Studenti u blokadi opozicije

Lista sastavljena od još nepoznatih osoba koje će predstavljati takozvane studente u blokadi na političkoj sceni Srbije, ipak je – precenjena ili ne – podelila poznate opozicione aktere. Da li zbog ugroženosti sopstvenog opstanka ili kalkulacija da se na talasu studentskog političkog aktivizma – koji je u početku kategorički negiran – ostvare određeni ciljevi, deo stranaka odlučio je da pruži apsolutnu podršku. Drugi su pak, iz različitih razloga, odlučili da odbace bilo kakvu saradnju, naročito ističući jednaku anonimnost imena koja će predstavljati studente u blokadi kao i struktura koje su od početka koordinisale odluke o protestima, blokadama, okupljanjima ili govornicima.

Kakva je politička strategija partija koje će se prikloniti tzv. studentskoj listi i da li će doći do novih potresa u opoziciji, za „Politiku” će, iznoseći svoje stavove u vezi sa tim, nagovestiti predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih opcija Srđan Milivojević, Branimir Nestorović, Vladimir Gajić, kao i analitičari Đorđe Vukadinović i Nebojša Krstić. Naši sagovornici dali su poseban osvrt na pitanje jesu li se agresivnom kampanjom protiv glasača vladajuće koalicije, pa čak i neutralnih, studenti u blokadi i pojedine stranke ograničili na već opoziciono nastrojene birače za čije će se glasove potom međusobno boriti.

Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji je podržao listu studenata u blokadi, kaže da to nije pitanje političkog rejtinga već borbe za slobodu. „Mi smo okupirani kao društvo i država od strane napredne mafije i borba ne podrazumeva političke benefite već ostvarenje slobode. To nije ni pitanje odnosa sa opozicijom već odnosa prema okupatorskom režimu, prema mafiji na vlasti i izdajnicima. Ne radi se o borbi unutar opozicije već protiv napredne mafije koja razara esencijalnu supstancu društva i preti da ga uništi, izda i rasproda sve što može. Najsvetiji zadatak je skinuti, proterati i pohapsiti okupatora, pa onda možemo da razgovaramo o svemu drugom”, kaže Milivojević.

Na pitanje kako komentariše kampanju koja je vođena protiv simpatizera vladajuće koalicije, Milivojević ostaje isključiv. „Kampanja borbe protiv okupatora, bilo da su to Austrougari, Nemci ili neko treći, ujedinila je sve ljude željne slobode. Svi koji su bili uz okupatore i za njih ostali su na toj tamnoj strani, ali daleko veći broj ljudi kroz istoriju borio se protiv okupacije nego što je sarađivao s okupatorima”, poručuje Milivojević za „Politiku”.

Narodni poslanik pokreta „Mi – snaga naroda” Branimir Nestorović kaže da studentska lista ne postoji. „Traži se blanko podrška za listu s imenima koja neće da saopšte. Nije zdravorazumski da podržimo opciju kojoj ne znamo predstavnike, pa samim tim ni politiku za koju se zalažu”, kaže Nestorović. Ističe da u Srbiji ima više od 250.000 studenata, pitajući se da li će baš svi podržati imena na studentskoj listi. „Imamo plenume od nekoliko desetina ljudi kojima se stvara neki privid demokratije, ali mi ne znamo ko sastavlja listu i ko donosi odluke. Studentima se manipuliše”, kaže Nestorović.

Naš sagovornik navodi da se veštački pravi polet oko studentske liste i narativ da onaj ko je ne podrži radi za Vučića. „DS je dao podršku, ali on ne postoji. To su opcije koje ne prelaze cenzus i svoju šansu vide u takvoj vrsti podrške, pa da eventualno ubace nekog na studentsku listu”, kaže Nestorović. Smatra da ova opcija neće znatno promeniti situaciju na političkoj sceni. „Imali smo studentsku listu u Kosjeriću i nije uspela. Slična situacija ponovila se u Zaječaru i Negotinu. Mi ne znamo hoće li i kada biti izbora, tako da je prerano praviti takvu vrstu kombinatorike”, poručuje Nestorović.

Na pitanje o kampanji protiv glasača vladajuće koalicije, Nestorović navodi da je biračko telo u Srbiji jasno opredeljeno u vezi s nekoliko važnih pitanja. „Svi koji zagovaraju proevropsku politiku imaju 20–25 odsto glasova i dele taj kolač. Ne možeš nekog da biješ zato što glasa drugačije. Ukoliko vređate ljude, nazivate ih krezubima, okrećete ih protiv sebe. Smatram da ljudi nisu dovoljno informisani, ali imaju pravo da biraju po svom nahođenju”, kaže Nestorović i dodaje da se pravi lažna referendumska atmosfera. „Pokušava se s pravljenjem jednog bloka koji meni liči na koaliciju Srbija protiv nasilja. To je propalo i nikada neće uspeti opcija u kojoj imate sve i svašta. To su rogovi u vreći”, kaže Nestorović.

Na pitanje zašto se uporno veruje da su apstinenti opoziciono opredeljeni, ističe primer izbora u Kosjeriću, koji su dokazali upravo suprotno. „Imali ste izlaznost skoro sto odsto, pa je pobedio SNS. Procenat apstinenata uvek je oko 30 odsto, i to su ljudi koji uopšte ne žele da učestvuju u političkom životu. Pogrešna je računica da su svi koji ne glasaju za SNS protiv Vučića”, navodi Nestorović. Kako prognozira, izbori će biti neizvesni jer ni SNS neće moći da ostvari većinu. „Ni oni nemaju s kim da naprave koaliciju. Studenti u blokadi uništili su opoziciju, ali su donekle i oštetili SNS. Sve to moglo bi da dovede do priča o krađi izbora i velikih tenzija u društvu. Predlog pokreta Mi – snaga naroda bio je da se formira tehnička vlada na šest meseci, koja bi pripremila nove izbore”, kaže Nestorović.

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić odbija mogućnost podrške tzv. studentskoj listi. „To je strategija DS-a, od koje su ostali samo dugmići. Studentska lista je u ovom momentu mačka u džaku. Ona neće ni biti studentska, nego će da odaberu određene ličnosti. Pominju se neka imena. Bojim se da je i slaba opozicija kadrovski jača od tih koji se pominju. Najzad, koliko ja znam, iza toga stoji biznismen Dragan Šolak. Ako je to tačno, biće razočaranja”, poručuje Gajić. Na pitanje koliko su studenti, ali i opozicija izgubili, vređajući birače vlasti, Gajić kaže da je to kvadratura kruga koju opozicija već 13 godina ne može da reši.

„Alternativa ne deluje na Vučićeve birače. Nama treba više od pola miliona glasova vladajuće koalicije da bismo ušli egal u izbore. Bojim se da je sve ostalo isto i da je vlast uspela i pored velikih iskušenja da očuva svoju izbornu bazu. Danas politika izgleda kao šah i u svetu i kod nas. Treba poznavati sve partije koje su već odigrane. Vlast će pasti kada sazre spoljašnje i unutrašnje okolnosti, a čini se da još nismo blizu tog trenutka”, konstatuje Gajić.

Da „situacija u opoziciji više podseća na neku vrstu rata svih protiv svih, nego na organizovan antirežimski front” ocenjuje analitičar Đorđe Vukadinović. „Unutar tog haotičnog korpusa ima bar nekoliko grupacija. U ovom trenutku profilišu se bar tri. Jedna koja podržava studentsku listu, druga koja bi da zadrži subjektivitet, a postoji i vanparlamentarna opozicija”, kaže Vukadinović. Ističe da je konfuzno stanje u opoziciji jedan od većih aduta vlasti, koja iz tako rastresite situacije pokušava da profitira, ako ne direktno, makar indirektno, nadajući se da će deo antirežimskih glasača otići u apstinenciju. „One stranke, koje podržavaju studentsku listu, očekuju neku vrstu indirektne koristi, računajući na i dalje visoku popularnost tog pokreta. Oni koji ne podržavaju očekuju da će taj talas splasnuti, a da će opozicioni birači, uz svu dozu rezerve, shvatiti na kraju balade da je njihova opcija protiv režima”, ukazuje Vukadinović.

Podseća da je kampanja protiv pristalica vlasti imala svoje radikalne oblike, što na jednoj strani može studentskoj listi i onima koji je podržavaju da donese podršku onih ekstremnijih, a odnese kolebljive. „U toj računici, koja nije do kraja jasna, oni su pridobili deo antirežimskih birača, ali i pokolebali one kojima se takva retorika ne dopada. Ostaje pitanje hoće li takvi otići u apstinenciju ili se opredeliti za neku drugu opozicionu grupu. Definitivno je da će vlast profitirati, ukoliko deo pristalica opozicije ode u apstinenciju”, pojašnjava Vukadinović. Na pitanje da li je odbijanjem glasača vladajuće koalicije uopšte moguće pobediti na izborima, kaže da takva taktika može da donese dobar rezultat u smislu homogenizacije opozicionih birača, ali da se teško može doći do većine.

Prema oceni marketinškog stručnjaka Nebojše Krstića, „strategija opozicije koja pristaje da odustane od izbora u korist nekakve studentske liste na kojoj nema studenata i koju ne prave studenti zove se Tamni vilajet – ko podrži, kajaće se, ko je ne podrži, kajaće se”. „Procenjeno je da građani nemaju afinitet prema opoziciji, što je prilično tačno, a da ti isti građani vole studente, što je bilo tačno do pre sedam, osam meseci kada su ta ’naša deca’ preko noći transformisana u linč rulju koja ide iz grada u grad da bi razbijala, palila i prebijala koga stigne, naročito policajce koji im nisu davali povoda za to. Drugi razlog je to što luksemburški mediji podržavaju tu linč rulju koju mnogi pogrešno zovu studentima, daleko više nego opoziciju. Tako da je strah od Šolakovih medija uticao na prihvatanje ucene da DS odustane od izbora i postane ekstremistička organizacija koju vode organizatori obojene revolucije koji deluju kroz pokret krvava šaka”, kaže Krstić.

Na pitanje da li očekuje podelu u opoziciji povodom podrške studentskoj listi, Krstić kaže da će se to vremenom menjati kako pojam „student” izgubi magijsku konotaciju koja mu je data posle nesreće u Novom Sadu. „Tada su određeni mediji uspostavili narativ po kojem su ’studenti’ nevidljiva sila sastavljena od bogomdanih mudraca i pravednika koja će nas spasti od arhetipskog zla (kako, recimo, sudija Majić zove Vučićevu vlast i tako nekažnjen huška svakog s uma sišavšeg da uzme pravdu u svoje ruke). Trenutno, što se tiče Đilasove ergele, samo Miki Aleksić odbija ucenu da mora da se ostavi politike u korist maskiranih tviter profila. Buđenje još nekih iz luksemburške hipnoze samo je pitanje vremena”, kaže Krstić.

Kako dodaje, lažni studenti i „mirni” građani ograničili su sebe, pre svega time što su kao jedini metod svog delovanja izabrali ogoljeno nasilje, bilo da je ono pasivno, kroz blokade, ili aktivno, u smislu paljevina i krvavih glava. „Potom su svoju agresiju preneli na opoziciju koju su njihovi medijski sponzori pre toga već učinili irelevantnom tako što su joj uručili ferman o nužnosti njihovog samoukidanja. Inicijativa Vladimira Gajića za okupljanje desnice na jednu listu govori da u opozicionim redovima postoji svest o potrebi preživljavanja stranaka i, što je još važnije – o potrebi opstanka demokratije u Srbiji, jer bez stranaka nema ni demokratije”, jasan je Krstić.

Podseća na primere u svetu kad su pomodni internet projekti ograničenog trajanja postali relevantni na izborima. „Ponegde i osvoje vlast, ali svuda je to bilo kratkog daha. Srbiji su potrebne ozbiljne stranke koje imaju svoj program, ideologiju i prepoznatljive čelnike. Sve ostalo je lov u mutnom. Pritom, od svega što je građanima preko glave i što ne žele – nasilje je na prvom mestu. Revanšističke pretnje koje stižu s adresa koje su kuriri ’studenata’, a koje se, osim predstavnicima vlasti i njihovim podržavaocima, sve češće upućuju i onim neodlučnima, rapidno smanjuju mogućnost studentske liste ne da pobedi, nego da pređe smanjeni cenzus. Što je jako dobra vest za Srbiju”, zaključuje Krstić.

Nestorović: Predlagali smo kamere na biračkim mestima

Branimir Nestorović podseća da je svojevremeno predlagao studentima da budu kontrolori na izborima, a ne učesnici. „U ovim uslovima, izbori bi doneli samo nove tenzije. Predlagao sam i da se na biračkim mestima uvedu kamere i evidenciju matičnog broja prilikom glasanja. Tako se staje na put svakoj vrsti spekulacija i manipulacija. Međutim, ni opozicija nije podržala takve predloge. Izgleda da ni njima ne odgovara potpuna kontrola izbornog procesa”, pojašnjava Nestorović. Prema njegovima rečima, studentski protest je zapravo građanski. „Pokazalo se da opozicija ne može da artikuliše zahteve građana. Ljudi neće EU, sankcije Rusiji i priznanje Kosova. Prozapadna opozicija, koja je zapravo probriselska, jer su je Amerikanci otkačili, vezana je za EU, a taj savez neće postojati za nekoliko godina”, prognozira Nestorović.