiona, ali i praćenje vesti.

– U ovoj predstavi nema improvizacije, ali je predstava nastala na osnovu improvizacije. To je moguće samo ako se pre toga prostudira materijal, mogli smo da radimo tek kada smo nešto saznali, kada smo upoznali njihovu kulturu, i kada smo počeli da preispitujemo svoj odnos i odnos grupe prema svemu tome – dodaje Dragica Potočnjak.

U delu predstave prevladava ironičan ton i glumac Blaž Štef kaže da je iracionalnost bila jedan od načina da se izbore s osećanjem da su svega svesni, a da malo šta mogu da učine, kao i da su tekstovi umetnika Palestinaca koje su proučavali pokazali da je situacija još drastičnija.

Frljić se u predstavi bavi mnogim aspektima stradanja, mučenja u logorima, za Palestince poražavajućim odnosom u razmeni zarobljenih i poginulih u ratu protiv Izraela, suprotstavljenim stavovima u javnom mnjenju i detaljnim prebiranjem po nacionalnom poreklu u zavisnosti od naklonosti nekoj od zaraćenih strana.

– Vreme Hamleta je prošlo i dobro je da se čovek zabavlja, kada ima zbog čega, ali ako sada ne radimo angažovani teatar i ako se sada ne suočavamo s tim što jeste, onda ne znam zašto umetnost postoji – kaže Dragica Potočnjak.

Nakon predstave koja ostavlja osećaj mučnine i nemoći, na programu „Dezirea” kao druga predstava u istoj večeri usledila je plesna igra „Hermes”, trupe „TransDens” iz Budimpešte, u kojoj je nastupio Atila Tokoš po koreografiji Geržona Petera Kovača. Bila je to razigrana, zavodljiva predstava lika koji bi se mogao opisati i kao „kicoš”, a čija neuhvatljivost simboliše upravo mnogostranu prirodu boga Hermesa – objasnio je koreograf.

Geržon Peter Kovač jedan je od istaknutih umetnika plesača Mađarske, igrao je na scenama po celom svetu da bi još 1987. godine u Budimpešti osnovao trupu „TransDens”, u kojoj se okupljaju generacije muzičara i plesača.

– Uvek se postavlja pitanje da li se može izraziti plesom. Razumljivo je da se može izraziti muzikom, glumom, književnošću, ali da igra i ples nisu za to pogodni. Međutim, ples je toliko složen i bogat izrazima da omogućava da se iskaže poruka – kaže Geržon Peter Kovač.

Festival „Dezire” ove godine traje od 18. do 23. novembra i do sada je predstavljena polovina programa. Narednih večeri publika će imati prilike da vidi predstavu Mađarskog državnog pozorišta iz Kluža u Rumuniji „Ja sam vetar”, rađenu po motivima dela Nobelovca Juna Fosea, te Jasnu Žmak i njeno ostvarenje „This is my truth, tell me Yours”, za koju je osvojila Gran-pri 58. Bitefa.

Večeras su na programu predstave „Najlepša noć duše”, koju je po delu ratnog izveštača Šandora Jasberenjija režirao Čaba Polgar u Pozorištu „Ištvan Erkenj” iz Budimpešte. Poslednja festivalska predstava je delo u radu, kako ju je predstavio autor, reditelj Andraš Urban. Reč je o predstavi Novosadskog pozorišta „Kabale pikolo grande: Utopija”.

Festival se završava sutra koncertom Subotičkog big benda.