Trampova evropska energetska ofanziva

Predsednik SAD Donald Tramp u skladu sa svojom jasno definisanom doktrinom u oblasti energetike od samog početka svog mandata pokrenuo je veliku ofanzivu u ovoj oblasti, kojom želi da parira NR Kini koja ostvaruje ogromnu komparativnu prednost kad je reč o retkim metalima i kritičnim sirovinama, s obzirom na to da kontroliše dve trećine prerade na globalnom nivou, ali i da maksimalno umanji ulogu Ruske Federacije u izvozu nafte i gasa u Evropu. Američka doktrina „Energenti za bezbednost” pokazuje svoju snagu i uticaj kroz niz aktivnosti administracije SAD na evropskom kontinentu i to samo u poslednjih nekoliko dana. Tramp i njegova administracija rešeni su da nijedan molekul ruskih energenata ne bude dostupan na teritoriji Evrope i može se reći da im to dobro ide. 
Pre samo nekoliko dana Amerika, Izrael, Grčka i Kipar ponovno su potvrdili svoju predanost promovisanju energetske bezbednosti i saradnje u istočnom Mediteranu, uključujući Istočnomediteranski energetski centar kao ključ regionalne strateške stabilnosti. 
Četiri zemlje potvrdile su svoju predanost jačanju regionalne energetske saradnje kroz partnerstvo „3+1”, obećavajući podršku velikim projektima povezivanja širom istočnog Mediterana i koridora Indija – Bliski istok – Evropa. 
Grčka je spremna da postane ključni TPG koridor u okviru produbljivanja partnerstva između SAD i Grčke. Vašington Grčku ne vidi samo kao kupca već i kao strateškog partnera, usmeravajući nove tokove TPG-a u Evropu kako bi postepeno zamenio ruski gas. 
Ambicija Vašingtona je preplaviti Evropu i Grčku američkim TPG-om. To je potvrđeno tokom nedavne posete ministra unutrašnjih poslova Daga Bergama Atini. Bergam je nedavno posetio Atinu kako bi procenio spremnost infrastrukture i grčku predanost olakšavanju tranzita američkog TPG-a u Evropu. Deo američke delegacije bio je i sekretar za energetiku Rajt, kao i još 80 ljudi iz administracije i biznis sektora. 
U isto vreme „Ekson mobajl” potpisao je ugovor o istraživanju prirodnog gasa u priobalju Grčke, povećavajući američku prisutnost u istočnom Mediteranu upravo u trenutku kada Trampova administracija nastoji da zameni ruske energetske puteve ka Evropi. 
Sjedinjene Države, koje poseduju ogromne rezerve prirodnog gasa, žele da obezbede veći udeo evropskog energetskog miksa, dok Evropska unija nastoji da postepeno ukine uvoz ruskog gasa u nadolazećim godinama. 
Nekoliko dana posle velike konferencije i strateških dogovora u Atini, premijer Mađarske Orban s brojnom delegacijom saradnika i poslovnih ljudi boravio je u Vašingtonu i sreo se s predsednikom Trampom. Ova poseta imala je snažan geopolitički karakter i donela nove mogućnosti za obe zemlje. Činjenica je da je najviše vremena i konkretnih dogovora potrošeno na pitanja saradnje i strateškog partnerstva u oblasti energetike. Orban je uspeo i u tome da Tramp izuzme Mađarsku kad je reč o uvozu ruske nafte, ali je obezbedio i veliko prisustvo SAD u energetskom miksu ove zemlje. Zli jezici kažu da je Orban zamenio energetsku zavisnost od Rusije za energetsku zavisnost od Amerike, a ja bih rekao da je uspeo da znatno diversifikuje energetski portfolio Mađarske, koji ide u prilog nacionalnoj bezbednosti Mađarske i njenih građana. 
Vremenski raspon je interesantan, a Tramp očigledno želi da pomogne svom prijatelju da pobedi na izborima u aprilu iduće godine. Izuzeće se čak delimično poklapa sa zahtevom Evropske komisije svim državama članicama da do kraja 2027. prekinu uvoz ruske nafte, gasa i nuklearnog goriva. 
Prema američkom izuzeću, Mađarska takođe može da nastavi da kupuje ruski gas putem gasovoda „Turski tok”, koji prolazi Balkanom i može da ga plaća u tvrdoj valuti (185 miliona dolara samo u avgustu). Prema Blumbergu, Mađarska će kupiti TPG od SAD u vrednosti od 600 miliona dolara. 
Još jedan ključni deo Vašingtonskog sporazuma je nuklearna energija, gde je Mađarska pristala da kupi američke gorivne šipke za svoju nuklearnu elektranu „Pakš 1” (po ceni od 114 miliona dolara), paralelno s onima koje je kupila od ruskog „Rosatoma” i francuskog „Framatoma”. 
Mađarska će takođe kupiti američku tehnologiju za produženje kratkoročnog skladištenja istrošenog nuklearnog goriva u „Pakšu” za iznos između 100 i 200 miliona dolara. 
U isto vreme SAD pokreću inicijativu u grupi G7 za pokretanje Akcionog plana za kritične minerale, svesne njihovog značaja za razvoj ekonomije i odbranu ključnih transatlantskih vrednosti. Implementacija Akcionog plana u pet tačaka treba da pomogne prepoznavanju i borbi da netržišne politike i prakse u sektoru kritičnih sirovina i minerala ugrožavaju sposobnost nabavke mnogih kritičnih sirovina i minerala, uključujući retke zemne elemente potrebne za magnete koji su ključni za industrijsku proizvodnju i fundamentalnu zaštitu ekonomske i nacionalne bezbednosti. To će uključivati predviđanje nestašice kritičnih sirovina i minerala, koordinaciju odgovora na namerne poremećaje na tržištu te diversifikaciju i premeštanje, gde je to moguće, rudarstva, prerade, proizvodnje i recikliranja. 
Kritične sirovine i minerali ključni su za američku privredu i za tehnologije koje pokreću budući privredni rast, prosperitet i nacionalnu bezbednost Amerike. Stvaranje različitih, sigurnih i održivih lanaca nabavke kritičnih sirovina i minerala ključno je za primenu tih tehnologija brzinom i u razmerama potrebnim za obezbeđenje kontinuiranog američkog prosperiteta. 
Rudarenje i prerada ovih minerala često su rizični zbog volatilnosti cena minerala uz izrazito dugoročne vremenske okvire za razvoj projekata i povraćaj ulaganja. Partnerstvo za bezbednost minerala (MSP) ima cilj da reši ovaj problem ubrzavanjem razvoja lanaca nabavke kritičnih minerala u saradnji s industrijom i drugim vladama kako bi se podržali strateški projekti i podstakla ulaganja uglednih rudarskih kompanija u celom lancu vrednosti. 
Trenutni partneri MSP uključuju Australiju, Kanadu, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Indiju, Italiju, Japan, Norvešku, Republiku Koreju, Švedsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju (koju predstavlja Evropska komisija). Saradnja s ovim MSP partnerima na jačanju lanaca nabavke kritičnih minerala učiniće da SAD budu jače, bezbednije i prosperitetnije. 
Partneri MSP-a osnovali su Finansijsku mrežu kako bi okupili institucije za finansiranje razvoja (DFI) i agencije za izvozne kredite (ECA) partnerskih vlada MSP-a da bi se konkretno usredsredili na finansiranje projekata. Ta saradnja proteže se na razvoj jačih odnosa s finansijskim institucijama privatnog sektora koje žele da prošire svoja ulaganja u projekte kritičnih sirovina i minerala. 
MSP razmatra projekte u rasponu od rudarstva, ekstrakcije i sekundarnog oporavka do prerade, rafinisanja i recikliranja. MSP se fokusira na lanac nabavke minerala i retkih metala koji su najrelevantniji za napredne tehnologije, odbranu, energetiku i industrijske procese. Ti minerali i metali uključuju litijum, kobalt, nikl, mangan, grafit, retke metale, galijum, germanijum, antimon i bakar, ali nisu ograničeni na njih. MSP ima cilj da iskoristi ekonomsku, diplomatsku i finansijsku podršku partnera kako bi strateški projekti sirovina i minerala imali veće šanse za uspeh. 
MSP partneri stvorili su MSP forum, koji učvršćuje partnerstvo SAD s odabranim zemljama proizvođačima minerala koje su posvećene unapređenju i ubrzavanju pojedinačnih projekata koji se pridržavaju strateških ciljeva MSP-a. MSP forum podstiče različite nabavne lance i dodatu vrednost na lokalu kako bi se unapredili ekonomski ciljevi svih uključenih zemalja.
Trenutni članovi MSP foruma uključuju Argentinu, Demokratsku Republiku Kongo, Dominikansku Republiku, Ekvador, Grenland, Kazahstan, Meksiko, Namibiju, Peru, Filipine, Srbiju, Tursku, Ukrajinu, Uzbekistan i Zambiju.
Ovo je i jedinstvena šansa za Srbiju s obzirom na to da je postala deo ovog značajnog foruma koja daje mogućnost za implementaciju strateškog partnerstva sa SAD u oblasti kritičnih sirovina i minerala, gde možemo da postanemo značajan deo nabavnog lanca litijuma i litijumskih baterija kroz implementaciju projekta „Jadar”. Projekat „Jadar” mogao bi potpuno da promeni poziciju Srbije na energetskoj mapi Evrope i sveta, gde bi ona mogla da postane jedan od najvećih proizvođača litijumskih baterija i električnih automobila u Evropi. Ova vrsta saradnje sa SAD imala bi pozitivne implikacije na snabdevanje gasom i proizvodnju električne energije kroz stvaranje energetskog miksa koji bi obezbedio budućnost našim građanima i privredi, ali i strateškom geopolitičkom pozicioniranju naše zemlje. Imajući u vidu dinamiku ovih procesa, jako je važno da kao država brzo reagujemo i na taj način obezbedimo rast ekonomije, ali i nacionalnu bezbednost i nacionalne interese.

*Predsednik Kongresa 
srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista