Pompeja: naučnici potvrdili stari datum katastrofe

Međunarodni tim naučnika složan: 24. avgust 79. godine nove ere ostaje datum erupcije Vezuva koja je zauvek zatrpala Pompeju. Filolozi, arheolozi, geolozi, svi za jednim stolom na kongresu u Boskorealeu, blizu samih ruševina, presudili su: akademska debata je okončana. Godinama je trajalo preispitivanje, razmatrani su dokazi, ali tradicionalni datum, zabeležen u pismima Plinija Mlađeg, i dalje stoji.

Alternativne hipoteze, koje su erupciju pomerale u jesen – u oktobar ili novembar – zahvaljujući navodnom pronalasku jesenjeg voća, kasnih grafita i sumnjivim prazninama u rukopisima, jednostavno nisu izdržale ozbiljnu naučnu analizu.

Stručnjaci su se složili: sumnje su nastale zbog grešaka u prepisivanju i tumačenju srednjovekovnih rukopisa i štampanih izdanja iz 15. veka. Nema arheoloških dokaza koji bi mogli da ospore utvrđeni datum.

Arheolog Helga Di Đuzepe, organizator kongresa, naglasila je da je 24. avgust, koji je zabeležen u pismima Plinija Mlađeg istoričaru Tacitu, najpouzdaniji i da ga nisu opovrgnuli nikakvi arheološki podaci. Dodala je da je veoma malo verovatno da je Plinije Mlađi pogrešio i da, u svakom slučaju, niko nije uspeo to da dokaže, napominjući da drugi dokazi navedeni u prošlosti, poput novčića ili natpisa ugljem, ne dozvoljavaju precizno datiranje događaja.

Kongres je poslednjih dana prikupio i dokaze koji su ukazivali na hladniju klimu, poput studije profesora Ljorensa Alaponta sa Univerziteta u Valensiji o vunenoj odeći otkrivenoj u ostacima žrtava pronađenih u nekropoli Porta Nola, što je podstaklo teorije da je do erupcije došlo u jesen. Međutim, Di Đuzepe je istakla da se jesen u prvom veku rimske ere nije poklapala sa sadašnjom i da je mogla da traje od avgusta do novembra, zbog razlika u položaju Zemlje u njenoj orbiti i u klimatskoj percepciji tog vremena.

Istraživači smatraju da glavni doprinos kongresa nije samo usvajanje 24. avgusta kao tačnog datuma erupcije, već usvajanje zajedničkog metodološkog pristupa. Iako neki istraživači i dalje zagovaraju scenarije da je do tragedije došlo u jesen, u septembu ili oktobru, kongres je zaključio širokim konsenzusom o validnosti tradicionalnog datuma i o potrebi da se preispitaju arheološki podaci bez prisiljavanja njihovog tumačenja ka alternativnom datumu.

Dakle, Pompeja ostaje zarobljena u vremenu, a njena tragedija zauvek vezana za vreli avgust, pre gotovo dve milenijuma.