Srbija stari i samuje

Iz Apatina je stigla šokantna, ali sve manje neobična vest da je posle više od mesec dana od smrti, u svojoj kući, pronađen leš čoveka koji je živeo sam i čije odsustvo okolina nije primećivala, sve dok ga se nije setio jedan rođak.

Takvih i sličnih vesti u poslednje vreme je, nažalost, sve više, posebno iz većih gradova. U Kragujevcu se, podsetimo, nedavno, gladan i žedan, sedmicama u svom stanu od života rastajao stariji čovek, koji je, takođe, živeo sam, da bi, kada su susedi počeli da slute zlo, bio pronađen u besvesnom stanju i posle nekoliko dana, ipak, skončao u tamošnjoj bolnici. U Novom Sadu se još prepričava slučaj starice do čijeg su skeleta policajci jedva došli od nagomilanog smeća u stanu da bi tek forenzičari na osnovu posmrtnih ostataka utvrdili da je na ,,onaj svet” otišla pre oko dve godine...

Broj onih starica i staraca u Srbiji koji bi se mogli ,,pronaći” u nazivu jednog muzičkog hita ,,Dobro jutro nikome”, prema zvaničnim podacima, sve je veći. Srbija stari i samuje. Usamljenost, doduše, nije odlika samo najstarijih ljudi, ali teret godina njih, očito, najlakše slama, a da im se pred sudnji čas niko ne nađe da pruži ni čašu vode, a kamoli medicinsku i drugu pomoć.

Iako je na nivou Republike pre oko dve i po godine doneta Nacionalna strategija za pomoć starim osobama, koja bi trebalo da se primeni na više od 1,7 miliona starih ljudi, njihov položaj se time nije poboljšao. Osim što su u teškom materijalnom stanju, zvanična istraživanja pokazuju da većina njih egzistira usamljeničkim životom, zaboravljeni i od potomaka i od društva.

Doduše, aktuelni ministar rada i socijalne politike nedavno je najavio da će pri ovom državnom resoru biti osnovano posebno odeljenje za pomoć starim osobama, a da će u 20 gradova Srbije prema posebnom projektu biti izgrađeni takozvani starački domovi. Nije, međutim, jasno ko će starinama plaćati nimalo jeftin boravak u tim domovima (ako se planovi i ostvare), kada država bilo kroz mizerne penzije ili socijalnu pomoć ne uspeva skoro polovini njih da obezbedi sredstva bar za hleb i mleko. A i to je tek kap u moru za teško breme usamljeništva.

Narodna kancelarija predsednika Republike pokrenula je, kao jedno od mogućih doprinosa brizi za stare i usamljene, akciju za spajanje staračkih i izbegličkih porodica u Srbiji, ali je svega osam odsto članova staračkih domaćinstava prihvatilo tu ideju.

Istraživanja statističara su pokazala de će do 2050. godine više od četvrtine stanovništva u Srbiji imati iznad 65 godina, što podrazumeva i istovremeno povećanje broja usamljenih i to u još većem procentu. Da li će država dozvoliti da alternativa suočavanju s tim predviđanjima i dalje budu sve učestalije suicidne odluke usamljenih starina i ishodišta poput Brankovog ili Varadinskog mosta i talasa Save i Dunava, na primer, ili omče u nekoj seoskoj šupi?