Osmo­let­ka „Ste­van Sre­mac" obe­le­ži­la Dan ško­le

U Do­mu kul­tu­re u Do­ba­nov­ci­ma sve­ča­no je obe­le­žen Dan Osnov­ne ško­le „Ste­van Sre­mac”. Tom pri­li­kom na­gra­đe­ni su uče­ni­ci ko­ji su ostva­ri­li za­pa­že­ne re­zul­ta­te na škol­skim tak­mi­če­nji­ma i kon­kur­si­ma. Di­rek­tor­ka ško­le Venera Ri­stić če­sti­ta­la je đa­ci­ma, ro­di­te­lji­ma, na­stav­ni­ci­ma i svim za­po­sle­ni­ma Dan ško­le, is­ti­ču­ći va­žnost kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da i po­sve­će­no­sti u obra­zov­nom pro­ce­su.

Sve­ča­no­sti su pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci Grad­ske op­šti­ne Sur­čin, ko­ja pru­ža po­dr­šku ra­du ško­le i nje­nim ak­tiv­no­sti­ma. Pro­sla­va je upot­pu­nje­na đač­kim kul­tur­no-umet­nič­kim pro­gra­mom.

Ško­la no­si ime aka­de­mi­ka Ste­va­na Srem­ca (Sen­ta, no­vem­bar 1855 – So­ko­ba­nja, av­gust 1906) ko­ji je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih i naj­či­ta­ni­jih srp­skih re­a­li­stič­kih pi­sa­ca. Ge­ne­ra­ci­je đa­ka i na­stav­ni­ka ne­gu­ju se­ća­nje na lik i de­lo ove is­tak­nu­te lič­no­sti.

Za­ni­mlji­vo­sti ko­je se ti­ču isto­ri­ja­ta ško­le, a de­li­mič­no i na­se­lja, pri­ku­plje­ne su za­hva­lju­ju­ći is­tra­ži­va­nji­ma ar­hiv­skog struč­nja­ka iz Srem­skih Kar­lo­va­ca Sre­te Pe­ci­njač­kog, ko­ji je 1979. go­di­ne pre­dao osmo­let­ki ori­gi­na­lan ru­ko­pis le­to­pi­sa ško­le u Do­ba­nov­ci­ma. Ovi za­pi­si na­la­ze se u isto­ri­ja­tu ško­le ob­ja­vlje­nom na nje­nom saj­tu.

Do­ba­no­vač­ka ško­la pr­vi put je otvo­re­na za vre­me mi­tro­po­li­ta Vi­ćen­ti­ja Jo­va­no­vi­ća, 1735/36. škol­ske go­di­ne, i naj­ve­ćim de­lom fi­nan­si­ra­la ju je srp­ska pra­vo­slav­na cr­kve­na op­šti­na. Pr­vi uči­te­lji bi­li su sve­šte­ni­ci. Ta­ko je za­be­le­že­no da je 1753. go­di­ne ško­lu po­ha­đa­lo 19 uče­ni­ka či­ji je ma­gi­ster bio Je­vrem Bog­da­nov.

Osnov­na knji­ga ma­lih srp­skih ško­la do 1727. go­di­ne, a po se­li­ma i do 1734, bio je „Bu­kvar” Ki­pri­ja­na Ra­ča­ni­na ko­ji se pre­pi­si­vao, a do 1767. go­di­ne ko­ri­stio se ru­ski „Bu­kvar” Pro­ko­po­vi­ća, dok je pr­vi srp­ski „Bu­kvar” Za­ha­ri­ja Or­fe­li­na štam­pan 1767. go­di­ne u Mle­ci­ma i zna­čio je ve­li­ki ko­rak na­pred u na­sta­vi i obra­zo­va­nju pra­vo­slav­nih Sr­ba uop­šte.

S ob­zi­rom na to da je raz­voj škol­skog ži­vo­ta u ve­zi i sa raz­vo­jem na­se­lja, va­žno je po­me­nu­ti da se Do­ba­nov­ci pr­vi put po­mi­nju 1404. go­di­ne, dok naj­sta­ri­ji po­da­ci o ovom me­stu po­ti­ču iz 16. ve­ka. Ti po­da­ci do­ka­zu­ju da su Do­ba­nov­ce na­sta­nji­va­li is­klju­či­vo Sr­bi či­ji je sve­šte­nik bio pop Osto­ja. U to vre­me ovi kra­je­vi su bi­li pod tur­skom vla­šću. Austri­jan­ci su 1716. go­di­ne za­u­ze­li is­toč­ni Srem i nji­ho­va vlast tra­je do za­vr­šet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta.

Po­što su Do­ba­nov­ci oko 1770. go­di­ne bi­li gra­ni­čar­sko se­lo, ško­la je u pot­pu­no­sti bi­la ve­ro­i­spo­ved­na i o njoj je bri­nu­la is­klju­či­vo cr­kva. Kao ve­će na­se­lje Do­ba­nov­ci su 1775/76. go­di­ne do­bi­li „čet­no-tri­vi­jal­nu” ško­lu sa ne­mač­kim na­stav­nim je­zi­kom, ali su je po­ha­đa­la is­klju­či­vo srp­ska de­ca, dok se na­sta­va odr­ža­va­la na srp­skom je­zi­ku. Du­žnost škol­skih uprav­ni­ka oba­vlja­li su ofi­ci­ri ili pod­o­fi­ci­ri. U to vre­me uči­telj je bio La­zar Bo­jić, sin po­pa Va­si­li­ja.

Po­sto­je­ća ško­la adap­ti­ra­na je 1830. go­di­ne i na­la­zi­la se od­mah do cr­kve u Ze­mun­skoj uli­ci. Grad­nja no­ve škol­ske zgra­de na pla­cu na ko­me se na­la­ze i da­na­šnji škol­ski objek­ti po­če­la je 1877/88. go­di­ne.

Po za­vr­šet­ku Dru­gog svet­skog ra­ta ško­la je jed­no vre­me ra­di­la kao ni­ža gim­na­zi­ja, a ka­sni­je kao osmo­let­ka. Rad ove obra­zov­ne usta­no­ve od­vi­jao se u sku­če­nom pro­sto­ru zgra­de iz­gra­đe­ne 1890. go­di­ne. Zbog to­ga je škol­ske 1964/65. go­di­ne iz­gra­đe­na no­va zgra­da. Škol­ska zgra­da iz 1890. go­di­ne mo­ra­la je da bu­de sru­še­na zbog do­tra­ja­lo­sti pa je 1988. go­di­ne po­če­la iz­grad­nja objek­ta sa 10 uči­o­ni­ca. U to vre­me di­rek­tor ško­le je bio Pe­tar Šo­jić. Po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka za­vr­šen je obje­kat no­ve zgra­de po­ve­zan pa­sa­re­lom sa objek­tom iz­gra­đe­nim 1964. go­di­ne.