Titula nije prioritet Vojvodine

Vojvodina, drugoplasirani tim na superligaškoj tabeli u jesenjem delu polusezone, izborom Ljupka Petrovića za šefa Stručnog štaba za nastavak prvenstva, izazvala je različite reakcije u javnosti. Jedan broj stručnjaka i medija procenio je da je posao između Novosađana i poznatog stručnjaka loš i za trenera i za klub.

Glavno uporište za svoju tvrdnju kritičari nalaze u dvema, po njihovom mišljenju, neuspešnim epizodama trofejnog stručnjaka: u OFK Beogradu i Kroaciji. Petrović, smatraju oni, nije u stanju da se nosi sa sve težim zahtevima rada s takmičarskim ekipama, a klub je napravio pogrešnu procenu jer se više vezao za ime, nego za trenutne sposobnosti trenera. Po njima Petrović ne može da pomogne Vojvodini da ostvari ambicije i da na proleće napadne tron nacionalnog šampiona.

Kako komentariše kritike i šta se u stvari promenilo u njegovom radu pitali smo trenera, koji je sa Zvezdom osvojio titulu prvaka Evrope 1991:

– Neke stavove sam promenio. I dalje veoma držim do discipline, ali više, da tako kažem, ne primenjujem „stare” metode da na grub način skrećem pažnju igračima na propuste. Uostalom promenila su se i vremena. Kritičari nisu izneli prave argumente. U OFK Beogradu sam odradio pet-šest mečeva da bih pomogao klubu da izađe iz krize. Što se pak Kroacije tiče, dok sam bio na čelu njenog Stručnog štaba, osvojili smo 19 bodova, i to na strani, jer nismo imali svoj teren, i ona nije kandidat za ispadanje. Po proceni Hrvata rad mi je ocenjen kao uspešan. Ja ovaj posao volim i radiću ga dokle god budem mogao. Smatram da time nikoga ne ugrožavam.

Petrović je u Vojvodini zatekao veliki broj igrača. Jedna broj mladih vratio je u ekipe u kojima su bili na pozajmici, jer je za njih, kako kaže, pogubno da sede na klupi. Neke iskusne stavio je na transfer listu. Podelio je igrače u dve grupe, a plan zimskih priprema prilagodio je radu sa loptom. Nema više „suvog” trčanja. Od fudbalera traži da igraju agresivnije, da se lopta oduzima što je pre moguće i da vezni red aktivno prati manevre odbrane i napada. Novi trener Vojvodine zahteva bržu transformaciju iz defanzive u ofanzivu i obratno, kao i da se što jednostavnije kombinuje i to u napred, prema protivničkom golu. Radi se od devet do 18 časova, a akcenat je na kondiciji koja se stiče vežbama na snegu i u igri „pet na pet” na terenima s veštačkom travom u Sportskom centru „Vujadin Boškov”.

– Vojvodina zaostaje za Partizanom tri, a Zvezdi beži četiri boda. Taj odnos nameće želju da se učini sve da bi se posle dugo vremena napao vrh tabele. Međutim to nije osnovni prioritet, jer smo svesni situacije u kojoj se trenutno nalazimo. Dogovorili smo se da se radu s ekipom posveti najveća pažnja, da bi tim napredovao, a tu ima dosta prostora. Problemi su što bukvalno u svakoj liniji nedostaju fudbaleri koji mogu da naprave „višak”, a kako stvari stoje do njih se ne može ni kupovinom u inostranstvu, a pogotovo ne na domaćem tržištu. Trenutno samo Kucišvili ispunja sve uslove, pa ću biti prisiljen da se oslonim na mlade igrače koji i onako čine kostur tima. Imamo „A ”, mlade i omladinske reprezentativce, kojima ću dati maksimalnu šansu i toleranciju.

Svoju izjavu da je za stvaranje tima dovoljno šest meseci, a koja odudara od opšteg mišljenja Petrović je objasnio:

– Tempo je takav da se bukvalno za dva meseca na pripremama mora napraviti tim. Naravno ne potpuno novi, već da bude kombinacija mladosti i iskustva. U tome nam mnogo odmaže dovođenje na probu pojedinih fudbalera. Oduzima nam dragoceno vreme, naročito kada su domaći igrači u pitanju i tu praksu treba prekinuti.

Na primedbu da je zakazao veliki broj kontrolnih susreta je kazao:

– Imaćemo oko 12 mečeva, da bi svi kandidati dobili podjednaku šansu. U Tursku bi trebalo da idu 22 igrača i tri golmana, ali broj nije fiksiran, pa je moguće da povedemo još jednog ili dva. Sa kandidatima za reprezentativne selekcije radiće se i individualno. Moj zadatak je da što više znanja i iskustava prenesem ne samo na njih, već i na svoje saradnike koji bi trebalo da me naslede. Što se tiče izjave šta ruši ili uzdiže trenera ostajem i dalje pri stavu da on mora da pobeđuje, jer ga samo pobede čuvaju.

Petrović je imao priliku da preuzme kormilo bugarske reprezentacije.

– Odlučio sam se za Vojvodinu, između ostalog, jer mi nije odgovaralo da čekam, mada sam imao podršku tamošnjih uticajnih ljudi. Odluka je trebalo da se donese krajem januara, a meni je to bilo predugo – kazao je Petrović.

Vojvodina će u Antaliju otputovati početkom treće dekade januara. U Turskoj će odigrati sedam mečeva, a protivnici su: Temišvar, Zagreb, Glorija, Zakarpati, Banjik, Ostrava i Sigma. Prethodno će 17. i 21. januara igraće sa svojim omladincima i mađarskim Kečkemetom.

Potencijalna pojačanja Novosađana su Kinez Li Čun, Gruzijac Kucišvili, Nigerijac Ndoko i Ivan Sertić iz bugarske Belasice… Vojvodina nije htela da se odrekne usluga najmlađih prvotimaca Aleksića i Tadića. O eventualnom transferu golmana Brkića i štopera Đurića konačnu reč ima uprava kluba.

-----------------------------------------------------------

Ljupko više nije onaj stari

– Ljupko Petrović je važio za trenera koji je znao da „uhvati igrača za vrat” kada ne ispunjava zadatke. Bio je stručnjak koji je tražio gvozdenu disciplinu. Ali ovaj Petrović nije više onaj stari. Omekšao je i to je bolje, jer strogoća, kažnjavanje i tortura ne daju željene rezultate. Današnje generacije su potpuno drugačije – kazao je Miodrag Pantelić, iskusni fudbaler Vojvodine koji je s njim

prethodno sarađivao u Zvezdi i bugarskom Liteksu.