Vitkof stiže kod Putina sa „direktnom ponudom" za Ukrajinu

Ruski predsednik Vladimir Putin primiće specijalnog izaslanika SAD Stivena Vitkofa pre 4–5. decembra, odnosno pre posete Indiji, potvrdio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov u emisiji „Moskva. Kremlj. Putin” na televizijskom kanalu Rusija-1. Britanski list „Telegraf” objavio je da je predsednik SAD Donald Tramp poslao Vitkofa u Rusiju da iznese „direktnu ponudu” Putinu.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski upozorio je da bi navodni tajni razgovori između predstavnika SAD i Rusije o mogućem dogovoru u vezi sa Ukrajinom mogli imati dalekosežne posledice, ocenivši ih kao „’Severni tok’, ali puta sto”. Podsećajući da je gasovod ’Severni tok’ zaobilazio države poput Poljske i Ukrajine, uskraćujući im tranzitne prihode i povećavajući uticaj Moskve, Sikorski je reagovao na pisanje „Volstrit džornala” o neformalnim pregovorima koji bi, navodno, mogli dovesti do pritiska na Ukrajinu da se odrekne dela teritorije u zamenu za veliki pristup američkih kompanija ruskim resursima, prenosi Tanjug. Prema navodima lista, razgovori su uključivali specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa Stiva Vitkofa, Trampovog zeta Džareda Kušnera i ruskog izaslanika Kirila Dmitrijeva, koji su razmatrali načine za oživljavanje ruske privrede kroz unosne poslove u oblasti retkih metala i energetike. Sada je i jedna ukrajinska delegacija stigla na razgovore u Vašington.

Mediji u EU su preneli pisanje američkog dnevnika „Volstrit džornal” da se pravi novac, a ne rat, i da SAD, Rusija i Ukrajina postanu trgovinski partneri”. List navodi da je „Kremlj ponudio Beloj kući da se do mira dođe kroz biznis”. „Na zaprepašćenje Evropljana to je Vašington prihvatio”, konstatuje se u tekstu.

Mediji u EU navode i saznanja „Volstrit džornala” da bi, „po tom planu, američke kompanije imale prednost u odnosu na evropske i Dmitrijev je predočio spremnost Moskve da se 300 milijardi dolara zamrznutih u Evropi uloži u rusko-američke projekte i posleratnu obnovu Ukrajine”.

Ostavka zbog skandala s korupcijom čelnika ukrajinske vlasti Andrija Jermaka je izazvala zaprepašćenje u Evropi, ali jako pogoduje Vašingtonu, ocenjuje francuski list „Mond” pred današnji susret predsednika Francuske Emanuela Makrona i Ukrajine Volodomira Zelenskog, navodi Beta. List „Figaro” smatra da je otkriće korupcije od više od sto miliona dolara u samom vrhu vlasti u Kijevu ojačala uzdržanost nekih članica EU prema napredovanju Ukrajine ka članstvu u uniji.

Briselski portal „Politiko” ukazuje, poput mnogih analitičara, na to da je Jermak bio prava „siva eminencija” ukrajinske vlasti i u mnogo čemu bitno uticao na Zelenskog čiji je položaj sad teško uzdrman. „Jermakova monopolitizacija vlasti je nailazila na žestoke kritike i u Ukrajini i među zapadnim saveznicima”, dodaje taj portal.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da dugoročni poredak treba da se zasniva na principu da će Ukrajina ponovo postojati kao tampon-država, a teritorija koju je okupirala Rusija ostaće van ovog sistema.

„Rusija zadržava teritoriju koja će biti dogovorena na međunarodnoj mirovnoj konferenciji, a sve zapadno od ove linije, do istočne granice NATO-a – činiće teritoriju ukrajinske države, koja će ponovo postojati kao tampon-država. NATO i Rusija se slažu oko obima i opremljenosti ograničenih Oružanih snaga Ukrajine koje mogu da deluju u tampon-zoni, a obe strane pružaju garancije da niko neće potčiniti ovu tampon-državu sopstvenoj kontroli”, istakao je predsednik mađarske vlade.

Istovremeno, Orban je ukazao na potrebu za „evropsko-ruskim pregovorima na visokom nivou” u kratkom roku, a da u srednjem roku „ruski resursi moraju da budu dostupni Evropljanima”.