Pre­to­ri­ja pr­ko­si Va­šing­to­nu

Mo­že li la­vov­ski deo sve­ta da od­lu­ču­je bez Ame­ri­ke o glo­bal­nim smer­ni­ca­ma za bor­bu pro­tiv du­go­va naj­si­ro­ma­šni­jih i uspe­šni­je rvanje s kli­mat­skim pro­me­na­ma, dru­štve­nim ne­jed­na­ko­sti­ma, pro­me­tom kri­tič­nih mi­ne­ra­la? Od­go­vor bi mo­gao da bu­de iz­ve­sni­ji na­kon dva­de­se­tog sa­mi­ta li­de­ra G20, ko­ji se odr­ža­va ovog vi­ken­da u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci. G20 pred­sta­vlja dr­ža­ve ko­je ima­ju oko dve tre­ći­ne sta­nov­ni­štva sve­ta, ostva­ru­ju 85 od­sto glo­bal­nog BDP-a i 75 od­sto svet­ske tr­go­vi­ne. Pre­to­ri­ja je sa­zva­la sa­mit li­de­ra G20 pod ge­slom „So­li­dar­nost, jed­na­kost, odr­ži­vost”.

Me­đu­tim, uspeh pred­sto­je­ćeg sa­mi­ta G20 do­vo­di u pi­ta­nje iz­u­zet­no za­o­štra­va­nje di­plo­mat­skog reč­ni­ka SAD (sle­de­ći pred­se­da­va­ju­ći) pre­ma ze­mlji Rta do­bre na­de, ak­tu­el­nom do­ma­ći­nu oku­plja­nja u še­sto­mi­li­on­skom Jo­ha­ne­zbur­gu.

„To­tal­na je sra­mo­ta da se G20 odr­ža­va u JAR, gde be­le far­me­re ko­lju i ubi­ja­ju”, jed­na je od po­ru­ka ame­rič­kog li­de­ra Do­nal­da Tram­pa, ko­ji zva­nič­noj Pre­to­ri­ji za­me­ra mno­go šta, pa i od­nos pre­ma Izra­e­lu i su­ko­bu u Ga­zi.

„Ju­žno­a­frič­ki pred­sed­nik Si­ril Ra­ma­fo­za ma­lo is­pi­ra usta ka­da po­mi­nje da SAD ipak ša­lju de­le­ga­ci­ju na za­vr­šnu ce­re­mo­ni­ju pri­mo­pre­da­je ulo­ge pred­se­da­va­ju­ćeg”, po­ru­či­la je Ke­ro­lajn Le­vit, port­pa­rol Be­le ku­će.

Ta­ko se do­ga­đa da pr­vi put od osni­va­nja G20 jed­na ze­mlja, u ovom slu­ča­ju naj­ve­ća eko­no­mi­ja sve­ta – SAD,  boj­ko­tu­je sa­mit li­de­ra. I ne sa­mo to. Zva­nič­ni Va­šing­ton una­pred je upo­zo­rio zva­nič­nu Pre­to­ri­ju da ne po­ku­ša­va da za­o­kru­ži sa­mit G20, usva­ja­njem za­vr­šne de­kla­ra­ci­je. Sve to uz na­ja­vu da će SAD kao sle­de­ći pred­se­da­va­ju­ći G20, do­go­di­ne u Ma­ja­mi­ju, oku­pi­ti „kon­cen­tri­sa­ni­ji” sa­ziv, bu­du­ći da je sa­da­šnji G20 „na­bu­jao u G100”. U ko­jem prav­cu Va­šing­ton raz­mi­šlja o bu­duć­no­sti G20, već je na­zna­čio ame­rič­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Skot Be­sent: „SAD su se vra­ti­le na me­đu­na­rod­nu sce­nu kao li­der. Sve­li smo G20 na osno­ve. Či­ni­mo da to funk­ci­o­ni­še za ame­rič­ki na­rod bo­lje ne­go ikad”, na­ja­vio je Be­sent, pre ne­ki dan u Be­loj ku­ći.

Ju­žno­a­frič­ki li­der Ra­ma­fo­za od­lu­čan je da na sa­mi­tu pro­mo­vi­še te­me od ži­vot­nog zna­ča­ja za glo­bal­ni Jug i po­sta­vi Afri­ku bli­že cen­tru svet­ske di­plo­mat­ske are­ne.

„Ne mo­gu ge­o­graf­ski po­lo­žaj ze­mlje, ni­vo pri­ho­da ili voj­ska da od­re­đu­ju ko ima glas, a ko će bi­ti izvi­ždan. Ni­jed­na ze­mlja ne­ma pra­vo da ću­ška dru­gu ze­mlju”, po­ru­čio je Ra­ma­fo­za u za­vr­šnoj re­či na So­ci­jal­nom sa­mi­tu G20 u Bok­sbur­gu, is­toč­no od Jo­ha­ne­zbur­ga. Istom pri­li­kom Ra­ma­fo­za je na­ja­vio da će JAR iz­da­ti za­jed­nič­ku de­kla­ra­ci­ju li­de­ra G20, upr­kos zah­te­vi­ma Va­šing­to­na da to ne či­ni. „Ame­rič­ki boj­kot je za ža­lje­nje i pred­sta­vlja nji­hov gu­bi­tak” do­da­je Ra­ma­fo­za.

Sa ova­kvom raz­me­nom „di­plo­mat­skih var­ni­ca” iz­me­đu Va­šing­to­na i Pre­to­ri­je, šta će bi­ti s ovo­go­di­šnjim sa­mi­tom G20 (SAD zva­nič­no pre­u­zi­ma­ju pred­se­da­va­nje 1. de­cem­bra)? Sen­ka „pra­zne sto­li­ce” SAD ina­če ni­je je­di­na ko­ja uka­zu­je na iza­zo­ve pred ko­ji­ma se na­la­zi G20.

U Jo­ha­ne­zbur­gu Ki­nu ovog pu­ta pred­sta­vlja pre­mi­jer Li Ćeng, dok ru­ski li­der Vla­di­mir Pu­tin i ovog pu­ta iz­o­sta­je (u po­za­di­ni je na­log Me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da u Ha­gu za nje­go­vo pri­vo­đe­nje zbog slu­ča­ja „Ukra­ji­na”). Isto­vre­me­no, ne do­la­zi ni li­der Ar­gen­ti­ne Ha­vi­jer Mi­lei, kao ni pred­sed­ni­ca Mek­si­ka Kla­u­di­ja Šajn­ba­um Par­do. Ju­če je bi­lo ne­iz­ve­sno i ko će u Jo­ha­ne­zbur­gu pred­sta­vlja­ti Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju.

„Mi­nus” ko­re­o­gra­fi­ja za­to ide na­ru­ku ga­le­ri­ji pri­do­šlih vi­so­kih zva­ni­ca, da to­kom G20 i na­ja­vlje­nih broj­nih bi­la­te­ral­nih su­sre­ta po­ka­žu sprem­nost da se uhva­te uko­štac s me­đu­na­rod­nim „po­li­kri­za­ma” u vre­me­nu ra­stu­ćih ge­o­po­li­tič­kih ri­zi­ka i po­su­sta­log glo­bal­nog pri­vred­nog ra­sta.

Na­i­me, pre­ma pro­ce­na­ma Svet­ske ban­ke, glo­bal­ni pri­vred­ni rast naj­ni­ži je u po­sled­njih 17 go­di­na, dok bi 2027. mo­gao da uka­zu­je na naj­spo­ri­ji de­ce­nij­ski rast od 1960. Pri­tom MMF upo­zo­ra­va da bi pri­vred­ni rast sa­sta­va G20 u sle­de­ćih pet go­di­na mo­gao da bu­de sla­bi­ji ne­go pre pan­de­mi­je ko­ro­ne. Ne­ve­se­le eko­nom­ske pro­jek­ci­je pod­sta­kle su zva­nič­nu Pre­to­ri­ju da or­ga­ni­zu­je pr­vu G20 ana­li­zu glo­bal­nih ne­jed­na­ko­sti od 1999, i to pod ru­ko­vod­stvom no­be­lov­ca pro­fe­so­ra Džo­ze­fa Sti­gli­ca. Je­dan od na­la­za te ana­li­ze: „Od 2000. go­di­ne je­dan od­sto naj­bo­ga­ti­jih na sve­tu pri­svo­jio je 41 cent od sva­kog do­la­ra ko­ji je ostva­ri­la glo­bal­na eko­no­mi­ja, dok je ’do­nja po­lo­vi­na’ sve­ta do­bi­la sa­mo po je­dan cent.” Mi­li­jar­de­ri sa adre­sa­ma u G20 do­da­li su svom bo­gat­stvu 2,2 bi­li­o­na do­la­ra, što bi bi­lo vi­še ne­go do­volj­no da se 3,8 mi­li­jar­di lju­di iz­vu­ku iz si­ro­ma­štva, tvr­di „Oks­fam”. Da li svet že­li i mo­že da se iz­bo­ri sa tom si­tu­a­ci­jom, po­ka­za­će is­hod te­ku­ćeg sa­mi­ta G20 u Jo­ha­ne­zbur­gu.