Pozorište još uvek može da se voli

Od našeg specijalnog izveštača

Molim vas, drugovi, malo tišine! Doći će i vaš red. Samo budite strpljivi… deo je groteskne tragedije u pet slika „Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja” Iva Brešana, sa kojom je ansambl Narodnog pozorišta Priština, sa sedištem u Gračanici gostovao proteklih dana u Temišvaru, u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji. Svoje nagrađivano delo: „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” u režiji Jane Maričić pobednički prištinski ansambl, koji i ove jeseni beleži zapažene uspehe izveo je u samoj završnici manifestacije „Dani srpske kulture” uz višeminutni aplauz, široki srpski osmeh, cveće i radost ponovnog susreta u zdanju Mađarskog narodnog pozorišta u Temišvaru.

Ovde se okupio veliki broj predstavnika srpske zajednice koja vekovima živi u gradu na Begeju, odnosno „malom Beču” budući da arhitekturom podseća na stari deo Beča. A da Savez Srba u Rumuniji neguje bliske odnose sa Narodnim pozorištem Priština osećalo se na svakom koraku. Kako u lepo uređenom matičnom zdanju gde je najpre predstavljen dokumentarni film posvećen obeležavanju 55 godina trajanja pozorišnog studija „Talija” autora Nikole Lakića, tako i toplinom koju su pokazali glumac Marko Adžić, koji godinama unazad živi i radi u Temišvaru i Borko Jorgovan, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji, koji je na svakom koraku pratio srpske prijatelje.

– Uspostavili smo lepu saradnju. U Temišvar dolazimo punog srca, udruženim snagama realizujemo ova gostovanja. Pored toga što igramo po različitim delovima Kosova i Metohije, nastojimo da naše predstave predstavimo i u regionu, i šire. A nije nam lako da krenemo na put. Deo naše tehničke ekipe živi u Zvečanu, Gračanici, sve teže prelazimo administrativne granice… Ipak, aplauz i radost susreta glumaca i publike bodre nas da trajemo. Uvek kada ugovaramo nova gostovanja, naši domaćini insistiraju na komediji. Ljudi su željni smeha, što je i u slučaju našeg „Hamleta” potvrdila publika u Temišvaru – kaže Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta Priština.

U znak prijateljstva i lepe saradnje sa sunarodnicima iz Temišvara čiji rezultat je već treće gostovanje prištinskog ansambla u „malom Beču”, Radonjić je poklonio svojim domaćinima grafiku manastira Gračanica.

– Naše pozorište se ugledalo, pored ostalog na mađarsku i rumunsku umetnost i te veze koje imamo, bilo preko dijaspore, bilo umetnika njihovih i naših jako su važne. Srpska publika u Temišvaru ima priliku da gleda i rumunske i mađarske predstave, i tako pretpostavljam stiče i određene kriterijume. Utoliko mi je draže što smo, čini mi se, postigli priličan uspeh kod ove publike koju čini Savez Srba u Temišvaru – kaže za „Politiku” rediteljka Jana Maričić, koja je pratila svoje glumce i dodaje:

– Budući da komad govori o korupciji, morali smo precizno da se dogovorimo oko toga šta korupcija za nas znači. Posebno korupcija sa fatalnim posledicama kao što je u ovom komadu. Tu ništa ne sme da bude smešno, rasterećujuće i lako, iako je Brešan zaista beskrajno duhovit, kao i ansambl prištinskog pozorišta na čelu sa Bojanom Stojčetovićem i Milanom Vasićem. Insistirala sam na tome, da kako komad prilazi kraju, tako otvorimo prostor i publici da se suoči sa posledicama korupcije. Otuda i taj gorak ukus koji ostaje posle odgledane naše predstave.

Brešanove junake nadahnuto su tumačili i Jelena Orlović, Aleksandra Cucić, Nebojša Đorđević, Nemanja Janičić, Nikola Stanković i Đorđe Velimirović. Uz besprekorni tehnički tim koji je od ranih jutarnjih sati postavljao scenografiju, svetla kako bi sve proteklo u najboljem redu.

Temišvar, aristokratski, mirni banatski grad na Begeju, sa velelepnim zdanjima uveliko je u znaku slavljeničkih božićnih i novogodišnjih praznika. Na svakom koraku oseća se miris vanile i cimeta, a lepo uređeni trgovi poprimaju svečarski duh. Užurbani majstori postavljaju jelke, brojne štandove, kućice koje će narednih dana svojim đakonijama „obogatiti” vredni Temišvarci uz tradicionalne kolačiće, krofne, štrudle, ali i slane specijalitete. U jednoj od sporednih ulica, neposredno iza Srpske saborne crkve, zatičemo restoran „Karađorđe”, a u brojnim lokalima može se čuti i srpska muzika.

– Narodno pozorište Priština je kod nas rado viđen gost. Ima jako dobre glumce, ovde ih pratimo, podržavamo i volimo. I zato dolazimo u velikom broju da ih gledamo. Kao i svuda, pozorište ima sve manje publike, virtuelni deo sveta preuzima svoje, tako da je videti fizički ljude na sceni, makar za mene radost. Često sam i u mađarskom i rumunskom pozorištu. Mađarsko pozorište dovodi avangardne predstave, redovno ih gledam i primećujem da je sve manje ljudi u salama. Nekada je Temišvar bio veliki konzument teatra, a sada je to malo u opadanju. Zato je ovo radost za srpsku zajednicu: videti toliko ljudi na okupu na jednom mestu. Mislim da još uvek pozorište može da se voli i da ima šta da pruži. Posebna je radost za nas koji živimo izvan matice kada nam dolazi srpsko pozorište u goste. Mi smo uvek makar krajičkom oka u matici. Rođena sam u Temišvaru, već 34 godine sam u Savezu Srba ovde, svi usponi i padovi su mi poznati. U dobrom smo položaju kao manjina, ali brojčano opadamo. U Temišvaru nas ima najviše, ali je jasno da je to silazna linija. Asimilacija, mešoviti brakovi čine svoje. Pre 100 godina Miloš Crnjanski je govorio da smo mi ostaci ostataka. Eto, ima nas i posle 100 godina – priča Ljubinka Perinac Stankov, pesnikinja, novinar i prevodilac, dok Borko Jorgovan napominje:

– Radost je kada nam gostuju umetnici sa Kosova i Metohije. Tu smo da negujemo i promovišemo srpsku kulturu u Temišvaru, kako bi svi videli našu bogatu tradiciju, identitet. Temišvar je multikulturalni grad, zato pozivamo srpske predstave, filmove, folklorne ansamble da gostuju. Posebno nam je drago da imamo saradnju sa Narodnim pozorištem Priština sa sedištem u Gračanici, kao i folklornim ansamblom „Venac” da pokažemo svetu da Kosovo i Metohija ima snažne srpske institucije kulture. Mi smo tu da ih podržimo, makar fizički. Idemo dalje, trudimo se da održimo naš identitet, da pomognemo našoj deci da neguju srpski jezik, da naša reč ostane zapisana. Godišnje objavimo dvadesetak knjiga, naravno zahvalni smo rumunskoj državi koja nas podržava.