EBRD do sada investirao 10 milijardi evra u Srbiju

Partnerstvo s Srbijom želimo dodatno da jačamo. To se vidi i u rekordnom obimu naših godišnjih investicija poslednjih godina, od oko 800 miliona evra, uz značajna dodatna sredstva donatora i kofinansiranja od drugih investitora mobilisana kroz naše projekte.

Uloga EBRD-a je kontraciklična. Pojačavamo podršku onda kada se apetit komercijalnih investitora smanjuje, i tako je bilo tokom svih 24 godina našeg angažmana u Srbiji. Verujem da Srbija i dalje ima dobre ekonomske osnove i ostaje privlačna investiciona destinacija iz više razloga, kaže u razgovoru za „Politiku” Mateo Kolanđeli, regionalni direktor za zapadni Balkan u EBRD.

EBRD je do sada investirala 10 milijardi evra u Srbiji. Možete li izdvojiti projekte koji su direktno doprineli kvalitetu života građana Srbije?

Od 2001. godine, investicije EBRD-a donele su brojne konkretne benefite zajednicama širom Srbije. U Beogradu smo finansirali ključne komunalne usluge i saobraćajnu infrastrukturu, uključujući rekonstrukciju mosta „Gazela” i novi „Most na Adi”, kao i dva kapitalna javno-privatna partnerstva: proširenje aerodroma i izgradnju postrojenja za energetsku valorizaciju otpada u Vinči, koje sada obezbeđuje oko pet odsto električne energije i 10 odsto potreba za toplotom grada. Širom zemlje, banka je znatno investirala u unapređenje regionalne povezanosti, puteve i posebno u železnički sektor, kao i u velike nacionalne programe koji će, na primer, obezbediti pristup širokopojasnom internetu u ruralnim sredinama i unaprediti naučno-tehnološke parkove, stvarajući nove prilike za mlade preduzetnike.

Zaštita životne sredine je jedan od temelja našeg rada. Podržali smo izgradnju postrojenja za preradu vode Makiš 2 u Beogradu, a u Subotici smo finansirali sveobuhvatnu modernizaciju sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, uključujući novu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda koja sprečava zagađenje Palićkog jezera. Takođe smo obezbedili 150 miliona evra za nacionalni program upravljanja otpadom, koji je sada u realizaciji i doneće sisteme u skladu sa EU standardima u 47 opština, poboljšavajući uslove života za više od 1,6 miliona ljudi.

Uložili ste u u modernizaciju daljinskog grejanja?

Modernizacija daljinskog grejanja je još jedno važno područje, posebno zbog pozitivnog uticaja na kvalitet vazduha u gradovima. U Kragujevcu je, uz našu podršku, već izvršena zamena kotlova na ugalj kotlovima na gas. U Novom Sadu podržavamo izgradnju inovativne solarno-termalne elektrane vredne 105 miliona evra sa sezonskim skladištenjem toplote, a uz to finansiramo i program od 30 miliona evra koji uvodi napredne tehnologije čistog grejanja, od toplotnih pumpi i iskorišćavanja industrijske otpadne toplote do geotermalnih rešenja, u deset opština širom Srbije.

Nakon uloženih 10 milijardi evra, koji su naredni prioriteti EBRD-a u Srbiji?

Dostizanje nivoa od 10 milijardi evra investicija važna je prekretnica u našem dugoročnom partnerstvu sa Srbijom, partnerstvu koje želimo da dodatno jačamo. To se vidi i u rekordnom obimu naših godišnjih investicija poslednjih godina, od oko 800 miliona evra, uz značajna dodatna sredstva donatora i kofinansiranja od drugih investitora mobilisana kroz naše projekte. Još jedan dokaz naše dugoročne posvećenosti Srbiji je i rastuće prisustvo EBRD-a u Beogradu, kao regionalnom centru banke, koje planiramo dalje da širimo.

Naši strateški prioriteti za naredni period ostaju isti: zatvaranje infrastrukturnog jaza, jačanje energetskog sektora i oslobađanje punog potencijala srpskih MSP. Cilj jeste ubrzanje ekonomskog rasta i izgradnja ekonomije koja je otporna na spoljne uticaje i održiva na duži rok.

Da li su investicije u zelenu energiju dominantne i koliko bi se to moglo menjati u svetlu promena energetskih politika SAD i drugih zemalja?

Obnovljiva energija ostaje naš ključni prioritet. To je posebno važno za otpornost energetskog sistema Srbije, naročito imajući u vidu geopolitičke rizike povezane sa uvozom fosilnih goriva. Svaka jedinica energije proizvedena iz domaćih OIE znači jedinicu energije koja se ne mora uvoziti. Treba gledati i perspektivu konkurentnosti. Srbija uglavnom trguje sa Evropskom unijom, koja sprovodi ambiciozne ciljeve zelene tranzicije i sve više oporezuje uvoz iz zemalja koje ne prate iste standarde. Povećanje udela OIE u energetskom miksu direktno utiče na pristup Srbije tržištu EU.

Konačno, troškovi proizvodnje obnovljive energije značajno su opali tokom godina. Dve aukcije za vetar i solar koje je Ministarstvo rudarstva i energetike sprovelo uz podršku EBRD, donele su vrlo atraktivne cene. Smatramo da bi zemlja trebalo da nastavi sa ovim modelom kako bi iskoristila snažan interes domaćih i stranih investitora i obezbedila dodatne količine konkurentne zelene energije privredi.

Pošto se investiciona klima u Srbiji suočava sa unutrašnjim i spoljnim izazovima (sankcije NIS-u, „Lukoilu”, američka carinska politika), koliko to utiče na buduće odluke investitora i EBRD-a o nastavku ulaganja?

Uloga EBRD-a je kontraciklična. Pojačavamo podršku onda kada se apetit komercijalnih investitora smanjuje, i tako je bilo tokom svih 24 godina našeg angažmana u Srbiji. Verujem da Srbija i dalje ima dobre ekonomske osnove i ostaje privlačna investiciona destinacija iz više razloga. Naravno, situacija sa sankcijama mora se uskoro rešiti, imajući u vidu sistemsku ulogu NIS-a i povezanost sa brojnim drugim sektorima privrede. To je veoma važno ne samo za energetiku, već i za ukupnu investicionu klimu u zemlji.

Šta EBRD predlaže kao recept za ubrzanje rasta BDP-a i očuvanje makroekonomske stabilnosti u datim okolnostima?

Ekonomska predviđanja su izazovna čak i u redovnim vremenima, a posebno sada, kada je mnogo geopolitičkih faktora izvan kontrole Srbije. Naše poslednje prognoze predviđale su rast BDP-a od 2,5 odsto ove godine i 3,3 procenta u 2026. godini, ali su objavljene pre uvođenja sankcija NIS-u i zaustavljanja rada rafinerije. Rešavanje te situacije je apsolutni prioritet, s obzirom na njen uticaj na BDP, fiskalne prihode i druge makroekonomske pokazatelje. Šire posmatrano, fokus treba da bude na faktorima koje Srbija može da kontroliše. Najpre, smanjenje energetskog uvoza kroz energetsku efikasnost i ubrzanje ulaganja u domaće OIE. Zatim, nastavak ulaganja u infrastrukturu, ne samo transport već i infrastrukturu zaštite životne sredine koja utiče na kvalitet života i pomaže zadržavanje talenata u zemlji.

Šta je treće?

Treće, s obzirom na to da su tokovi stranih direktnih investicija pod uticajem dinamike između globalnih trgovinskih blokova, posebno je važno usmeriti se na jačanje domaćih malih i srednjih preduzeća i stvaranje najboljih uslova za njihov rast. Srbija raspolaže dragocenim IT talentom koji bi trebalo iskoristiti ne samo za izvoz usluga već i za podršku digitalizaciji lokalnih MSP i jačanju njihove konkurentnosti.

Kako je podrška EBRD-a omogućila rast malih i srednjih preduzeća u Srbiji?

Mala i srednja preduzeća čine osnovu srpske privrede i ključni su deo mandata EBRD-a. Polovina od ukupno 10 milijardi evra naših investicija u Srbiji do sada usmerena je upravo ka MSP, preko snažne mreže lokalnih partnerskih banaka, kroz kreditne linije i finansiranje trgovine. Mnoge od ovih kreditnih linija sadrže i grant podsticaje obezbeđene od donatora, usmerene na jačanje konkurentnosti, ubrzanje zelene i digitalne tranzicije i unapređenje finansijske inkluzije preduzeća koje vode žene i mladi.

Naš fokus na MSP jednako je usmeren i na unapređenje pristupa znanjima i veštinama. Hiljadama lokalnih preduzeća tokom godina pružena je podrška u oblastima kao što su inovacije, digitalizacija, efikasno korišćenje resursa, unapređenje poslovnih standarda, pristup izvoznim tržištima, upravljanje ljudskim resursima i planiranje sukcesije.

Kombinujući pristup finansiranju sa izgradnjom kapaciteta, radimo na jačanju produktivnosti MSP u Srbiji, omogućavajući im da rastu i da se uključe u međunarodne lance vrednosti.

Koju ulogu imaju partnerstva (npr. sa EU i donatorima) u maksimiziranju uticaja investicija EBRD-a?

Veliki deo našeg rada podržan je od strane donatora – Evropske unije i brojnih bilateralnih partnera. To se odnosi na značajan broj naših projekata u javnoj infrastrukturi koji se pripremaju i kofinansiraju uz grant sredstva, što u velikoj meri smanjuje trošak za budžet Srbije. Donatorska sredstva takođe podržavaju kreditne linije koje plasiramo preko lokalnih banaka, na primer pokrivajući deo troškova koje MSP imaju za modernizaciju opreme ili domaćinstva za energetsku efikasnost.

EU je i ključan partner u pogledu reformi javnih politika?

Pored zajedničkog investiranja, EU je i ključan partner u pogledu reformi javnih politika. Mnoge reforme koje proističu iz procesa pristupanja Srbije EU su i naši prioriteti. Zajedno pružamo značajnu tehničku pomoć našim partnerima u Srbiji kako bismo osnažili kapacitete potrebne za uspešnu implementaciju.