Brend u brendu

Kada je Real doveo Dejvida Bekama 2003. godine, za 35 miliona evra, samo oni koji nisu razumeli suštinu tog transfera smatrali su da je ta suma bila prevelika i za takav klub koji ne pita za cenu kad kupuje. Tadašnji sportski direktor madridskih „belih” Horhe Valdano istakao je u izjavi za medije da je napravljena dobitna kombinacija: angažovana je zvezda koja će ne samo da pojača fudbalski sastav, već i da dodatno osnaži imidž kluba.

Real je tada kupio i fudbalera i globalni brend, na čijem predstavljanju se sjatilo više od 150 novinara. Spajanje dva brenda (Real, Bekam) stvorilo je niz pozitivnih efekata, i na terenu i van njega. Višestruko su porasli prihodi od sponzorstava, prodaje dresova, opreme, komercijalnih prava… U prvih šest meseci, prema nekim izvorima, „kraljevski klub” je prodao milion dresova sa brojem 23 i prezimenom Bekam, za 78 evra po komadu, tako da je već za tako kratko vreme – samo od dresova – zabeležen prihod duplo veći od njegovog ugovora.

Trener najveći brend Evrolige

Bekamov prelazak iz Mančestera u Madrid doveo je do promene ukupne slike u evropskom fudbalu, pa i na način poslovanja najvećeg Realovog rivala, Barselone. Kad predsednik najvećeg katalonskog kluba Đoan Laporta nije uspeo da angažuje ovog engleskog fudbalera – što su mu mnogi pripisali kao veliki poraz – Barselona je naglo promenila strategiju, videvši da takav rat s Madriđanima ne može da dobije: umesto da se fokusira ne ekipu sastavljenu od zvezda (Real – „galaktikosi”) doveden je brazilski as Ronaldinjo i priključen snagama iz sopstvene škole fudbala (Masija).

Kad je reč o košarci, a posebno Evroligi, ne postoji bolji primer o uticaju jedne ličnosti-brenda na razvoj jednog kluba i lige, ali i na strategiju najvećeg protivnika, kao što je to bio povratak trenera Željka Obradovića u Partizan pre četiri godine. Bio je to trenutak koji je doneo koristi i Partizanu i Crvenoj zvezdi i Evroligi. Onaj kome to nije jasno – u ovom trenutku kada se Obradović povukao s klupe crno-belih – verovatno i dalje sve naivno meri kroz pobede i poraze, asistencije i tripl-dablove. Košarka i sport su mnogo više od toga. To nam je pokazao i Obradović ličnim primerom, kada je dočekivan ovacijama i na „vrelim” hrvatskim parketima, ali i svojim izjavama koje su uvek bile u službi spuštanja strasti u ovom zapaljivom okruženju.

Mnogima je teško da prevale preko usana ono što je nesporno, a to je da je Obradović najveći brend u Evroligi. U svim drugim ligama na svetu to su igrači, ali ovde jednostavno nisu. Obradoviću takav status nije pao s neba. Iza njega su 35 godina trenerskog uspeha, pregršt rekorda u Evroligi, istorijski rezultati u maltene svim sredinama u kojima je radio (Partizan, Huventud, Panatinaikos, Fenerbahče…). Kad dovodite Obradovića, dobijate „paket” mnogo veći od trenerskog: magnet za igrače, sponzore, publiku, autoritet u ligi, kod sudija, agenata, pojačano prisustvo u medijima…

Tako je, recimo, Kantu doveo svojevremeno Boru Stankovića (prvi strani trener šampion Italije, 1968), kako je tada istakao sportski direktor tog kluba Đani Korsolini, da bi „klub bez dovoljno autoriteta u Evropi stao pod jedan veliki kišobran” (Stanković) koji će da mu obezbedi jake pozicije u svim važnim kontaktima, sa ligama, sponzorima, Fibom, sudijama… „Trebala nam je ličnost koja je mnogo više od trenera, da nam otvori vrata koja mi nikada ne bismo mogli”, govorio je Korsolini, dok je Stanković na svoje ime angažovao Amerikanca Boba Bardžesa iz madridskog Reala, za mnogo manje novca nego što je tamo primao.

Tako je i sa Obradovićem. Njegov dolazak (25. juna 2021) ne samo da je značajno osnažio Partizanov brend, već mu je doneo niz povlastica. Mnogi košarkaši su zbog njega poželeli da obuku crno-beli dres, hiljade navijača je pohrlilo da kupi pretplatne karte, stvorila se klima u kojoj je klub počeo da stvara milionske prihode – što je doskora bilo nezamislivo. Njegovo prisustvo u srpskoj košarci ojačalo je pozicije i Partizana i Zvezde u pregovorima sa Evroligom, rodila se impresivna slika o „gradu košarke”, i otvorilo se mesto za oba „večita rivala” u tom takmičenju, što je do skora bilo nezamislivo.

Sportska i turistička atrakcija

Prema nedavnoj izjavi predsednika Partizana Ostoje Mijailovića, taj klub bi u ovoj sezoni trebalo da ostvari prihod od prodaje ulaznica od 13 miliona evra. Letos je kao od šale prodato 14.000 pretplatnih karata (bilo bi i više, ali je klub ostavio 6.000 za dnevnu prodaju). Petina pretplatnika su stranci, od kojih je većina van prostora nekadašnje Jugoslavije. Partizan je kao sportska atrakcija ušao u turističku ponudu grada Beograda.

Obradović je bio „zlatna garancija” u pregovorima sa Evroligom, sponzorima, pa i kad je trebalo objasniti navijačima da svojim donacijama pomognu da se plati stari porez kluba. On je bio taj koji je kreirao takvo poverenje: jer kad je on tu, novac će sigurno završiti u interesu kluba. U akciji „Jedan Partizan imamo” za mesec dana prikupljeno je 1,67 miliona evra.

Od njegovog povratka na klupu Partizana, taj klub je redovno rekorder u Evropi po poseti. I sama Evroliga je uvidela da takav rast nije slučajan, pa i prvi komšija crno-belih, Crvena zvezda, koja je mudro pratila takav trend i podigla svoju posetu na drugo mesto u Evropi. Partizan je sa neverovatnom atmosferom u Beogradskoj areni zarazio čitavu ligu, probudili su se i navijači ostalih evropskih klubova, pokušavali su da budu i brojniji i glasniji.

U sezoni 2023/24, crno-beli su imali najveći prosek prodatih ulaznica u Evroligi (19.916) i četvrti najveći na svetu, iza tri NBA kluba: Čikaga (20.624), Dalasa (20.217) i Filadelfije (20.041). Prosek posete utakmica u Evroligi porastao je sa 7.935 (2018/19) na 10.589 (2024/25).

Oteti „fajnal-for” 2023.

Kada je reč o sportskim rezultatima Partizana u prethodne četiri sezone, o tome može da se polemiše. Ali ne bi trebalo zaboraviti pod kakvim su uslovima crno-beli ostali bez završnog turnira Evrolige 2023.

U četvrtfinalu protiv Reala, posle obe pobede u prva dva meča u gostima, put ka najbolja četiri tima u Evropi bio je otvoren. Te snove raspršio je pre svih Kavin Panter svojim nepromišljenim postupkom pred kraj drugog meča (tuča, kažnjeni igrači oba tima, deblji kraj izvukao Partizan). A onda je četvrti meč odigran u mučnoj atmosferi, posle velike tragedije koja je zadesila Srbiju (masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar”), kada su postojali svi uslovi da se odloži meč a ne da se igra sa svećama i suzama…ANTRFILE

Prosečna poseta Evrolige

2018/19.          7.935

2019/20.          8.676

2022/23.          8.748

2023/24.          10.383

2024/25.          10.589

* zbog virusa korona nisu uzete u obzir sezone 2020/21, i 2021/22.Prosečna poseta,

mečevi u Evroligi

Sezona 2023/24.

Partizan        19.916

Crvena zvezda            17.842

Žalgiris       14.773

Panatinaikos            14.526

Efes                12.165

Sezona 2024/25.

Partizan        18.486

Crvena zvezda            18.239

Panatinaikos            17.111

Žalgiris       14.895

Olimpijakos  11.546