EK tuži Bugarsku, Litvaniju, Portugaliju i Švedsku zbog zagađenja vazduha

Evropska komisija (EK) pokrenula je pravni postupak pred Sudom pravde EU protiv četiri države članice – Bugarske, Litvanije, Portugalije i Švedske – zbog nepoštovanja obaveza u vezi sa smanjenjem emisija ključnih zagađivača vazduha. Odluka EK predstavlja eskalaciju prethodnih upozorenja i naglašava ozbiljnost situacije u pogledu kvaliteta vazduha širom Evropske unije.

Konkretno, EK navodi da Bugarska, Portugalija i Švedska nisu ispunile ciljeve smanjenja emisije amonijaka (NH3). Amonijak je zagađivač koji doprinosi formiranju sitnih čestica (PM2.5) i oštećuje ekosisteme, posebno kroz procese eutrofikacije i acidifikacije. Glavni izvori amonijaka su poljoprivreda, pre svega stočarstvo i upotreba azotnih đubriva.

Kako prenose evropski mediji, što se Litvanije tiče, EK tvrdi da zemlja nije ispunila svoje obaveze u smanjenju emisije azotnih oksida (NOx) i nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja (NMVOC). Azotni oksidi, koji se uglavnom oslobađaju iz sagorevanja fosilnih goriva u saobraćaju i industriji, doprinose formiranju smoga i kiselih kiša, a takođe izazivaju respiratorne probleme. Nemetanska isparljiva organska jedinjenja, emitovana iz različitih izvora kao što su industrijski procesi, upotreba rastvarača i skladištenje goriva, učestvuju u formiranju prizemnog ozona, koji je takođe štetan za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Odluka o podnošenju tužbi Sudu pravde EU doneta je nakon što su se napori lokalnih vlasti pokazali kao nedovoljni za rešavanje problema zagađenja vazduha. EK je u prethodnim fazama već slala pisma upozorenja i obrazložena mišljenja ovim državama članicama, tražeći od njih da preduzmu dodatne mere za ispunjenje svojih obaveza. Međutim, kako nije došlo do značajnog napretka, EK je odlučila da slučaj prosledi najvišem sudu EU. U slučaju da Sud pravde EU presudi u korist EK, države članice koje su prekršile propise mogu se suočiti sa finansijskim sankcijama. Visina sankcija zavisiće od ozbiljnosti i trajanja kršenja, kao i od sposobnosti zemlje da plati. Pored finansijskih posledica, presuda Suda pravde EU predstavlja i značajan udar na ugled zemlje.

Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju i životnoj sredini, te je ključno da sve države članice preduzmu neophodne mere za smanjenje emisija zagađivača. Neuspeh u tome ne samo da šteti zdravlju građana već i podriva kredibilitet Evropske unije u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

U januaru 2023. godine, EK je poslala zvanična upozorenja u 14 zemalja koje nisu ispunile ciljeve smanjenja emisija za 2020. godinu.

Prema evropskim propisima, svaka zemlja je dužna da postigne određene ciljeve smanjenja emisija štetnih gasova u periodu 2020–2029 i uvede strože kriterijume nakon 2030. godine. EK neće tolerisati nepoštovanje pravila EU o kvalitetu vazduha i iskoristiće sve raspoložive instrumente, uključujući i pravne, kako bi osigurala da se države članice pridržavaju svojih obaveza.