Večni mir koji je uspostavio jedan Srbin

Mirko Galaso*

U ovoj godini kada čovečanstvo obeležava 80 godina od osnivanja Organizacije Ujedinjenih nacija, jedna neobična monografija o zaboravljenom gradu Trojickosavsku, na najdaljoj tački svetosavlja i pravoslavlja prema Dalekom istoku, podstiče na razmišljanje da li je i danas moguće primeniti metode preventivne diplomatije. I da li je moguće kroz razvoj ekonomske diplomatije i razmene među narodima i državama sačuvati i izgraditi održivi mir, kao što je to pošlo za rukom Srbinu, grofu Savi Vladislaviću daleke 1727. godine. On je tada sporazum „večnog mira” između dva najmoćnija carstva svog vremena – kineskog i ruskog – overio uspostavljanjem Velikog puta čaja na raskršću civilizacija, povezujući Istok i Zapad kroz slobodnu trgovinsku zonu Trojickosavska. Danas je to Kjahta u Republici Burjatiji, grad koji je bio podignut ne radi osvajanja, već radi mira.

Monografija „Grof Sava Vladislavić Raguzinski – 300 godina osnivanja (1727–2027) Trojickosavska (Kjahte), prestonice Puta čaja” ključni je korak ka obezbeđivanju Uneskove zaštite za Veliki put čaja i za restauraciju Manastira Svete Trojice, čija kapela prikazuje Svetog Savu. I dok svetski lideri izgleda sporo shvataju lekcije istorije, nove generacije su odlučile da slede Savin put, počevši od razvoja mreže diplomatskih klubova „za večni mir”, a uključujući i beogradsku Matematičku gimnaziju, gimnazije u Smederevu i Sremskim Karlovcima i Četvrtu gimnaziju u Kjahti.

Ovaj grad bi uskoro, ohrabren mitropolitom Ulanom Udinskim iz Burjatije i ocem Olegom Matvejevim, mogao da se vrati svom prvobitnom nazivu Trojickosavsk – Savino trojstvo.

„Greh je zaboraviti naše dobrotvore i nebeske zaštitnike”, rekao je otac Matvejev iz Kjahte u Narodnoj skupštini Srbije pred Odborom za dijasporu i Srbe u regionu, na predstavljanju monografije 21. oktobra. On je tada uputio apel: „Vratimo našem gradu njegovo bogomdano ime – Trojickosavsk.” I svoju reč je održao i dobio podršku Eparhije burjatske, kako i stoji u pismu mitropolita koje je publikovano u monografiji.

Ova monumentalna knjiga je diplomatsko i kulturno hodočašće kroz tri veka – od Jadranskog mora do Tihog okeana, od jaseničke kolevke do pekinških vrata – u spomen čoveka koji je izmirio carstva, ostajući veran idealu Sv. Save Srpskog: mir kroz razumevanje, snaga kroz mudrost, čast kroz veru. I prvo je delo o grofu Savi nakon knjige koju je napisao Jovan Dučić 1942. u Picburgu.

Ovo kapitalno delo, osim biografskih podataka o velikom Srbinu, obuhvata i istorijat o gradu Trojickosavsku i Velikom putu čaja, a okuplja ugledne ličnosti i vodeće institucije iz velikog broja država: Republike Burjatije, Italije, Španije, Belgije, Rusije, Kine, Srbije, Republike Srpske (BiH). Pokrovitelji monografije su Skupština Srbije, Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, gradovi Moskva, Kjahta (Trojickosavsk), opština Sremski Karlovci, SANU, Nacionalni centar za istorijsko pamćenje pri kabinetu predsednika Ruske Federacije (NCIPRF), Ruska akademija nauka, Biblioteka Burjatije, Ruski dom, Institut „Konfucije”.

Na stranicama monografije čitaoci će ne samo ponovo otkriti zaboravljenog diplomatu već i samu arhitekturu mira. Sada, kada se približava 300. godišnjica ovog diplomatskog remek-dela, život grofa Save – vrhunskog diplomate naše civilizacije – najzad dobija priznanje koje zaslužuje: monumentalnu, četvorojezičnu monografiju na kineskom, ruskom, engleskom i srpskom jeziku.

Dobro je poznato, mada se sve ređe u to veruje, da knjige mogu da promene istoriju, čak i sada kada se sve čita uglavnom sa interneta. Upravo je to slučaj i sa ovom – ona predstavlja širokoj javnosti jedno od najznačajnijih dostignuća nekog Srbina u istoriji. Bilo mi je zadovoljstvo sarađivati na izradi ovog dela kao član uredništva i svedočiti okupljanju akademika, zvaničnika i zainteresovanih strana iz raznih zemalja.

Kako je otkrila dr Elena Petrovna Mališeva, direktorka NCIPRF-a, inicijativa predsednika Putina iz 2022. godine pokrenula je napore da se proslavi 300. godišnjica grada koji je kapija svetski poznatog Puta čaja. Njegova interkontinentalna veza, prema rečima Li Haibaoa (savetnika Ministarstva nauke NR Kine), zaslužuje uvrštavanje na Uneskovu listu. To je i zato što je, kako je naglasila dr Ksjaolej Đin, vanredni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, njegov značaj bio u potpunosti uporediv sa Putem svile. Ovo bogato ilustrovano delo od preko 750 stranica više je od knjige – to je most između vekova. U njegovim koricama nalazi se pravo blago slika: 24 spomenika, 95 arhivskih izvora, 155 portreta, 17 reprodukcija dokumenata, 51 fotografija, 25 ilustracija, 79 arhitektonskih objekata i 30 artefakata, sakupljenih iz Moskve, Venecije, Pekinga, sa Svete Gore, iz Republike Burjatije – od kojih se mnogi prvi put objavljuju.

Posebno poglavlje u knjizi odnosi se na legat grofa Save u istoriji svetske diplomatije. Ambasador dr Ljiljana Nikšić, vitez Reda zmaja srpske diplomatije, dala je svoj doprinos ukazavši na simbolički značaj jedinog grada na svetu koji je nosio ime Svetog Save Srpskog i dela grofa Save ocenila kao vrhunac i preteču „preventivne diplomatije” Daga Hameršelda, generalnog sekretara UN, kroz razvoj ekonomske diplomatije i formiranje najvećeg trgovinskog puta u istoriji naše civilizacije od 13.000 kilometara koji je bio garant „održivog mira”.

Član Odeljenja za istorijske nauke SANU Slavenko Terzić i dr Mališeva su u svojim prilozima za monografiju ocenili da postoji dug nastao zaboravom Vladislavićeve figure kako u srpskom, ruskom, italijanskom i turskom društvu, tako i uopšte u svetskoj istoriografiji.

Ali istorija osnivanja Trojickosavska – „univerzalnog grada”, ideala i spomenika „večnog mira”, suštinska je za razumevanje grada kao „duhovne paradigme”, prema tekstu lektora i saradnice Katedre za slavistiku Univerziteta u Gentu Slobodanke Moravčević, osnivača internet platforme i društvenog projekta grada www.troitskosavsk.today. I španski istraživač studija mira Karlosa Vazkeza u zaključnim razmatranjima ističe simbolički naboj Trojickosavska.

U tom smislu, Međunarodni komitet za obeležavanje 300 godina osnivanja Trojickosavska prihvatio je idejno rešenje logotipa „Troitskosavsk Today / 300 godina kasnije”, inspirisano studeničkim krstom dinastije Nemanjić.

Život grofa Save Vladislavića čita se kao ogledalo rane moderne Evroazije.

Nažalost, o diplomatskom legatu grofa Save – konkordatu sa papom Klementom Jedanaestim, miru u Prutu sa sultanom Ahmedom Trećim i Sporazumu mira sa kineskim carem Jung Džengom – u svetu se malo zna.

*Istoričar iz Italije, počasni predsednik Diplomatskog kluba „Grof Sava i Vivaldi”, član uređivačkog odbora monografije o grofu Savi Vladislaviću