Vašington stegao obruč oko Zelenskog

VAŠINGTON – Američka administracija uputila je najozbiljnije upozorenje do sada ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, ako u narednim danima ne prihvati predloženi mirovni sporazum, Kijev će se, prema tvrdnjama zvaničnika SAD, suočiti sa „još mnogo gorim uslovima“ u bliskoj budućnosti. Upozorenje je, prema pisanju „Gardijana“, izrečeno tokom dramatičnog sastanka ambasadora NATO-a u Kijevu, na kojem je američki sekretar vojske Den Driskol oštro obrazlagao stav Vašingtona posle razgovora sa Zelenskim i telefonskog poziva iz Bele kuće.

Prema rečima prisutnih diplomata, atmosfera je bila „mračno napeta“, dok su evropski ambasadori preispitivali sadržaj mirovnog predloga i metod kojim su SAD pregovarale sa Moskvom – bez prethodnog informisanja ključnih saveznika.

„Nijedan dogovor nije savršen, ali mora se postići što je pre moguće“, poručio je Driskol, prema svedočenju jednog učesnika sastanka.

Ono što je evropske diplomate posebno uznemirilo jeste konstatacija američke strane da Ukrajina trenutno „nema više adute u rukama“ – formulacija koja je već viđena u kontroverznim susretima Trampa i Zelenskog u Beloj kući od ranije.

Predloženi sporazum predviđa ustupanje teritorija koje Rusija sada kontroliše, ali i dela teritorije koji je i dalje pod upravom Kijeva, kao i široku amnestiju za ratne zločine. U Ukrajini se o takvom dokumentu govori kao o „ultimatumu“, a ne o mirovnoj inicijativi.

Ukrajinski predsednik se u video-obraćanju građanima osvrnuo na dramatične pritiske, rekavši da je zemlja suočena sa izborom između „gubitka dostojanstva“ i „gubitka ključnog saveznika“.

Driskol, inače bliski prijatelj američkog potpredsednika Dž. D. Vensa i nedavno imenovani specijalni predstavnik za Ukrajinu, nije želeo da konkretizuje da li se predloženi dokument poklapa sa medijski objavljenim planom od 28 tačaka.

„Neke stvari su važne, neke su samo ukras za oko“, kratko je poručio prisutnima.

Evropski saveznici zatečeni

Prema „Gardijanu“, evropski zvaničnici su izneli zabrinutost da Rusija faktički dobija prekomerni uticaj u kreiranju mirovnog okvira. Saveznici tvrde da im nikada nije dostavljena puna verzija dokumenta, niti su pozvani da učestvuju u formiranju uslova koji se sada Ukrajini predstavljaju kao gotova stvar.

Driskol je, međutim, branio proces, poručujući da „manji broj aktera znači lakše postizanje dogovora“.

Džuli Dejvis, otpravnica poslova SAD u Kijevu, poručila je evropskim kolegama da „iako uslovi jesu surovi za Ukrajinu, alternative nema“.

„Od ove tačke pa nadalje, dogovor postaje gori, a ne bolji“, rekla je ona.

Vašington želi da Zelenski prihvati sporazum najkasnije do Dana zahvalnosti, 27. novembra. Dejvis je već ranije najavila da je Tramp posvećen „vrlo kratkom roku za finalizaciju plana“.

Na diplomatskom prijemu u Kijevu, u čast Driskolove delegacije, Dejvis je opisala poslednje dane kao „najintenzivniju diplomatsku aktivnost u svojoj karijeri“.

Kako piše „Gardijan“, plan je u osnovi razvijen kroz koordinaciju Trampovog savetnika Stiva Vitkofa i Kirila Dmitrijeva, savetnika Kremlja. Ta komunikaciona linija postala je, navodno, glavni kanal između Vašingtona i Moskve. Driskol bi, prema istim izvorima, uskoro trebalo da otputuje u Rusiju radi finalnih razgovora.