Ne odustajem od traženja odgovornih za nadstrešnicu

Moj štrajk glađu je imao efekat i ja se osećam kao pobednik. To što sam ga prekinuo ne znači da sam odustao od borbe. Svakako, borba za istinu i pravdu se nastavlja, jer ništa nije važnije od Srbije, kaže u razgovoru za „Politiku” Uglješa Mrdić.

– Štrajkovao sam glađu da bi se ispunili moji zahtevi. Osnovni moj zahtev je da tužilaštvo u republici radi svoj posao u skladu sa Ustavom Srbije i zakonima i da kao krunski dokaz njegovog rada budu privedeni Nebojša Bojović i Milutin Milošević, koji su najodgovorniji za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Na osnovu moje krivične prijave koju sam predao Tužilaštvu za organizovani kriminal, Vrhovnom tužilaštvu i Višem tužilaštvu u Novom Sadu – kaže Mrdić, na pitanje zašto je konkretno štrajkovao glađu.

Da li ste dobro porazmislili pre nego što ste stupili u štrajk glađu?

Naravno da sam dobro razmislio o svemu i smatram da je moja velika odgovornost da tražim od tužilaštva da radi svoj posao. Svesni smo da ni nadležno tužilaštvo koje predvodi Zagorka Dolovac, niti Tužilaštvo za organizovani kriminal, na čelu sa Mladenom Nenadićem, ne rade dobro svoj posao. Koriste svaku priliku da urade nešto protiv države Srbije. Oni ruše državu i otvoreno krše zakon. Mogli smo da vidimo kako su državno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal reagovali kada je bio u pitanju pokušaj ubistva Milana Bogdanovića, koji je jedva ostao živ, i što je moglo da prouzrokuje ne samo njegovu smrt nego da bude još ranjenih i ubijenih.

A kako su se ponašali prema onima koji su agresivni na ulicama poslednjih godinu dana?

Sramotno. Videli ste kako se državno tužilaštvo odnosi prema hapšenju Miše Bačulova. Oni štite huligane, blokadere, teroriste. Oni to i ne kriju.

Ko ih štiti?

Pitate ko štiti? To rade čelnici Tužilaštva za organizovani kriminal i državnog tužilaštva. Zato sam odlučio da prvo krenem u štrajk glađu, a posle toga se borba nastavlja. Ne odustajem od utvrđivanja odgovornosti za tragediju u Novom Sadu.

Da li su iz tužilaštva reagovali na vaše konkretne zahteve?

Nisu, što i nije neko iznenađenje. Ja uprkos tome nastavljam i dalje da se borim da moji zahtevi budu ispunjeni i, naravno, da se borim za istinu i pravdu.

Zašto mislite da su oni krivi za pad nadstrešnice u Novom Sadu? Koje ste pravne korake konkretno preduzeli?

Kao što je poznato, ja sam podneo krivičnu prijavu u avgustu protiv odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, koji je doveo do strašne tragedije 1. novembra prošle godine. Podneo sam krivičnu prijavu protiv Nebojše Bojovića, predsednika Skupštine AD „Infrastruktura železnice Srbije”, i Milutina Miloševića, koji je tada bio izvršni direktor istog preduzeća. Dostavio sam konkretne dokaze u oktobru. Posle sam predao dopunu krivične prijave. Nakon toga je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo od mene da radim njihov posao. Kao što znate, predao sam Tužilaštvu za organizovani kriminal sve dokaze, koji direktno optužuju i Nebojšu Bojovića i Milutina Miloševića, koji su direktno odgovorni za strašnu tragediju koja je dovela do smrti 16 ljudi.

Ipak, još se ništa nije dogodilo…

Koliko ja znam nisu podnete krivične optužnice protiv Bojovića i Miloševića. Od borbe ne odustajem. Sve dok Bojović i Milošević ne budu uhapšeni i izvedeni pred lice pravde i svi njihovi odgovorni saučesnici, ja ću se boriti i od toga neću odustati.

Da li mislite da ste svojim štrajkom glađu, osim svom zdravlju, naneli štetu i državi, imajući u vidu da je deo opozicije i nevladinih organizacija vaš protest protumačio kao pritisak na pravosuđe?

Ja sam naneo štetu samo svom zdravlju, članovima svoje porodice koji su me podržali u borbi za pravdu i prijateljima koji su uvek bili uz mene. Bio sam na oporavku posle štrajka glađu koji je ostavio posledice na moje zdravlje. Pre neki dan sam izašao sa kućnog lečenja i odmah sam se vratio svom poslu, a to je predsedavanje skupštinskom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja nikako nisam vršio pritisak na pravosuđe, a pribegao sam krajnjoj meri, štrajku glađu, jer sam bio svestan i siguran u ispravnost svoje odluke, zbog toga sam podneo krivičnu prijavu i njenu dopunu, kao i dokaze koje sam imao protiv Bojovića i Miloševića. Bilo je upravo suprotno. Ako je neko na nekoga vršio pritisak, onda je to vršilo tužilaštvo na mene, kao na predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, konstatacijom da sam ja dužan da dostavljam dokaze, što po zakonu nije bila moja dužnost, ni obaveza, ali sam to ipak, uradio. To nikako ne treba da radi predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, već nadležno tužilaštvo.

Kako ćete nastaviti političku borbu, jer očigledno da štrajk glađu nije doneo konkretne rezultate?

Nastaviću tako što ćemo predložiti promenu seta pravosudnih zakona. Takođe, borba za istinu će se voditi i preko medija u kojima ću se pojaviti. Neću odustati od postavljanja stalnih pitanja nadležnima kako bi se utvrdila istina o padu nadstrešnice.

Kada ste štrajkovali glađu, bilo je sumnje u nekim opozicionim medijima i portalima da vi zaista ništa niste jeli. Kako to komentarišete?

Ne razumem kako bi neko mogao da kaže da ja nisam štrajkovao glađu. Svi koji su hteli da vide znaju da sam štrajkovao glađu pred šatorom ispred Narodne skupštine Srbije. Ko je hteo mogao je da se uveri da ja punih 11 dana nisam jeo i da sam koristio samo vodu, kafu i čaj bez šećera i to je sve što sam koristio u tom periodu dok nisam završio u Urgentnom centru, kada su me odvezla kola Hitne pomoći i kada je primanjem infuzije prekinut štrajk glađu.

Koliko ste zadovoljni podrškom koju ste dobili od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji vas je zamolio da prekinete štrajk zbog zdravlja i stranačkih kolega?

Sve što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao za moje zahteve – kazao je javno prilikom oglašavanja. Zadovoljan sam podrškom koju sam dobio od predsednika i to mi je mnogo značilo u ljudskom i moralnom smislu.

Kako kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe komentarišete rad vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac?

Ja tražim odgovornost i da se jedan deo pravosuđa vrati poštovanju zakona. A za oteto tužilaštvo najodgovorniji je onaj koji se nalazi na čelu tužilaštva u Srbiji, a to je Zagorka Dolovac. Osim gospođe Dolovac, izdvojio bih i njene saradnike – predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića i tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića. Oni su najodgovorniji za situaciju u tužilaštvu, jer je tužilaštvo oteto od države.

Kako je došlo do toga da je tužilaštvo, kako kažete, oteto od države i građana? Zar ne bi ono trebalo da bude u funkciji zaštite građana i običnih ljudi?

U pitanju ste dali odgovor. Tužilaštvo treba da štiti državu, da radi u skladu sa Ustavom Srbije i zakonima i da štiti građane u skladu sa pozitivnim pravnim propisima. Nažalost, oni se u mnogim slučajevima ponašaju suprotno. Kada to kažem, mislim da rade protiv države Srbije, podržavaju blokadere i nanose ozbiljnu štetu državi i građanima.

Koliki je uticaj Zagorke Dolovac na slučaj „Nadstrešnica” u Novom Sadu?

Nesumnjivo je veliki uticaj. Kao dokaz navodim da još nisu postupili po krivičnoj prijavi koju sam dostavio i izgleda kao da kriju nešto. Bilo bi lepo, ako već ništa ne kriju, kako kažu, da imaju dnevne konferencije za medije, da javnosti daju brojne informacije u vezi s padom nadstrešnice. Međutim, oni sve kriju od javnosti. Ne reaguju ni na predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, što pokazuje koliko su oni osioni, bahati i bezobrazni. Vidi se da ih apsolutno ne interesuje mišljenje Skupštine Srbije, ni glas naroda, niti poštovanje Ustava i zakona.

Ako ste nezadovoljni njenim radom, zašto su poslanici Srpske napredne stranke glasali za njen izbor? Da li biste ponovo glasali za njen izbor da je to pravno moguće?

Glasali smo za Zagorku Dolovac jer smo verovali da će ona poštovati Ustav i zakone i da će jedino time da se rukovodi. Niko nije mogao unapred da zna i da pretpostavi da će Zagorka Dolovac početi da radi protiv države i zakona – ona i njeni saradnici.

Na koga konkretno mislite?

Prema informacijama koje imam u interesno-kriminalnoj piramidi Zagorke Dolovac, preko koje ona vlada srpskim tužilaštvom, posebno mesto zauzima glavni tužilac Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu Ivana Stojiljković Pomoriški. Inače, reč je o osobi koja to radi u prostorijama Trećeg osnovnog tužilaštva, što je protivzakonito. Kršenje zakona predstavlja i činjenica da u kancelariji Ivane Stojiljković Pomoriški sedi Zagorkin kandidat na izborima za Visoki savet tužilaštva Boris Majlat, umesto da radi u šabačkom tužilaštvu, gde je inače zaposlen.

U kakvom se stanju nalazi pravosuđe u Srbiji?

Pravosuđe se ne nalazi u dobrom stanju.

Čija je to „zasluga”?

To je zasluga onih koji vode državno tužilaštvo i onih koji vode državni sud. Čelnici ovih tužilaštava su najodgovorniji za to što je u poslednjih godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić postao legitimna meta bukvalno svakog protivnika vlasti, uz izostanak njihove reakcije na terorizam koji se svakodnevno odvija u prethodnih godinu dana. Šta god oni mislili, država je jača od tužilačkog terorizma.

Da li je završena „obojena revolucija”, kako smo mogli čuti iz redova vlasti?

Još su u toku pokušaji obojene revolucije i pokušaji državnog udara i to naročito od strane tužilaštva.

Poslanik ste SNS-a u trećem sazivu Skupštine Srbije, kako biste ocenili kvalitet diskusija?

Što se tiče mojih stranačkih kolega i poslanika iz koalicije, on je jako dobar i konstruktivan, dok jedan deo opozicionih poslanika govori na jedan vrlo sraman način – vređa, psuje i na ružan i sraman način se odnosi prema koleginicama. Na sraman način vređaju pre svega Anu Brnabić i Milenka Jovanova, ali to govori o njima – ko su i kakvi su kao ljudi i kakve političke ideje zagovaraju.

Da li je uprkos tome moguć dijalog političkih neistomišljenika?

Ja sam uvek za dijalog i siguran sam da je to jedino pravo rešenje. Problem je što oni odbijaju dijalog, onda jasno znamo ko je protiv toga. Mi iz Srpske napredne stranke i naši koalicioni partneri smo uvek bili i ostali za dijalog, da sednemo za sto i da raspravimo o svim temama.

Zašto onda nema dijaloga? Zašto je odbijena ponuda predsednika Vučića za dijalog?

To morate pitati njih. Ko odbija razgovor nije za ozbiljno bavljenje politikom. Verovatno odbijaju ponuđenu ruku za razgovor zato što su im nalogodavci sugerisali da prave blokade i haos po ulicama Srbije.

Kakve su vaše političke ambicije?

Moja jedina politička ambicija jeste da se borim uz Aleksandra Vučića za bolju i jaču Srbiju. Da se borim za istinu i pravdu. Da se borim protiv kriminala i korupcije. To je moja politička ambicija. Antrfile

Zahtev za reformu pravosuđa

Na šta se konkretno odnosi reforma pravosuđa koju ste najavili?

Ključna promena je podela Trećeg osnovnog suda u Beogradu na dva suda, jedan sa nadležnošću nad Novim Beogradom, drugi nad Zemunom i Surčinom. Ovakvo rešenje omogućilo bi rasterećenje sudija i tužilaca, brže postupanje u predmetima i bolju pripremu Beograda za povećani priliv poslova tokom Ekspa 2027.

Koja je druga tačka vašeg predloga promena?

Druga važna tačka mog predloga odnosi se na princip „jedan sud – jedno tužilaštvo”, koji bi uspostavio logičnu, jedinstvenu i kontrolisanu strukturu rada. Osnovni cilj reformi u pravosuđu jeste povećanje efikasnosti pravosudnog sistema, jasnija organizacija nadležnosti i sprečavanje zloupotreba koje proističu iz neuređenosti strukture tužilaštva i sudova. To bi podrazumevalo da Višem tužilaštvu u Beogradu budu pridruženi i posebni organi poput Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine. Poseban akcenat je na reformi Visokog saveta tužilaštva, gde bi se izbor istaknutih pravnika obavljao redovno, bez dugogodišnjeg ostajanja istih ljudi na ključnim funkcijama. Time bi se omogućilo uvođenje novih stručnjaka i sprečilo zatvaranje sistema u uzak krug moći.