„Divljaci" – film o čudesnom svetu na rubu nestajanja

Inspirisan životnim pričama svojih baka i deka iz alpskih sela, koji su živeli u svetu bez automobila i puteva, oslanjajući se samo na sopstvene resurse, švajcarski reditelj, scenarista i animator Klod Baras, uradio je ekološku bajku „Divljaci”.

Film sutra stiže u naše bioskope i namenjen je deci starijoj od osam godina, njihovim roditeljima i svima koji se zalažu za očuvanje prirode.

Reditelj publiku vodi u divne predele Bornea, koje je  posetio u želji da što vernije dočara ovu priču. Tim povodom upoznao je pleme Penan, a uzor za ovaj poduhvat bio mu je zemljak, aktivista Bruno Manser, poznat po tome što se  veoma angažovao u odbrani borneovskih prašuma, pre nego što je 2000. godine nestao tamo, pod sumnjivim okolnostima.

Film je urađen u saradnji sa brojnim organizacijama koje se zalažu za zaštitu biološke raznovrsnosti, šuma i održivu hranu. Oni su ponudili svoje znanje i podršku Klodu Barasu u rešenosti da zaštiti živi svet i pozove na oštrije mere za okončanje krčenja šuma, i zaustavljanju ekocidnih projekata na Borneu.

Pored toga što ukazuju na neophodnost očuvanja prirode, destruktivne postupke prehrambene industrije i prekomernu eksploataciju sirovina, „Divljaci” preispituju, bez prigovaranja, neodoljivu privlačnost koju osećamo prema modernosti. Njoj je i reditelj uspeo da se odupre, jer se odlučio za zahtevnu tehniku „kadar po kadar”.

Ceo film je rađen ručno, pa su glave i lica pravljeni od smole i silikona sa žičanim skeletom, a scenografija je formirana od bojene gline, poput mini pozorišnih kulisa. Animatori su fizički pomerali lutke milimetar po milimetar (ruku, glavu, obrve, usta) i svaki pokret fotografisali. Jedna sekvenca od nekoliko sekundi filma zahtevala je da se često radi ceo dan.

Ipak, Baras je ostao veran ovom analognom stilu kao svojevrsnom izrazu svog čvrstog stava: ručno, opipljivo i „živo” nasuprot digitalnoj hladnoći i kompjuterskoj izveštačenosti kao simbolima industrijskog razaranja koje film kritikuje.

– Za mene je ova tehnika neka vrsta otpora prema svetu kompjutera i virtuelnog. Uprkos tehničkoj složenosti koju ona podrazumeva, nikada ne bih napravio film uz pomoć kompjuterski generisanih slika. Imao sam potrebu da budem u direktnom kontaktu sa stvarnošću, da fizički delim set sa direktorom fotografije i animatorima, da se suočim sa materijalnošću i fizičkim ograničenjima kulisa i lutaka. Veze koje kreativni ljudi stvaraju na snimanju za mene su suština ovog posla – objasnio je Baras.

Iako je u početku imao na umu „militantniji” scenario, odlučio je da je mnogo efikasnije da političko-društevene teme provuče kroz svakodnevicu junaka i da mališanima, kojima je film prevashodno namenjen, ponudi tračak nade.

–  Ne smemo izgubiti sposobnost da vidimo čudesnost u stvarima. To nije samo pitanje divljenja nečemu, već hranjenje našeg uma i povezanost sa drugima. Nešto poput onoga kroz šta prolazi moja heroina Kerija, upoznajemo je kao devojčicu koja živi u „telefonu” pre nego je primorana da otvori oči i dopusti da je preplavi lepota sveta koji je okružuje – poručuje Klod Baras.

Početak filma je očaravajući, jer pre nego što se pojavi prva slika, publika je pozvana da probudi svoja čula slušajući autentične zvuke prašume. Upravo na obodu te indonežanske prašume žive glavni junaci ovog ostvarenja, to su jedanaestogodišnja Kerija, njen mlađi rođak Selai i majmunče Oši.

Otac devojčice radi na plantaži palminog ulja. Njima u posetu dolazi mladi rođak Selai, pripadnik domorodačkog plemena Penan. On traži utočište od korporacija koje krče prašumu i ugrožavaju njegovu nomadsku porodicu. Kerija, Selai i Oši krenuće u borbu protiv uništenja koje preti drevnoj prašumi. To će ujedno biti prilika i da Kerija otkrije istinu o svom poreklu.

Posle svetske premijere u Kanu, „Divljaci” su gostovali na  festivalima i dobili prestižne nagrade među kojima je i priznanje za najbolje ostvarenje festivala „Veliki mali film” u Milanu.

Film je snimljen uz podršku švajcarskog filmskog centra i Kancelarije za kulturu, a domaći distributer je „Five Stars Films”.

Ovo je drugo ostvarenje Barasa, osam godina nakon što je debitovao svetskim hitom „Moj život kao Tikvica”, koji mu je doneo dve nominacije za Oskara.

 „Divljaci” su sinhronizovani na srpski jezik i čekaju publiku u mnogim bioskopima u našoj zemlji.