Vršnjačko nasilje preraslo u zverstvo: napad na bolesnog dečaka otkriva mračnu stranu naše svakodnevice (video)

Trinaestogodišnji V. R. iz Kraljeva, dečak koji se godinama bori sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, postao je meta brutalnog vršnjačkog nasilja kada je grupa njegovih vršnjaka fizički i verbalno nasrnula na njega, dok su ga istovremeno snimali i ponižavali. Slučaj je izazvao šok u javnosti, ali i ogorčenje zbog činjenice da se na društvenim mrežama pojavio deo komentatora koji su pokušali da opravdaju postupke nasilnika.

Prema iskazu porodice, napad se dogodio kada se dečak vratio sa probe folklora i, kao i svake večeri, krenuo u kratku šetnju. Nije ni slutio da će se susret sa školskim drugovima pretvoriti u potpuno iživljavanje.

V. R. je, inače, prevremeno rođeno dete. Ima smanjen kapacitet pluća, astmu, kao i razvojnu disfaziju zbog koje je kasno progovorio. Uprkos zdravstvenim teškoćama, odličan je učenik šestog razreda OŠ „Četvrti kraljevački bataljon“.

Njegova majka Marija opisuje da je grupa dečaka razgovor o popularnoj igrici Roblox pretvorila u maltretiranje.

- „Počeli su da ga odguruju, bacaju petarde na njega i snimaju ga. Jedan je držao telefon i terao ga da vrišti u kameru, da izgovara da je autstičan i da je ‘ćaći’. Hvatali su ga za međunožje, terali ga ka reci Ibar. Vuk je pokušao da pobegne, ali su ga opkolili. Razbežali su se tek kad su se pojavili srednjoškolci,“ ispričala je majka u ispovesti za medije.

Dodatni razlog za zabrinutost jesu reakcije dela javnosti na društvenim mrežama. U pojedinim komentarima se, gotovo neverovatno, opravdava ovakvo nasilje uz poruku da je „u redu ako je mali stvarno ćaći“.

Na to je reagovao i javnosti poznat Branko Babić, porukom:

- „Alo, stoko blokaderska, dete od 13 godina…“ – poručio je on, osuđujući i nasilnike i one koji ih brane.

Ovaj slučaj nije samo još jedan uznemirujući akt vršnjačkog nasilja. On je ogledalo dubljeg, mnogo opasnijeg procesa u kojem smo dozvolili da deca postanu instrumentalizovana, indoktrinisana i pomerena sa normalnih životnih tokova.

Došli smo do toga da nam monstruozne stvari više nisu šokantne. Došli smo do toga da se dela nasilja relativizuju, pa čak i opravdavaju, ako se uklope u agresivnu, blokadersku, destruktivnu logiku koja sve više prodire među najmlađe.

Umesto da deca idu u školu, igraju se i odrastaju u zdravom okruženju, mi dobijamo generacije koje deluju kao da im je usađeno da je prihvatljivo poniziti, napasti ili uništiti drugoga – sve dok postoji „razlog“ koji im je neko sugerisao.

Kada društvo dođe u situaciju da vršnjačko nasilje nad bolesnim detetom bude ne samo počinjeno, već i opravdavano, onda više nije problem samo u šestorici dečaka koji su napali malog Vuka. Problem je u svima koji su im kreirali prostor da misle da je takvo ponašanje normalno.

Problem je u narativu koji se širi godinama – narativu da je dozvoljeno blokirati gradove, rušiti institucije, napadati ljude, gušiti normalan život države „zbog višeg cilja“. Sada vidimo da deca počinju da uče iste mehanizme nasilja.

Ovo više nije poziv na uzbunu. Država, škola, roditelji – svi moraju hitno reagovati. Jer ako dozvolimo da nam najmlađi rastu verujući da je nasilje normalno sredstvo, onda više ne govorimo o pojedinačnom slučaju, već o naciji koja gubi svoju budućnost.