Cvi­ja­no­vi­će­va: Šmi­to­ve ak­ci­je nemaju po­dr­šku svih me­đu­na­rod­nih ak­te­ra

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Vlast tre­ba vra­ti­ti de­mo­krat­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, us­po­sta­vi­ti istin­sku vla­da­vi­nu pra­va i pri­zna­ti da se BiH mo­že odr­ža­ti je­di­no di­ja­lo­gom i vo­ljom kon­sti­tu­tiv­nih na­ro­da, a ne ne­kon­tro­li­sa­nom stra­nom in­ter­ven­ci­jom, po­ru­či­la je Želj­ka Cvi­ja­no­vić, srp­ski član Pred­sed­ni­štva BiH, re­a­gu­ju­ći na za­jed­nič­ku iz­ja­vu Sa­ve­ta za spro­vo­đe­nje mi­ra (PIK), ko­jim su me­đu­na­rod­ni pred­stav­ni­ci po­zva­li na spro­vo­đe­nje re­for­mi ra­di ja­ča­nja su­ve­re­ni­te­ta BiH.

U Sa­ra­je­vu je u uto­rak i sre­du odr­ža­na dvo­dnev­na sed­ni­ca PIK-a, te­la ko­je oku­plja uglav­nom za­pad­ne am­ba­sa­do­re, a iz ko­jeg se svo­jom od­lu­kom po­vu­kla Ru­si­ja. (Ne)le­gi­tim­ni su­per­vi­zor Kri­sti­jan Šmit na­kon sa­stan­ka je iz­ja­vio da fo­kus tre­ba da bu­de na evro­in­te­gra­ci­ja­ma, iz­bor­nom pro­ce­su, do­go­vo­ru oko bu­dže­ta BiH, te da se raz­go­va­ra­lo i o dr­žav­noj imo­vi­ni, kao i o nje­go­voj bu­du­ćoj ulo­zi u BiH.

Na pi­ta­nje da li ima po­dr­šku Sje­di­nje­nih Dr­ža­va za even­tu­al­no na­me­ta­nje re­še­nja, o če­mu se spe­ku­li­še na­kon što je Va­šing­ton u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN po­no­vio po­li­ti­ku ne­me­ša­nja u unu­tra­šnja pi­ta­nja dru­gih ze­ma­lja, Šmit ni­je po­nu­dio ja­san od­go­vor.

Cvi­ja­no­vi­će­va je po­ru­či­la da se zah­te­vi ko­je PIK is­ti­če mo­gu ostva­ri­ti je­di­no ta­ko što će se „ras­pu­sti­ti Sa­vet za im­ple­men­ta­ci­ju mi­ra, Kri­sti­jan Šmit vra­ti­ti ku­ći i uki­nu­ti ta­ko­zva­na Bon­ska ovla­šće­nja, ko­ri­šće­na za ne­u­stav­nu cen­tra­li­za­ci­ju i odr­ža­va­nje mo­de­la ko­lo­ni­jal­ne upra­ve u BiH”. U su­prot­nom, is­ta­kla je, sve osta­je na ni­vou fra­za.

Ko­men­ta­ri­šu­ći Šmi­to­ve po­ru­ke, do­da­la je da, uko­li­ko su on i PIK „do­go­vo­ri­li šta BiH mo­ra da ra­di u na­red­nom pe­ri­o­du”, on­da je ja­sno da ze­mlji vi­še ni­su po­treb­ni ni iz­bo­ri, ni in­sti­tu­ci­je, ni unu­tra­šnji po­li­tič­ki di­ja­log.

„BiH po vi­đe­nju stra­nih uprav­ni­ka, su­prot­no Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu, i na­kon 30 go­di­na osta­je ko­lo­ni­ja u ko­joj kre­i­ra­nje i spro­vo­đe­nje pla­no­va le­ži u ru­ka­ma stra­na­ca, za ko­je u BiH ni­je gla­sao ni­je­dan bi­rač, ni u Srp­skoj, ni u Fe­de­ra­ci­ji BiH”, po­ru­či­la je Cvi­ja­no­vi­će­va. Is­ta­kla je i da je ne­tač­no da Šmi­to­ve do­sa­da­šnje ak­ci­je ima­ju po­dr­šku svih me­đu­na­rod­nih ak­te­ra, „ma ko­li­ko on po­ku­ša­vao to ta­ko da pri­ka­že”.

Uče­snik sa­stan­ka PIK-a bio je i po­sla­nik HDZ-a BiH Pre­drag Ko­žul, ko­ji je pre­neo svo­je uti­ske. „Po­seb­no su ko­le­ge iz dru­gih klu­bo­va ima­le fo­kus na SNSD. Po­znat je stav SNSD-a o vi­so­kom pred­stav­ni­ku, pa ni­su ni pri­su­stvo­va­li sa­stan­ku, što je uči­ni­lo at­mos­fe­ru za­ni­mlji­vom i sa stra­ne Uprav­nog od­bo­ra PIK-a”, re­kao je Ko­žul.

Na pi­ta­nje da li se na sa­stan­ku mo­gla na­slu­ti­ti mo­guć­nost no­vog me­đu­na­rod­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma, po­seb­no kad je reč o dr­žav­noj imo­vi­ni, Ko­žul od­go­va­ra da ta­kvo ras­po­lo­že­nje ni­je bi­lo do­mi­nant­no. „Iako su ga po­je­di­ne ko­le­ge pri­zi­va­le, mi­slim da za in­ter­ven­ci­o­ni­zam ni­je bi­lo stvar­ne vo­lje. Osta­lo je da ove stva­ri re­ša­va­mo unu­tra­šnjim di­ja­lo­gom, što je i naš po­li­tič­ki stav”, na­gla­sio je Ko­žul.