Zločin koji je podelio Tursku

Specijalno za „Politiku”
Istanbul,16. januara – Delioci pravde u Vanu, mestu na krajnjem jugoistoku Anadolije, doneli su nezapamćenu presudu: pet lica, članove iste porodice, osudili su na pet doživotnih robija. To je najstroža kazna koja je dosad izrečena u Turskoj.

Šta su toliko zgrešili članovi te familije,koji će ostatak života provesti iza rešetaka. U pitanju je ubistvo radi odbrane „obraza porodice”, zločin koji je nepoznat u većini zemalja sveta .

Priča je jeziva,neverovatna. Maloletna Naila Erdaš (16) silovana je i ostala u drugom stanju.Mesecima je prikrivala trudnoću, ali je na kraju morala da ode u bolnicu. Kada su lekari shvatili o čemu se radi,nisu hteli da je puste kući pošto su se plašili najgoreg. Prijavili su slučaj i policiji.Posle porođaja u bolnici se pojavio njen otac i garantovao da joj se, i pored greha koji je počinila, neće ništa loše desiti. Lekari su mu poverovali i napravili fatalnu grešku.Samo nekoliko sati kasnije Nailu je u kući ubio njen rođeni brat.

Sud je bio nemilosrdan. Oca, majku i brataubicu kao i dvojicu ujaka osudio je na doživotnu robiju. Treći ujak je dobio 18 godina zatvora, samo zato što nije prijavio šta se sprema.

„To je veoma dobro, što je kažnjena cela porodica. Presuda će poslužiti kao opomena drugima. Ljudi će shvatiti da će se suočiti sa problemima zbog ubistava u ime ukaljane ‘časti porodice’ koja su česta u Turskoj, kaže Zael Ozgokče, iz Udruženja žena u Vanu.

Ima, međutim, i onih koji opravdavaju zločin. Pogotovo među 12 miliona Kurda koji još ne priznaju pravo na slobodnu ljubav. Kada se načini greh mimo braka,onda, kao u ovom slučaju, sudi i nemilosrdno presuđuje najbliža rodbina. Uloga dželata se najčešće dodeljuje maloletnoj braći, kako bi dobili blažu kaznu.

U Turskoj niko precizno ne može da kaže koliko ovo robovanje prošlosti odnosi života devojaka. Prema nevladinim organizacijama, članovi porodica godišnje ubiju oko 500 žena. Nedavna anketa koja je sprovedena u Dijarbakiru, najvećem gradu na istoku zemlje u kome pretežno žive Kurdi, skoro 40 odsto ispitanih opravdava ovakve zločine, dok je 22 odsto za nešto blaže kazne: grešnice, po njima,treba trajno obeležiti – odseći im nos, uho, a u najboljem slučaju ošišati ih do glave. Ta ubistva, kao i sva druga, uvek su bila sankcionisana u krivičnom zakonu.Ali sudije su pod uticajem javnog mnjenja, po pravilu, izricale blage kazne. Uzimane su u obzir olakšavajuće okolnosti – povređeni ugled familije – koje uistinu to i nisu.

U akciju su se uključili Fond UN za stanovništvo i Amnesti internešenel, u pokušaju da ljudima otvore oči. „Mi smo pokrenuli veliku akciju u koju želimo da uključimo policiju, sudije i nevladine organizacije, građane, kako bismo stvorili svest o apsurdnosti ovakvog deljenja pravde”, objašnjava An Brigit-Albertsen iz organizacije UN.

U okviru reforme pravosuđa Turska je odlučila da raskrsti sa ovim nasleđem prošlosti: kazne su rigorozno pooštrene za ovakve zločine, uključujući i doživotni zatvor. Zaprećeno je i onima koji podstiču „običajna ubistva”.

Oštrija kaznena politika, koja se sada primenjuje, ma koliko bila rigorozna, sama za sebe nije dovoljna. To potvrđuju najnovije analize ovog fenomena. Otkako su na snazi oštriji paragrafi, naglo se povećao broj samoubistava mladih devojaka: uzimanjem pesticida, vešanjem, ili skončavanjem pod točkovima automobila i traktora. Mnogi sumnjaju da su to ubistva koja se samo prikazuju kao samoubistva kako bi se izbegla odgovornost pred sudom.