Zaleđeni đerdapski kilovati

Kladovo – Energetičarima Kladova baš je krivo što ovdašnja hidroelektrana „Đerdap 1“, koja Srbiji u normalnim uslovima, već tri i po decenije, isporučuje četvrtinu ili petinu ukupne struje, ovih dana radi tek sa nešto više od trećine projektovane snage. Krivo je tome hladno vreme, bez padavina, koje je okovalo dotok vode Dunavom u đerdapsku akumulaciju. Otuda već danima, pri dotoku od 3300 kubnih metara u sekundi (gotovo dvostruko manje nego u decembru minule godine) šest agregata naše najveće hidroelektrane ne proizvodi više od 11 miliona kilovat-časova struje. A kada je Dunav izdašniji (između devet i 12 hiljada kubika u sekundi) „Đerdap1“ dnevno energetskom sistemu Srbije isporuči i do 26 miliona kilovat-sati.

– Kamo sreće da je dotok veći, bio bi mnogo sigurniji ceo energetski sistem u Srbiji, ali, nažalost, vreme nam baš ne ide naruku, kaže Petar Grekulović, zamenik direktora kladovske elektrane. – Nema izgleda ni da će se hidrološke prilike uskoro popraviti jer meteorolozi za naredne dane predviđaju još i blag pad dotoka. To nas prilično rastužuje. Imamo jedan od najsuvljih i najhladnijih januara na Đerdapu, počev od 1972.godine, kada je hidroelektrana i zvanično puštena u rad.

Srećna je okolnost, kažu kladovski energetičari, što je svih šest agregata našeg dela elektrane remontovano na vreme i što se baš svaka kap vode pretvara u dragocenu energiju. Bilo bi dobro da se vreme poboljša i zagreje pokretne sante leda i zaleđene rukavce u celom toku Dunava. Tada bi bilo i više vode i više preko potrebnih đerdapskih kilovata. I to baš sada kada je hladnije od višegodišnjeg proseka i kada nema dovoljno drugih energenata, posebno „blokiranog“ ruskog gasa.

Istina, možda bi naši energetičari mogli malo i da odliju đerdapsku akumulaciju, da puste koji milion kubika vode više na turbine našeg dela elektrane, ali to nije dozvoljeno. Nije dozvoljeno potpisanim međudržavnim ugovorom sa Rumunijom. Propisano je da nivo vode kod ušća Nere ne sme da padne ispod 70 metara.

Ali, ako je za utehu, dešavalo se više puta da januar i februar budu i obilatiji vodom i da Đerdap daje i dvostruko više struje nego sada. Dešavalo se i da „Đerdap 1“ svoj godišnji plan od 5,5 milijardi kilovat-sati ispuni ponekad i sredinom oktobra. Ali, predviđa se da će dotok u ponedeljak opasti na 3150 kubnih metara u sekundi.

Grekulović navodi da se godišnji planovi proizvodnje na „Đerdapu 1“ ne prave proizvoljno, već na osnovu stogodišnjeg proseka dunavskog protoka u njegovom đerdapskom sektoru. Zato se i planira godišnja proizvodnja od 5,5 do šest milijardi kilovat-časova struje. Prošle godine, zbog suše, na „Đerdapu 1“ proizvedeno je 5,2 milijardi, a ove godine na ovoj elektrani se nadaju proizvodnji od 5,7 milijardi kilovat-sati.

-----------------------------------------------------------

Ledolomci spremni

Led plovi Dunavom iz njegovog gornjeg toka prema đerdapskoj akumulaciji (kod Zemuna je 40 odsto reke prekriveno ledenim santama) ali plovidba još nije ugrožena, kao ni proizvodnja struje. Redovna odbrana od leda uvodi se kada on prekrije više od 40 odsto reke, a na Dunavu ga sada kod Velikog Gradišta ima tek deset odsto. U đerdapskoj akumulaciji leda ima tek malo oko Tekije i Velikog kazana.

Ipak, ledolomci „Greben“ i „Bor“, vlasništvo Rečnog brodarstva „Krajina“ u Prahovu, spremni su da isplove u đerdapsku akumulaciju i zaštite elektranu. Sada su ledolomci u pripravnom stanju na ulazu u našu brodsku prevodnicu. Poslednji put imali su nešto više posla pre sedam godina.

S. Todorović

-----------------------------------------------------------

Počinje interventni uvoz mazuta iz RS

Interventnim uvozom mazuta Srbija ni narednih dana ne bi trebalo da oseti probleme nedostatka gasa. Toplane koje umesto gasa mogu da koriste i mazut imaće ga dovoljno jer je NIS od juče startovao sa interventnim uvozom mazuta od 1.000 tona dnevno iz rafinerija u Republici Srpskoj. Ruska kompanija Zarubžnjeft isporučivaće NIS-u mazut po ceni upola nižoj nego što je u okruženju, a kako je potvrđeno, čak i ukoliko bi došlo do potpune obustave gasa iz Mađarske Srbija bi ovim interventnim uvozom mogla da pokrije svoje potrebe. Osim toga, toplanama su na raspolaganju i dovoljne količine lož-ulja.

J. P.
-----------------------------------------------------------

Potrošnja struje u padu

Potrošnja struje u Srbiji je u padu zahvaljujući otopljenju, a snabdevanje strujom se odvija bez problema, rečeno je juče agenciji Beta u Elektroprivredi Srbije.

U Srbiji je u petak potrošeno 142 miliona kilovat-sati struje, a potrošnja je i dalje u padu, pokazuju podaci EPS-a.

EPS je 15. januara saopštio da je potrošnja smanjena sa 155 na 146 miliona kilovat-sati zahvaljujući tome što se građani manje dogrevaju na struju jer je povećana temperatura vazduha, a i toplane su pojačale grejanje.

Prema podacima Elektromreže Srbije, rekordna potrošnja struje u Srbiji zabeležena je u utorak 13. januara kada je kroz sistem prošlo 175,5 miliona kilovat-časova struje, od čega je 155,5 miliona bilo za potrošače u Srbiji.

Potrošnja struje u januaru ove godine je povećana zbog izuzetno niskih temperatura, kao i zbog problema sa snabdevanjem gasom, do kojeg je došlo zbog rusko-ukrajinskog spora te je zbog toga tranzit tog energenta preko Ukrajine prekinut.

Beta