Razgovor o položaju žena u savremenom društvu

 Šta oblikuje život žene danas, gde počinje njen glas, šta kaže zakon, a šta stvarnost u pogledu bezbednosti žena, kakva je njena pozicija na tržištu rada, teme su o kojima su razgovarale učesnice okruglog stola „Kada žene govore” koji je održan u Evropskoj kući u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu.

Program je bio deo 56. „Beogradske nedelje mode” čije je izdanje ove jeseni posvećeno ženi današnjice.

Učestvovale su novinarka, Branislava Antović Aleksić, osnivačica magazina „BDW” i aktivistkinja,  Staša Ivković i Ana Zdravković iz organizacije „Osnažene”, Anja Stanišić sa platforme „Fempower” i Smiljana Grujić, psihološkinja.

Učesnike i goste pozdravila je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, koja se zahvalila „Beogradskoj nedelji mode” na organizovanju važnog obrazovnog programa i isticanju teme koja se bavi stanjem ženskih prava u Evropskoj uniji, persepktivi rodne ravnopravnosti, kao i preporukama za rad na tim pitanjima u Srbiji.

Program okruglog stola bio je posvećen položaju žene u savremenom društvu.

Učesnice su kroz lična iskustva, profesionalne uvide i međusobni dijalog otvorile teme koje oblikuju život žene danas.

Razgovor je imao četiri tematske celine: „Glas – gde počinje priča žene”. Ovde se u središtu našla refleksija na to, gde žena prvi put oseća da ima pravo na svoj glas - u porodici, društvu i radu sa ženama. Poseban fokus odnosio se na balkansko nasleđe, što se odnosi između ostalog na očekivanja, tradicionalne uloge i ćutanje kao naučeni obrazac.

„Nevidljivi rad i dvostruko opterećenje”. Ova tema pokrenula je razgovor o balansu između doma, rada, brige o drugima i emocionalnog tereta, posmatrano na primeru iskustva civilnog sektora, korporacija i evropskih praksi, a poenta je da ravnopravnost nije samo pravna, već svakodnevna realnost.

„Bezbednost tela”. Ova treća celina bavila se vezom između zakona i stvarnosti. Deo razgovora odnosio se na žensko telo kao polje prava, bola i stigme. Balkanski kontekst, institucije, prijave koje ostaju bez odgovora, neprepoznati signali, stigma oko bolesti, menopauze i reproduktivnog zdravlja. Poenta ove teme jeste, da se nasilje ne dešava samo kada sistem ne reaguje, već kada društvo ne ume da čuje.

Četvrta tema nosila je naziv „Solidarnost kao odgovor”.

Šta zaista možemo da učinimo, lično i kolektivno: mreža podrške, međusobno oslanjanje, međugeneracijski prenos i primeri koji su već funkcionisali. Poenta je da promene ne počinju u instituciji, već u odnosu među ženama.

Razgovor o ovim celinama završen je kratkim ličnim osvrtom svake učesnice na pitanje: „Šta danas za mene znači moć žene?” i zajedničkom ocenom: „Kada žene govore, društvo ima priliku da postane celina.”

Ovakva forma dala je prostor za prirodan, otvoren i empatičan razgovor, posebno važan za osetljive teme, u kome istina dolazi iz iskustva i znanja onih koje svakodnevno rade sa ženama širom Srbije.

Razgovor o tome gde počinje glas žene započela je Branislava Antović Aleksić. Ona je govorila o ženskom glasu od najranijeg detinjstva i istakla kako ženski glas tokom odrastanje biva sve više kontrolisan, a spoljni glas postaje sve jači.

– Tokom našeg školovanja, a zatim na poslu, učimo da postajemo manje vidljive, učimo da budemo manje nametljive i da ne smetamo onima oko nas u najbližoj okolini, pa i društvu u celini. I kad dođemo kasnije u poslovno okruženje, slabije se borimo za povećanje plate, smatramo da je to možda nepristojno, a ako čak to radimo, silno se izvinjavamo i obrazlažemo zašto to činimo. Stalno pokušavamo da pronađemo dokaz za svoje ponašanje – kazala je Branislava.

Psihološkinja, Smiljana Grujić, nadovezala se na priču o ženskom glasu.

–Često se taj glas poništava i dešava se da izostaje poverenja kada ona govori. A, ono što žena želi jeste samo da njeno „ne” ima istu težinu kao nečije „da” –rekla je Smiljana.

Kako je ženi na tržištu rada, posebno tokom i nakon odsustva nakon porođaja, iz svog ličnog iskustva predočila je Anja Stanišić.

–Odsustvo radi nege deteta je sjajna stvar za dete, ali mislim da je za majku, pogotovo onu koja ima poslovne ambicije, to vrlo često kao „pucanj u nogu” jer tri meseca je porodiljsko odsustvo, a devet meseci za negu deteta bi bilo sasvim u redu da se podeli između oba roditelja, zato što nije neophodno da majka bude odsutna sa tržišta rada godinu dana – ocenila je Anja.

Staša Ivković i Ana Zdravković govorile su o istraživanju organizacije „Osnažene” u okviru kojeg su otkrile mrežu za trgovinu fotografijama žena i maloletnica iz Srbije na različitim onlajn grupama.

–Kada smo mi razgovarale sa stučnjacima za Visokotehnološki kriminal, rekli su nam da je mnogo žena od 2021. godine, kada je počelo da se govori o osvetničkoj pornografiji, bilo kod njih i prijavilo razne slučajeve. Tako da je dobro da smo tim razgovorom nešto malo pomerile i skinule stigmu – navela je Staša, dok je njena koleginica Ana, naglasila da je važno raditi sa empatijom i razumevanjem.

–Ono što ja uvek činim kada nam se javi neka žrtva, jeste da je ne tretiram kao žrtvu, jer već nosi taj teret . Ona se meni obraća kao žena, kao neko kome je potrebna podrška i trudim se da joj tu podršku dam. Smatram da je vrlo bitno da to ne bude samo u nevladinom sektoru, već i sa drugaricama, poznanicama, okruženjem, ali i institucijama – smatra Ana.

Sve ove teme o kojima se razgovaralo u okviru pratećeg programa 56.„Pervol fešn vika” potvrdile su da manifestacija ima širi aspekt, jer osim modnog, vodi rauča i o edukativnom segmentu i vidljivosti žena, koje šalju poruku budućim generacijama.