Drama Stiva Tešića na sceni u Subotici

Subotica – Ime scenariste i pisca Stojana Stiva Tešića kod nas se uvek prvo povezuje sa njegovim Oskarom nagrađenim tekstom za film „Četiri mangupa”. Potpisuje i scenario za filmove „Očevidac”, koji je kao i „Četiri mangupa” režirao Piter Jejts, te za filmove „Svet po Garpu” i „Eleni”. Ipak, u našim pozorištima retko se izvode komadi iz njegovog bogatog opusa.

Nakon više od deset godina kako je u nekom našem pozorištu igran Tešićev komad „Na otvorenom drumu”, pisan 1992. godine, sada je premijerno izveden u Narodnom pozorištu u Subotici. Drama na srpskom jeziku predstavu igra u režiji mladog reditelja Nikole Bundala iz Banjaluke.

– Saradnja sa pozorištem dogovorena je ranije, još kada me je pozvala bivša direktorka drame Jelena Mihajlović, a onda sam kao predlog od Aleksandra Božine dobio ovaj tekst koji nisam čitao ranije. To je fenomenalan tekst, odmah mi se dopao zbog svog tematskog bogatstva i veoma dobro napisanim likovima. S druge strane, on je i stilski i žanrovski bio izazov za mene jer do sada nisam imao prilike da radim nešto slično. Stiv Tešić je veliki pisac i nije mi jasno, pogotovo što ima naše korene, kako to da uprave pozorišta nisu imale više sluha da se njegove drame stave na repertoar, jer su one veoma aktuelne. Svako vreme je dobro za njihovo postavljanje, a evo mi „Na otvorenom drumu” igramo sada, 2025. godine, a da ne znamo da li uveliko traje treći svetski rat ili je ovo tek početak, kako neki sociolozi i analitičari kažu, da su ovo nove tridesete i zamajac i uvod u neku kataklizmu. Ovaj komad upravo otvara temu apokalipse i postakopalipse, čovečanstva nakon velikog građanskog rata i njegov odnos prema tome, umetnosti i religiji – kaže reditelj Nikola Bundalo za „Politiku”.

U komadu koji, kako reditelj kaže, predstavlja proširenu duodramu, igraju Dimitrije Dinić, Milan Vejnović, Dina Dedović Tomić, Sanja Moravčić i Viktor Molnar. Prva repriza zakazana je za večeras. Dramaturškinja je bila Nina Plavanjac, scenski pokret je uobličio Igor Greksa, kostim potpisuje Marko Marosiuk, muziku Petar Topalović, a autor svedene scenografije je Dragana Purković Macan. Za Stiva Tešića je poznato da je voleo beketovsko pozorište i Nikola Bundalo kaže da je ova predstava spoj Godoa, Brehtove „Majke Hrabrosti” i „Vremena čuda” Borislava Pekića zbog poigravanja sa biblijskim motivima.

– Najzahtevniji deo predstave čini njen filozofski aspekt i ovo je prvi put da se bavim teatrom filozofije apsurda, beketovskim, što je vrlo izazovno za postavku, i za reditelja i za glumca. Tu se govore divne misli i iznose razna cinična i duhovita stajališta, obojena mračnim humorom, koji nije pamfletski, već je vrlo životan kada se unosi u neke situacije. Ovo je jedan od onih komada koji kada ga čitate možete da mu se vraćate, jer su replike predivne, ali kada se postavi na scenu, potrebno je pronaći pozorišni jezik kako se to ne bi pretvorilo u puku razmena ideja. To je najveći izazov i najlepši deo rada na tekstu – priča Bundalo.

Gostujući reditelj imao je i malu privilegiju, rad „Na otvorenom drumu” je prva predstava Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta, čije probe su se odvijale u prostoru nove pozorišne zgrade u koju je osoblje i ansambl teatra počelo da se useljava pre mesec dana. Međutim, predstave se i dalje igraju u starom prostoru scene „Jadran”.

„Probna sala u kojoj smo radili stvarno je divna. Nama je bilo žao kada smo prešli na scenu ’Jadran’, gde igramo predstavu jer je ovo improvizovana sala. Bilo nam je lepše u probnoj sali, koja ima dobre dimenzije, fino je pozicionirana, vrlo je zahvalna za rad. I mi smo napravili predstavu u toj probnoj sali i najradije bismo je tamo igrali. Najnezgodnije je u procesu rada kada predstava mora da se seli iz jednog prostora u drugi, tako da smo nakon dva meseca proba sada imali intenzivnih nekoliko dana navikavanja na ovu scenu. A pozorišna zgrada treba što pre da se otvori za predstave, jer mi ovde imamo divan, radan, vrlo profesionalan ansambl. I oni i publika zaslužili su da dobiju svoju zgradu – kaže reditelj.

Luftiranje pozorišta

Nikola Bundalo ove godine bio je i u organizaciji „Teatar festa”, banjalučkog pozorišnog festivala koji traje 27 godina. To jeste prilika da se sagleda produkcija regionalnih pozorišta u godinu dana, ali, kaže reditelj, još je važnija mogućnost da gostuju u drugim sredinama.

– Za razvoj pozorišne scene važno je da se više putuje, da se gostuje, da postoje razmene i da publika ima prilike da pogleda predstave iz drugih sredina jer im i to obogaćuje pozorišni ukus, mogu da vide različite stvari. Pozorištu se dešava da upadne u jednu matricu na koju navikne publiku i onda imamo slične predstave i mislim da je baš zbog tog luftiranja bitno da predstave više putuju. Znam da je to uvek povezano sa finansijama i zbog toga je poslednjih godina to zaista teško ostvariti – kaže Nikola Bundalo.