Centristički blok u zagrljaju desnice

Nakon dugog perioda izolacije u briselskim institucijama, stranke sa krajnje desne strane političkog spektra ulaze u fazu u kojoj se njihova politička težina više ne može ignorisati. Jedan od primera desio se sredinom meseca, kada je Evropska narodna partija (EPP) napustila tradicionalne saveznike u Evropskom parlamentu i, oslanjajući se na glasove poslanika iz grupa Patriote za Evropu (PfE), Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Evropa suverenih nacija (ESN), uspela da progura plan za ublažavanje ekoloških standarda za kompanije.
„Kada je reč o poslovnim i ekološkim pitanjima, kao što je nedavno glasanje 13. novembra, gde je EPP stao uz desničarske grupe da bi se smanjila zelena pravila izveštavanja u ’Omnibus 1’ paketu, jasno se pojavila nova većina. Isto važi i za spoljne poslove, kao u rezoluciji od 21. januara kojom je osuđen režim Nikolasa Madura u Venecueli, gde su EPP i desne snage glasale kompaktno. To ukazuje da su dani one čudne koalicije između socijalista, zelenih, komunista, liberala i EPP – odbrojani”, kaže za „Politiku” Viržini Žoron, evroposlanica iz francuskog Nacionalnog okupljanja, koje pripada grupi PfE.
Prema njenim rečima, do toga je došlo zbog uzleta EU birokratije, a pada privrede, pre svega u Francuskoj i Nemačkoj.
„Zeleni katastrofisti više ne mogu nekažnjeno da uništavaju ekonomiju. Predugo su bili odvojeni od stvarnosti i od običnih ljudi. Ali prava i konačna promena doći će kada mi iz Nacionalnog okupljanja pobedimo na izborima u Francuskoj. To će biti prvi put da će ovaj birokratski sistem morati da se suoči sa stvarnim izazovom, još od vremena kada su lideri poput Margaret Tačer ili ranije Šarla de Gola usaglasili interese EU sa interesima naših evropskih država”, navela je Žoronova.
Sa druge strane, Ana Katarina Mendes, potpredsednica grupe socijalista i demokrata (SiD), poručila je nakon glasanja u novembru da „udruživanjem sa krajnjom desnicom, EPP sprovodi trampističku agendu bez pravila i obaveza, demontirajući EU standarde i model društva izgrađen na vrednostima kao što su odgovornost, zaštita i prava”.

Ipak, EPP tvrdi da nije i da nikada neće direktno sarađivati sa populistima. Umesto toga, oni navode da samo iznose svoje predloge politika, koji drugi mogu, ali i ne moraju da podrže.
Međutim, prema pisanju briselskog „Politika” članovi PfE grupe, govore da poslanici EPP-a, iza kulisa tiho konsultuju svoje desničarske kolege oko oblasti u kojima im se interesi preklapaju. I dok se pojavljuju pukotine u tzv. sanitarnom kordonu, otvara se prostor da desnica sa centra i krajnja desnica u budućnosti nastave zajedno kroz usvajanje zakona o migracijama, poljoprivredi, ekologiji.
Na pitanje o budućim dogovorima sa PfE ili ECR, portparol narodnjaka Pedro Lopez de Pablo rekao je da je njegova grupa „potpuno posvećena saradnji sa tradicionalnim partnerima, SiD i Obnovimo Evropu, i da oni znaju da je vodeći princip: sadržaj, sadržaj, sadržaj”. Ali koliko je ostao jak tradicionalni savez centra videće se već sledećeg meseca kada bi EP trebalo da glasa o „bezbednim” ne-EU zemljama u koje bi članice mogle deportovati migrante, čak i ako odatle ne potiču. Desničari se nadaju da će takav predlog biti usvojen, ali njihova podrška ima cenu.
„Znamo da EPP veoma teško uspeva da natera liberale i socijaldemokrate da učestvuju. Ako žele dogovor s nama, moraće da prihvate kompromisne amandmane koje potpisuju ECR i PfE. To će biti test da li su narodnjaci spremni da javno prave politiku sa nama”, izjavio je Anders Vistisen iz grupe PfE za briselske medije. 
Takođe, važan predlog gde bi se desničarska većina mogla udružiti tiče se automobilskog sektora, jer EPP, pod pritiskom Nemačke, nastoji da razbije propise za koje tvrdi da guše auto-industriju, poput zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine – pitanju na kom je partija Motoristi iz Češke zasnovala gotovo čitavu kampanju.
Evropska narodna partija, kao najveća snaga u Strazburu i Briselu, ima kapacitet da radi šta god želi, jer za svaki predlog može pronaći partnera. Ali malo je verovatno da će do krajnjih granica testirati strpljenje socijalista i demokrata. Jer, jedina prava pregovaračka snaga koja je ostala SiD je pokretanje glasanja o nepoverenju Ursuli fon der Lajen. Predsednica Evropske komisije se ove godine suočila sa tri takva pokušaja zdesna – i sva tri je rutinski preživela. Međutim, uz udruženu levicu i krajnju desnicu bio bi to ozbiljan test za predsednicu EK.