Legenda o Burdušu ne bledi

Svojevremeno je pokojni Slobodan Novaković rekao da se za Živorada Žiku Lazića uvek lepe afere, kao čičak za ovce.

Romanopisac, scenarista, novinar čije su reportaže prepričavane među čitaocima „Politike”, NIN-a i „Duge”, tvorac televizijskih kultnih serija „Muzikanti”, „Građani sela Luga” i „Doktorka sa sela”, danas kao scenarista potpisuje seriju „Seljaci”. Vreme provodi uglavnom u svom selu Lugavčini kod Smedereva.

 „U Srbiji sela umiru, što ne znači da Srbi ne vole selo. Istina je da ga vole, ali na malom ekranu, a to je ipak garancija njegove budućnosti”, šaljivo konstatuje Lazić, rodonačelnik televizijskog i filmskog žanra koji privlači veliku pažnju gledališta, kritičara, sociologa i stručnjaka drugih profila.

Tačno pre četrdeset godina, 1969, napisao je scenario za seriju „Muzikanti”, o čijem se glavnom junaku Burdušu i njegovoj muzičkoj družini „La kampanela”, kao u narodnoj pesmi, legenda prenosi s kolena na koleno.

 „Mnogo toga se od onda promenilo – kaže Lazić – tehnologija je otišla daleko, mnogo je novih tema, na televiziji se radi industrijski. Serije su nekada imale desetak epizoda, bila je to prava mera da se iskaže autorska kreativnost. Danas producenti diktiraju serije od sto, dvesta, hiljadu epizoda”.

Za „Muzikante” Lazić kaže da to nije bila prava „seoska serija”, već da je tipični izraz tog žanra njegova serija, „Građani sela Luga”, nastala 1974. godine.

 „U suštini, bila je to priča o pretvaranju srpskog sela u rusko selo, humorom obojena priča o uvođenju sovjetskih kolhoza u srpske seljačke radne zadruge”, kaže autor serije koja je postala graničnik u istoriji naše televizije.

 „Išlo je normalno do pete-šeste epizode, od ukupno deset, a onda se digla velika buka. Prvo su krenuli borci, izoštrili su nišanske sprave i kritikujući seriju podržali borbu protiv liberalizma.”

Bilo je to vreme rigoroznih ideoloških napada na umetnost, doba „crnog talasa”, zabrana i „crnih lista’’.

 „Ideološki kontrolori zaključili su da je moja serija liberalistička, pa sam čak morao da sednem i na ’crnu klupu’, po privatnoj tužbi jedne žene, čijeg sam muža pomenuo u nekoj epizodi. Sudija je ipak bio normalan čovek, oslobodio me”, kaže kroz smeh Lazić i navodi da je kasnije, posle čitanja memoarske knjige političara Draže Markovića „Život i politika”, saznao kako je pokrenuta hajka.

 „Iz knjige se vidi da su pripadnici ondašnje vrhuške, dok su na Brionima pisali Ustav iz 1974. za rasturanje Jugoslavije, našli vremena i za razgovore o serijama. Merili su njihovu ideološku i političku čistotu i odlučili da ’Građane sela Luga’ stave na tapet. Draža je dao nalog borcima a onda su oni krenuli u akciju.”

Nova hajka je krenula 1987. zbog Lazićeve televizijske serije „Doktorka na selu”, dok je vladajuća parola još uvek bila „Posle Tita – Tito”.

 „Režiseru Dragoslavu Laziću bila je potrebna neka zastava zbog scenografije. U mesnoj zajednici, u Leštanima, gde smo snimali, našao je rekvizit, ali je neko primetio da na zastavi nema petokrake, što ja nisam ni video. Digne se velika buka, neke ljude izbace iz partije, a mene nisu mogli, nisam bio član. Emitovanje serije bude prekinuto posle osme epizode.”

Pokaže se da je bio u pravu pokojni Slobodan Novaković, kaže kroz smeh Lazić, navodeći reči kojima smo započeli ovaj tekst.

Pitamo sagovornika da li radi na nekom novom projektu.

 „Pre pet godina napisao sam tekst sa snažnim humorističkim pečatom za seriju ’Harmonikaš’, o jednom muzikantu, noćnom radniku koji se sukobljava s raznim nevidovnim silama, alama i baucima svake vrste. Nikola Mirkov i Aleksandar Avramović su rad na seriji forsirali, trebalo je da počne i snimanje. Odjednom je sve prekinuto.”

Zašto je to učinjeno, Lazića niko nije obavestio, pa on posle toliko iskustva stečenog u sličnim akcijama, kaže:

 „Mislim da je na snimanje ’Harmonikaša’ neko od ovih odozgo stavio veto”.