Važno je razdvojiti umetnost od komercijalizacije

Deveti „Beogradski kontrapunkt”, međunarodni skup u organizaciji Ministarstva kulture Republike Srbije i u realizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, održan je u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu sa temom „Savremena umetnost i kreativne industrije”. U razgovoru su učestvovali: Lju Đingđing, istraživač i doktorska mentorka Univerziteta za komunikacije Kine, Lovrenc Rogelj, istraživač na Filozofskom institutu Naučnog razvojnog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani, Milutin Petrović, filmski i televizijski reditelj, muzičar i profesor Univerziteta „Metropolitan” u Beogradu i Vladimir Đurić, pisac, muzičar i publicista. Moderatorka skupa bila je Divna Vuksanović, filozof i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Vladan Cerović, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, zapazio je da „Beogradski kontrapunkt” već devetu godinu okuplja umetnike, mislioce i istraživače iz različitih delova sveta, čija promišljanja i stvaralaštvo osvetljavaju ključne pojave savremenog doba. Kako je rekao, ovogodišnje izdanje postavilo je u fokus pitanje odnosa savremene umetnosti i kreativnih industrija, između kulture, ekonomije i tehnologije, kao i izazove koje donose tehnološke i ekonomske promene u društvu, u epohi u kojoj se stvaralački procesi menjaju pod uticajem digitalnih platformi, novih modela produkcija i globalnih tokova, gde je važno misliti o tome kako na odgovoran način iskoristiti potencijale koje kreativne industrije donose za razvoj kulturnog života institucija i šire zajednice.

Divna Vuksanović objasnila je to kako je nastao termin kreativnih industrija.

– Prvo pominjanje termina koji se vezuje za svet kulture, umetnosti i medija je pominjanje u Adornovoj i Horkhajmerovoj „Dijalektici prosvetiteljstva”, u odeljku koji se zove „Kulturna industrija”. Ona podrazumeva ukrštanje fenomena iz oblasti umetnosti, kulture i medija, i kako ova dvojica autora kritički primećuju, ona svemu nameće sličnost, homogenizuje kulturne sadržaje i naknadno shematizuje svest. Nešto kasnije, iz termina kulturna industrija proistekao je termin kreativne industrije, koji su u opticaj uvele britanske studije kulture. Međutim, za razliku od prvobitnog impulsa, koji je bio kritički u odnosu na ovaj fenomen, kreativne industrije, zapravo stvaraju pakt sa kapitalizmom i profitom, i to pre svega zahvaljujući Velikoj Britaniji, britanskoj vladi i Toniju Bleru, koji prvi brendira „kul Britaniju” i uvodi u praksu kreativne industrije, koje treba da donesu profit. Interes kreativne industrije je profit, a pozadina su sadržaji kao što su kultura, mediji, zabava, i tome slično. Mi danas prisustvujemo ukrštanju savremene umetnosti i kreativnih industrija, a delom ta granica između njih još uvek postoji, kao tradicionalna granica – rekla je Divna Vuksanović, postavljajući pitanje svojim sagovornicima o tome kako danas razumemo pojam kreativnih industrija u odnosu na pojam savremene umetnosti, a kao važnu temu izdvojila je i pitanje autonomnosti stvaralaštva danas.

Svoj odgovor dala je najpre Lju Đingđing, istraživač i doktorska mentorka Univerziteta za komunikacije Kine:

– U Kini blizu dvadeset godina postoji ovaj termin kreativnih industrija, pri čemu se teži uravnoteženju komercijalne i umetničke vrednosti. Umetnost treba da zadrži kritičku notu u odnosu na stvarnost i ne treba potpuno da se komercijalizuje. Potenciramo lepotu kulture, koja ipak treba da dopre do što većeg broja ljudi. Potrebno je pronaći neki srednji put, balans između potrošnje, tržišta i stvaralaštva, a zadržati autonomiju kreacije i tradicionalnih zanata, bez gubitka suštine i slobode umetničkog stvaranja. Komercijalizacija pomaže dostupnost umetničkih dela i starih zanata, koji dolaze i do Srbije, zahvaljujući tržištu. Umetnost se danas zasniva na tradiciji i tehnologiji, a postavlja se pitanje da li su strip, film ili muzika umetnost ili proizvod, jer umetnici takođe razmišljaju o prihodu i tržištu. Umetnost se pretvara u potrošačke simbole, a subjektivno je pitanje u kojoj meri će neki umetnik sačuvati autonomiju i odupreti se tržištu. Važno je razdvojiti umetnost od komercijalizacije, od kapitalističke paradigme, sačuvati balans u međusobnom uticaju umetnosti i tržišta, ograničiti uticaj kapitalizma na stvaralačku autonomiju – rekla je Lju Đingđing.

Lovrenc Rogelj govorio je o istorijskim korenima umetničke autonomije, podsetivši na to da je još u doba prosvetiteljstva razvijena ideja da umetnost ima vrednost „u samoj sebi”. Ukazao je i na to da savremena umetnost, ma koliko bila autonomna, deluje unutar društvenih okvira, ekonomskih mehanizama i institucionalnih politika, te da je moguće očuvati njenu autonomiju samo uz jasno razumevanje tih odnosa. I on je mišljenja da umetnost mora da zadrži svoju autonomiju, pri čemu institucije, poput umetničkih akademija, imaju ulogu razgraničenja lepih umetnosti od kreativne industrije, slikarstva od industrijskog dizajna, na primer. On je napravio paralelu između pojma tradicionalnog autorstva, gde se razlikuje veliki umetnik, poput Šuberta, od nekog njegovog učenika, i pojma savremenog brenda, gde veću vrednost ima neki autentični brend od, na primer, komercijalnog falsifikata, niže cene i komercijalne vrednosti.

Milutin Petrović, etimološki je odredio značenje kreativne industrije kao aktivnog stvaranja nove vrednosti, što ne označava ništa sasvim novo, kritički se određujući prema savremenom fenomenu inflacije reči i izraza. Vladimir Đurić je podsetio na definiciju kulture T. S. Eliota kao tradicionalnog sistema vrednosti, uverenja i praksi koje se prenose generacijama, gde je kultura ono što oblikuje tradiciju čovečanstva, i gde je svakom čoveku imanentna kreacija. Sa industrijalizacijom i gomilanjem kapitala, sve je komercijalizovano, a kreativna industrija odnosi se na ono što nastaje u modernom dobu.