Od geografije do terorizma i diplomatije

Ponedeljak, 12. januar 2009.
Danas mi je američki brat rekao da su Sjedinjene države najbolja zemlja na svetu. Upitao sam ga da li je obišao ceo svet, pa da može sa takvom sigurnošću, tako nešto da kaže? Naravno, odgovor je bio – ne. Onda sam mu rekao da svako ima svoje mišljenje i da ja njegovo, iako je očigledno nerelevantno, poštujem.

-To nije mišljenje, to je činjenica-, ljutito je odgovorio, nakon mog dobronamernog komentara. Upitao sam, šta je u pomenutoj tvrdnji činjenica, a odgovor je bio da je pomenuta tvrdnja sama po sebi činjenica. Da bih olakšao situaciju, upitao sam, ko ju je proverio, dokazao i gde se to može pročitati. Odgovor je bio – svuda. Udahnuo sam duboko i zapitao se vredi li upuštati se u ovu avanturu.

-A gde si ti to pročitao?
-Nigde. Ja to, jednostavno znam.
-Gde se nalazi Portugal?
-U Brazilu!-, kazao je ,,kao iz puške’’ i pogledao me začuđen pitanjem. Razočarao sam ga, Portugal se graniči sa Španijom. Vidno nezadovoljan onim što sam mu rekao, pokušao je da mi objasni komplikovanu ,,situaciju’’:

-Amerika jeste najbolja i svi to znaju. Zbog toga što smo najblji ne moramo da znamo sve te beskorisne stvari koje ti znaš. To što mi u Americi ne znamo dobro geografiju, to je zato što se graničimo sa samo dve zemlje, a vi morate sve da znate jer se plašite da će vam preko granica ući teroristi i da će vas sve te zemlje sa kojima se graničite napasti.

Zastao sam, zamislio se. Nije to američki sindrom, to je sindrom svih nas. Moj američki brat takvu nelogičnost nije izgovorio jer je američki. Koliko sam puta čuo, da je Srbija najbolja zemlja na svetu? Dokaza nema, kriterijuma nema.

Da više granica donosi više znanja, u našem slučaju ne funcioniše. Meksiko je stara američka boljka. Pre dve sedmice moja ovdašnja porodica i ja spremali smo se da krenemo tamo na izlet. Američka majka pozvala je meksičkog prijatelja da mu javi da stižemo u posetu. On nam je prijateljski poručio da ni slučajno ne dolazimo, da su pucnjava, droga, nemiri i kidnaperi na sve strane.

Kuba je, znatno manja, ali znatno veći trn u američkom oku. U slučaju ovog ostrvceta Amerika se kroz istoriju otvoreno vodila idejom ,,da komšiji crkne krava’’. Krava je, po svemu sudeći, dugo bio Fidel Kastro - poznati su mnogi pokušaji američkih tajnih službi da izvrše atentat na njega. Kuba je komšija kog treba držati na oku.

Kanada i Rusija postali su tokom prošlogodišnje predsedničke kampanje boljke Sare Pejlin. Magazin ,,Tajm’’ na svojoj listi ,,Top 10 naj video-momenata predsedničke trke’’, na prvo mesto postavio je guvernerku Aljaske koja, simpatično, obrazlaže svoje spoljnopolitičko iskustvo: ,,Država u kojoj sam ja guverner, graniči se sa dve strane zemlje, Kanadom i Rusijom. To svakako govori mnogo o mom spoljnopolitičkom iskustvu... Sa Aljaske, zapravo možete videti Rusiju... Mi iz Aljaske smo ti koji šaljemo ljude da paze na Rusiju jer je Rusija, veoma moćna zemlja, baš preko puta.’’

Hilari Klinton je došla na mesto državnog sekretara. Iako njena funkcija nije paralela funkcije koju bi Sara obavljala, mnogi je doživljavaju kao spas za diplomatiju. Amerikanci sa pažnjom posmatraju kako će Hilari da preuzme kontrolu nad Stejt Departmentom ali i ojača onu nad sopstvenim neposlušnim mužem.

-Nije važno gde su Bosna i Srbija, kako se menjaju granice i ko je kome neprijatelj. Nije važno gde se ratuje i koliko ljudi dnevno gine. Važno je voziti brza kola i uživati u životu.