Romi u Rimu: nepoželjni i maltretirani

Od našeg specijalnog izveštača

Rim, 16. januara – Na hladnom mermeru stepenica crkve Santa Marija del Popolo povijena kleči zabrađena žena neodređenih godina. Čelom dodiruje pod, ruke su joj položene i sklopljene u molitvu, ali ne Bogu, već – ljudima. „Udelite, dobra gospođo. Pomozite, plemeniti gospodine, neka vas prate sreća i zdravlje!”, obraća se prolaznicima na jednom od najvećih i najlepših trgova Rima, Pjaci del Popolo.

Ali niko ne zastaje da dopuni njeno čanče sa sitninom. Romkinja koja prosi suviše je čest prizor na ulicama Večnog grada, a tu je i sve veća konkurencija ostarelih beskućnika (neki su živopisno odeveni, sa kartonskom krunom ili venčićem na glavi, drugi vode psa sa okačenom porukom oko vrata: „Gladni smo, a nemamo novca“). Za isti novčić konkurišu i nebrojeni ulični zabavljači – „žive statue”, žongleri, svirači, reperi – kao i tamnoputi prodavci ruža i kosooki majstori kaligrafije, koji će vam za jedan evro ispisati ime kineskim ideogramom.

Italija je puna raznih vrsta prosjaka, džeparoša i sitnih lopova, ali javnost samo Rome vidi kao trajne nosioce ovog nečasnog zanimanja i krivi ih za porast kriminala u zemlji, pa se u skladu sa takvim predrasudama prema njima i odnosi. Ulični protest koji je na Pjaci Venecija, ispred velelepnog spomenika ujedinitelju Italije („oltara otadžbine“), pre neki dan protiv njih organizovalo jedno od lokalnih udruženja građana, samo je kap u moru sličnih događanja, i to onih mirnijih.

Nažalost, od maja prošle godine, odnosno posle izbora nove italijanske vlade premijera Silvija Berluskonija, sve su učestaliji i nasilni sukobi, a policija kao da je dobila „odrešene ruke” da maltretira Rome, vređa ih i preti im hapšenjem, izgnanstvom i rušenjem njihovih improvizovanih domova u kampovima na jugu zemlje, ističe se i u najnovijem izveštaju Evropskog centra za prava Roma (ERRC). Diskriminacija Roma nije ovde novost, kaže se u dokumentu, ali je sad od izolovanih slučajeva prerasla u deo italijanske svakodnevice.

Procenjuje se da u Italiji živi više od 150.000 Roma, od kojih su polovina italijanski državljani, četvrtina građani drugih zemalja članica Evropske unije, pre svega Rumunije, a oko 40.000 stiglo je sa područja bivše Jugoslavije, posle njenog raspada i ratova. Većina živi u zvaničnim ili nezvaničnim kampovima na jugu Apeninskog poluostrva, podignutih u okolini Rima (gde je najveći „Kazilino 900“), Napulja i Firence, na Siciliji, ali i kod Milana i Torina. Među njima je dosta onih koji su ovde dospeli ilegalno. Za takav prestup (kao i za prosjačenje) Berluskoni je, uprkos upozorenjima Evropske komisije, predvideo kaznu zatvora do tri godine i automatski progon iz zemlje, čak i za građane drugih država EU. Uvedene su i neke druge mere, očigledno usmerene pre svega prema Romima, kao što je uzimanje otisaka prstiju, provera prihoda i utvrđivanje uslova pod kojima mogu ostati u Italiji ukoliko nisu njeni državljani. I pre toga su, doduše, vlasti bile mnogo strože prema Romima bez odgovarajućih „papira” nego prema drugim ilegalnim imigrantima.

Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava već su zatražile od italijanske vlade da povuče sve zakonske akte kojima se diskriminišu Romi, a od Nacionalne kancelarije za borbu protiv rasne diskriminacije (UNAR) da otvoreno osudi sve napade na Rome i pokrene kampanju za promenu stavova italijanske javnosti. Ovo je, međutim, teško izvesti. Lider italijanske desnice Đorđo Betio (Liga za sever) čak je zatražio da za svakog imigranta koji učini prestup protiv nekog Italijana treba da bude proterano deset imigranata, kao u vreme nacizma. Italijanska levica je pokušala da se ovome suprotstavi, ali njeni predlozi nisu naročito odmakli jer je i Italiju zahvatila ekonomska kriza.

Gradske vlasti Rima su najavile da će Rome iz postojećih „nehigijenskih” kampova izmestiti u novi, izvan takozvanog kružnog prstena. Napravljen je i prototip takvog naselja u Kastel Romanu, nekih tridesetak kilometara od centra Rima, sa oko 800 stanovnika (u koje se ubraja i grupa ratnih izbeglica iz BiH). Oni, međutim, tvrde da su tu uslovi još gori.

U nekim romskim kampovima u okolini Rima većinom žive italijanski državljani, ali ni prema njima njihovi sugrađani, pa ni vlasti, nisu pokazali veću blagonaklonost. Nedavno je oterano 45 porodica iz kampova u Boariju, Saksa Rubri (gde je, inače, sedište, sa nekoliko ogromnih studija, Italijanske radio-televizije) i Tor Vergati (ovaj prostor je vraćen istoimenom obližnjem univerzitetu).

Policija im je saopštila da, nažalost, tamo više za njih nema mesta, a gde ima – ne znaju.

Aleksandra Mijalković