Pri­ja­va ne­po­kret­no­sti u op­šti­na­ma, po­šta­ma, pa­ro­hij­skom do­mu i školama

Dva do­ku­men­ta, va­že­ća lič­na kar­ta i osnov sti­ca­nja ne­kret­ni­ne – ugo­vor, re­še­nje, na­sled­stvo, ku­po­pro­da­ja, za­me­na ili bi­lo ko­ji dru­gi do­kaz o to­me ka­ko su ste­kli ku­ću, stan, ze­mlji­šte ili ne­ki dru­gi obje­kat bi­će po­treb­ni gra­đa­ni­ma od 8. de­cem­bra ka­da po­či­nje elek­tron­sko pod­no­še­nje pri­ja­va za upis pra­va svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti­ma. Svi oni ko­ji ni­su e-gra­đa­ni (sa­mo­stal­no se pri­ja­vlju­ju po­sred­stvom di­gi­tal­ne plat­for­me ko­ja će bi­ti otvo­re­na od po­ne­delj­ka, na­ve­de­no je na saj­tu „Svoj na svo­me”) to će mo­ći da uči­ne na vi­še od 560 šal­te­ra po­šte ši­rom Sr­bi­je, u Be­o­gra­du ih je za­sad 162, u op­šti­na­ma i nji­ho­vim is­tu­re­nim ode­lje­ni­ma po­put me­snih za­jed­ni­ca, i u zgra­di Grad­ske upra­ve u Uli­ci kra­lji­ce Ma­ri­je 1. Na svim tim me­sti­ma do 8. fe­bru­a­ra, ko­li­ko tra­je pod­no­še­nje pri­ja­va, do­bi­će struč­nu i teh­nič­ku po­moć ka­ko bi ne­za­ko­ni­to iz­gra­đe­ni objek­ti bi­li upi­sa­ni u ka­ta­star, a ovla­šće­ni slu­žbe­ni­ci po­pu­ni­će i pod­ne­ti elek­tron­sku pri­ja­vu u nji­ho­vo ime. Ona će, za­hva­lju­ju­ći di­gi­tal­noj plat­for­mi je­din­stve­noj za ce­lu te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je, mo­ći da se pre­da u bi­lo ko­joj op­šti­ni ili na šal­te­ru bez ob­zi­ra na to gde se ne­kret­ni­na na­la­zi.

Re­ci­mo da ima­te ne­le­gal­nu vi­ken­di­cu na te­ri­to­ri­ji bi­lo ko­jeg gra­da, a ži­vi­te u pre­sto­ni­ci, mo­že­te da je pri­ja­vi­te u Be­o­gra­du.

Za­to je ključ­na oba­ve­za gra­do­va i op­šti­na bi­la da iz­ra­de i do­sta­ve Re­pu­blič­koj agen­ci­ji za pro­stor­no pla­ni­ra­nje i ur­ba­ni­zam ko­ja je uz Re­pu­blič­ki ge­o­det­ski za­vod za­du­že­na za spro­vo­đe­nje no­vog za­ko­na (Za­kon o po­seb­nim uslo­vi­ma za evi­den­ti­ra­nje i upis pra­va na ne­po­kret­no­sti­ma ko­ji je na sna­zi od 24. ok­to­bra) di­gi­tal­ni zo­ning plan – je­din­stve­nu ma­pu svih po­sto­je­ćih obje­ka­ta i stvar­nog sta­nja na te­re­nu, sa ja­sno obe­le­že­nim po­vr­ši­na­ma jav­ne na­me­ne, zo­na­ma za­šti­te i zo­na­ma za utvr­đi­va­nje do­pri­no­sa za ure­đi­va­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. Jer, to je, ka­ko je ne­dav­no re­kla Alek­san­dra So­fro­ni­je­vić, mi­ni­star­ka gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re, a sa­op­šti­lo mi­ni­star­stvo na či­jem je če­lu, osnov da se obez­be­di jed­nak i pra­vi­čan tret­man za sve gra­đa­ne.

– Ovim za­ko­nom ga­ran­tu­je se si­gur­nost u ras­po­la­ga­nju imo­vi­nom, mo­guć­nost le­gal­nog pri­klju­če­nja na in­fra­struk­tu­ru, mo­guć­nost da svo­ju ne­kret­ni­nu le­gal­nim pu­tem i do­gra­di­te, i na­rav­no da je mo­že­te osta­vi­ti svo­joj de­ci i unu­ci­ma. Ka­da je imo­vi­na upi­sa­na, gra­đa­ni mo­gu jed­no­stav­ni­je i po­volj­ni­je do kre­di­ta uz hi­po­te­ku, a vred­nost sta­no­va, ku­ća i dru­gih obje­ka­ta ra­ste – is­ta­kla je So­fro­ni­je­vi­će­va.

Za­in­te­re­so­va­nost gra­đa­na ni­je ma­la, ka­žu pred­stav­ni­ci be­o­grad­skih op­šti­na sa ko­ji­ma smo ju­če raz­go­va­ra­li. Već da­ni­ma lju­di do­la­ze i ras­pi­tu­ju se šta tre­ba da ura­de ka­ko bi le­ga­li­zo­va­li objek­te.

U op­šti­ni Ra­ko­vi­ca sprem­no je se­dam šal­te­ra za pri­ja­vu i oni će rad­nim da­ni­ma bi­ti otvo­re­ni od 8 do 15 sa­ti, ka­že Mi­la Ško­rić, ru­ko­vo­di­lac ode­lje­nja za imo­vin­sko­prav­ne i stam­be­ne po­slo­ve. Ona ka­že da su­gra­đa­ni ko­ji ni­su di­gi­tal­no pi­sme­ni osim lič­ne kar­te i do­ka­za o vla­sni­štvu ne tre­ba da do­no­se ili ske­ni­ra­ju dru­ga do­ku­men­ta, ali ako ih bu­du po­ne­li op­štin­ski slu­žbe­ni­ci će ih pri­lo­ži­ti uz elek­tron­sku pri­ja­vu.

– Ela­bo­rat ge­o­det­skih ra­do­va po­tre­ban je za one objek­te či­ji in­ve­sti­tor ni­je po­znat, ako iz teh­nič­kih raz­lo­ga (ve­ge­ta­ci­ja, oblač­nost) ni­su vi­dlji­vi na sa­te­lit­skom snim­ku, a uko­li­ko je po­se­ban deo objek­ta na­stao od za­jed­nič­kih pro­sto­ri­ja u zgra­di pri­la­že se ela­bo­rat ge­o­det­skih ra­do­va sa ski­com po­seb­nog de­la – ob­ja­šnja­va Ško­ri­će­va. 

Na Vra­ča­ru će bi­ti otvo­re­no osam punk­to­va u zgra­di op­šti­ne gde će lju­di mo­ći da ra­ču­na­ju na po­moć pri­li­kom pri­ja­ve ne­po­kret­no­sti. Na ras­po­la­ga­nju će im bi­ti tri eki­pe struč­nja­ka i ko­or­di­na­tor ko­ji se ra­ni­je ba­vio oza­ko­nje­njem obje­ka­ta, ka­že Gor­da­na Ba­sta, na­čel­ni­ca op­štin­ske upra­ve Vra­ča­ra.

– Oče­ku­jem da će gra­đa­ni bi­ti mo­ti­vi­sa­ni da pri­ja­ve svo­je ne­le­gal­ne objek­te, mi ima­mo broj­ne ne­re­še­ne pred­me­te po pret­hod­nim za­ko­ni­ma o le­ga­li­za­ci­ji jer ovim no­vim pro­ce­du­ra je za­i­sta po­jed­no­sta­vlje­na, po­seb­no ka­da je reč o sa­gla­sno­sti­ma svih su­vla­sni­ka na ze­mlji­štu. To je bi­la jed­na od glav­nih koč­ni­ca u svim pret­hod­nim po­ku­ša­ji­ma dr­ža­ve da u prav­ne okvi­re uve­de bes­prav­no iz­gra­đe­ne objek­te – is­ti­če Ba­sta.  

Op­šti­na Ze­mun oti­šla je ko­rak da­lje ta­ko što je, osim tri šal­te­ra u Ko­sov­skoj uli­ci 9, obez­be­di­la još se­dam lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma će pru­ža­ti teh­nič­ku i struč­nu po­moć. Reč je o ze­mun­skim na­se­lji­ma u ko­ji­ma su pret­hod­nih de­ce­ni­ja lju­di ma­hom gra­di­li bez do­zvo­le ka­ko bi re­ši­li svo­je stam­be­no pi­ta­nje: Al­ti­na, Ze­mun-po­lje, Pla­vi ho­ri­zon­ti, Bu­si­je, Ugri­nov­ci, Gr­mo­vac i Ba­taj­ni­ca.

– U Al­ti­ni će u osnov­noj ško­li bi­ti elek­tron­sko pri­ja­vlji­va­nje, u Ba­taj­ni­ci u šal­ter sa­li JUM-a, u Ze­mun-po­lju u me­snoj za­jed­ni­ci, u Gr­mov­cu u pa­ro­hij­skom do­mu, u Pla­vim ho­ri­zon­ti­ma u pri­vre­me­nom mon­ta­žnom objek­tu. Ra­di­će­mo od 9 do 17 ča­so­va i su­bo­tom, i na­dam se da će to bi­ti do­volj­no, a ako bu­de po­treb­no, otva­ra­mo i no­va me­sta za elek­tron­sko pod­no­še­nje pri­ja­va. Lič­na kar­ta i do­kaz o vla­sni­štvu lju­di tre­ba da pri­pre­me, od­no­sno osnov­ne ge­ne­ra­li­je o objek­tu po­put adre­se, bro­ja par­ce­le, po­vr­ši­ne, a sve osta­lo ima Agen­ci­ja za pro­stor­no pla­ni­ra­nje i ur­ba­ni­zam. Ve­ću na­va­lu oče­ku­jem na sa­mom po­čet­ku ovog pro­ce­sa i na kra­ju – is­ti­če Ga­vri­lo Ko­va­če­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Ze­mun.

Ka­da se za­vr­ši rok za pri­ja­vlji­va­nje i onaj od 30 da­na za pod­no­še­nje pri­go­vo­ra, to zna­či da će od mar­ta sle­de­će go­di­ne Agen­ci­ja za pro­stor­no pla­ni­ra­nje i ur­ba­ni­zam Re­pu­bli­ke Sr­bi­je po­če­ti da ob­ra­đu­je pri­sti­gle pri­ja­ve. Ona će gra­đa­ne ko­ji is­pu­ne uslo­ve za upis pra­va svo­ji­ne po­tom oba­ve­šta­va­ti da upla­te oba­ve­znu tak­su u ro­ku od 30 da­na.

Za po­ro­dič­ne ku­će sa naj­vi­še dva sta­na i po­vr­ši­ne do 400 kva­dra­ta i sta­no­ve, ka­da in­ve­sti­tor ni­je po­znat ili do­stu­pan, uve­de­ne su fik­sne na­kna­de ko­je su znat­no ni­že od pu­nog iz­no­sa do­pri­no­sa za ure­đi­va­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta ko­ji se pla­ća u jed­no­krat­nom iz­no­su i bez pra­va na po­pust. Naj­ni­ža na­kna­da je 100 evra, u op­šti­na­ma ko­je ima­ju ma­nje od 50.000 sta­nov­ni­ka i se­li­ma, a naj­ve­ći iz­nos, 1.000 evra tre­ba­lo bi da pla­te oni ko­ji su kr­še­ći za­kon zi­da­li u eks­tra zo­ni Be­o­gra­da. Za po­ro­dič­ne ku­će i sta­no­ve u pr­voj zo­ni pre­sto­ni­ce na­kna­da sta­je 800 evra, u dru­goj i tre­ćoj 300 evra, u če­tvr­toj 200, pe­toj 150, a u še­stoj i dru­gim zo­na­ma 100 evra.

Pla­ća­nja na­kna­de oslo­bo­đe­ni su: pri­ma­o­ci so­ci­jal­ne po­mo­ći, oso­be sa in­va­li­di­te­tom, bor­ci, sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji i po­ro­di­ce sa tro­je i vi­še de­ce. 

Na­kna­da za upis pra­va svo­ji­ne ne pla­ća se ni za ma­ga­ci­ne, eko­nom­ske i po­moć­ne objek­te i po­go­ne do 500 kva­dra­ta, a za ve­će pla­ća se u vi­si­ni od 10 evra za sva­ki na­red­ni kva­drat­ni me­tar za ko­ji se uve­ća­va po­vr­ši­na objek­ta.