Priče o neplaćenom porezu moraju da imaju epilog

Izjava guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković da je kompanija „Delez” iznela iz Srbije 130 miliona evra bez plaćanja poreza u javnosti je odjeknula kao teška artiljerija protiv najvećeg trgovinskog lanca. Iako je kompanija ove tvrdnje NBS ocenila kao netačne i neosnovane, malo je onih koji su posumnjali da je Tabakovićeva tek tako iznela podatke i način na koji je „Delez” navodno prekršio zakon. U trenutku kad se ne stišava buka oko Uredbe o ograničenju marži, ova situacija je samo dobila na dramatičnosti i neizvesnosti i još jednom podsetila na to koliko je važno da se tržište Srbije konačno uredi po meri ostalih evropskih zemalja.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za naš list da je svaka kompanija u Srbiji, pa i najveći maloprodajni lanac, dužna da plati porez na dobit i da država ovom pričom mora ozbiljno da se pozabavi.

– Da se utvrdi da li je neko prekršio zakon, a ukoliko jeste, to mora da se sankcioniše i zbog toga što ovakve priče imaju „zarazan” karakter. I drugi će da kažu, pa ako može jedna kompanija, mogu svi. Osim toga, država na taj način u korenu seče situacije u kojima se vidi jasan ucenjivački karakter velikih stranih kompanija, koje sve češće prete odlaskom sa tržišta. To ne sme da se toleriše, jer ima dosta primera da se strane kompanije u našoj zemlji ponašaju kao da je ovde sve dozvoljeno – kaže Savić.

Kako kaže, apsolutno podržava srpsku vladu da uvede red na tržište, pa i po cenu da neko ko ne želi da poštuje propise Srbije, ode.

– Praksa stranih investitora kod nas je takva da nas često doživljavaju kao treći svet i da, kao, ne bi došli da ih nismo molili. Svi oni dobro zarađuju u Srbiji i ne bi škodilo da se ponašaju kao u svojim zemljama. Kad je reč o trgovcima, poznato je da su postojale nepoštene prakse i sasvim je u redu da se to zabrani zakonom. Na tržištu nedostaje red i verujem da sprovođenje mera sigurno neće nikoga oterati, samo će zaraditi manje, ali opet više nego u EU – kaže naš sagovornik.

Iz Privredne komore Srbije podsećaju da su ranije saopštili da situacija na tržištu nije crno-bela i da ne može samo jedna strana da bude odgovorna za situaciju sa cenama.

– Smatramo da Uredba može da bude samo kratkoročna mera i da ne treba da se produžava. Inflacija jeste snižena, ali je pitanje šta će biti kada mere prođu. Svakako je dobro da se usvoji Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama jer će to onda jasno definisati šta je dozvoljeno na tržištu. Međutim, ovaj propis mora da bude donet posle razgovora sa svim zainteresovanim stranama, kako bismo imali podjednake uslove za sve – kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije. 

Iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva” kažu da je cela ova buka u javnosti upravo zbog toga što trgovcima ne odgovara donošenje Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama. Upravo različita vanfakturna davanja i nepoštene prakse, prema rečima Dejana Gavrilovića, iz ovog udruženja, trgovcima su i omogućavali da zarade i da šire mrežu u Srbiji.

– Izjava guvernerke Tabaković pokazala je da ima još toga što nismo saznali, ali naše je pitanje zašto se i do sada ćutalo, ako država zna za prekršaj najvećeg lanca. Ostali smo uskraćeni za tu informaciju. Delovalo je kao da država poručuje ovoj kompaniji da zna mnogo više i da nije pametno ponašati se kao žrtva nekakvih državnih mera. Neko ko je imao ovoliku dobit u Srbiji ne bi trebalo da napusti tržište sa toliko potencijala za zaradu – kaže Gavrilović. On smatra da je pad profita neminovan za sve trgovce posle donošenja Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, ali da su to pravila koja važe i u njihovim matičnim zemljama i da je neophodno da ih poštuju i ovde kao i tamo. Da podsetimo da je „Delez Srbija” tvrdnje Narodne banke Srbije da je kompanija „iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza” i da je „fingirala postupak likvidacije” odbacila kao netačne.

– Svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni su u skladu sa zakonima Srbije i uz konsultaciju s međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom. Poreska uprava je 2022. godine izvršila pregled transakcije i donela rešenje kojim se prenos kapitala reklasifikuje u raspodelu dividende. „Delez Srbija” je poštujući navedenu odluku platio sedam miliona evra poreza na dividendu, uprkos neslaganju s tumačenjem Poreske uprave, zbog čega je 1. aprila 2022. godine podneo formalnu žalbu. Odlučivanje po žalbi i dalje je u toku – saopštili su iz ove kompanije.