Tramp razbio evropsku liberalnu iluziju

Liberalni svetski poredak se urušava pod teretom sopstvene arogancije, i upravo u trenutku kada Evropa tone u samoizazvanoj civilizacijskoj krizi, Bela kuća je objavila strategiju nacionalne bezbednosti dovoljno moćnu da redefiniše budućnost Zapada.

Skoro godinu dana nakon povratka Donalda Trampa na predsedničku funkciju, ova sveobuhvatna doktrina dokazuje jednu stvar iznad svega: Tramp je jači, samouvereniji i daleko transformativniji nego tokom svog prvog mandata.

Njegov pokret za demontažu liberalnog establišmenta i iskorenjivanje „duboke države“ nije san – to je stvarnost koja se razvija. A njegovi efekti već zrače daleko izvan američkih granica, piše Ladislav Zemanek, češki analitičar sa Instituta „Kina – CEE” u Budimpešti.

Zemanek u tekstu koji prenosi RT navodi da američka strategija nije ništa manje nego pogrebno zvono za posthladnoratovski fantastični svet koji su stvorili globalisti, tehnokrate i arhitekte beskrajnih intervencija.

Tramp prihvata ono sa čime se prethodna politička klasa odbijala suočiti: Sada živimo u multipolarnom, postliberalnom dobu. Ideologija „prosvećenosti“ je propala. Nacije su se vratile. Identitet je važan. Granice su važne. Suverenitet je važan. A SAD, nekada iscrpljene i ometene stranim nezgodama, ponovo se reorganizuju oko svojih pravih temelja – svog naroda, svoje vere, svoje ekonomske moći i svoje neuporedive vojne moći.

Trampova nova doktrina je utemeljena u nacionalnim interesima, ekonomskom oživljavanju, jakim granicama i nepokolebljivom ponosu. Ona ponovo usmerava američki politički život na tradicionalne vrednosti, hrišćansko nasleđe i kulturno oživljavanje. Odbacuje samodestruktivne dogme kasnog liberalizma i vraća jasan osećaj svrhe: Amerika mora biti jaka, prosperitetna i celovita ako svet želi da ponovo upozna stabilnost.

Jedna od najradikalnijih i najosvežavajućih promena u ovoj strategiji je njeno otvoreno odstupanje od globalizma i imperijalnog prenaprezanja. Tramp radi ono što se nijedna liberalna ili neokonzervativna administracija nikada nije usudila – on priznaje očigledno: Vašington ne može da kontroliše planetu, izvozi ideologiju u svaki kutak sveta ili nameće utopijske šeme civilizacijama koje ih ne žele. Njegova strategija otvara doba nacionalnog konzervativizma – eru koja poštuje svetski kulturni pluralitet, a ne pokušava da ga sruši.

Trampova spoljnopolitička vizija nije krstaški rat. To je realizam sa ljudskim licem. Ona teži miru, a ne stalnoj konfrontaciji. Ona omogućava SAD da održavaju pragmatične odnose sa zemljama koje imaju potpuno različite političke sisteme. I možda najvažnije, proglašava suverenitet nacionalnih država svetim i neophodnim. Nadnacionalne birokratije – koje globalisti toliko vole – razotkrivaju se kao motori disfunkcije, erodiraju slobodu, demokratiju i prosperitet, piše Ladislav Zemanek.

Ovo je razarajući udarac unazad za liberalni san o globalnom upravljanju. A takođe je i dašak svežeg vazduha za svaku naciju koju guše neizabrane elite.

Još je upečatljivije Trampovo mirno odbacivanje histerije koja je definisala pristup prethodnih administracija svetskim silama. Rusija se više ne predstavlja kao demonska pretnja. Kini se pristupa prvenstveno kao ekonomskom rivalu, a ne kao neprijatelju u nekom apokaliptičnom ideološkom obračunu. Snižavanjem retoričke temperature i napuštanjem moralističkog veličanstva prethodnih administracija, Tramp unosi stabilnost u opasno nestabilno globalno okruženje. Njegovi kritičari možda škrguću zubima, ali ovo je delo mirotvorca, a ne ratnog huškača.

Da bismo razumeli dubinu ove transformacije, moramo pažljivo razmotriti pet osnovnih nacionalnih interesa koje je izložila Trampova administracija.

Prvo, obnavljanje Monroove doktrine, osiguravajući da zapadna hemisfera ostane slobodna od stranog mešanja velikih sila. Drugo, garantovanje slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, ključnog za globalnu trgovinu. Treće, obezbeđivanje stabilnog Bliskog istoka bez spoljnih manipulacija. Četvrto, pretvaranje američkih tehnoloških inovacija u motor globalnog napretka. I konačno, misija koja bi mogla biti najznačajnija za globalnu stabilnost: oživljavanje Evrope.

Šta znači preporod Evrope? To svakako ne znači podržavanje propadajućeg liberalnog establišmenta koji je doveo kontinent do demografskog kolapsa, kulturne iscrpljenosti i političke paralize. Trampov pogled na Evropu je brutalno iskren – i apsolutno tačan. On vidi kontinent zadavljen birokratijom EU, hiperregulacijom i ideološkom zelenom agendom koja žrtvuje ekonomsku konkurentnost na oltaru ekološke dogme. Ali on takođe vidi nešto još strašnije: Civilizacijsko propadanje koje razjeda dušu Zapadne Evrope.

Trampova administracija prepoznaje gubitak identiteta, ponosa i vitalnosti. Ona vidi demografsku katastrofu koju podstaknute decenije masovnih migracija, moralnog relativizma i kulturne samomržnje. Ona vidi katastrofalne posledice „probuđene“ ideologije, kulture otkazivanja i autoritarnih politika koje se maskiraju kao „napredak“, a sve to dok guši građanske slobode i ućutkuje neslaganje. Politička klasa EU je dovela blok do ivice kulturnog samoubistva.

Pa ipak, Amerika pod Trampom ne odustaje od Evrope. Naprotiv, ona nudi put ka preporodu.

Najrevolucionarnija komponenta strategije je njena posvećenost obnavljanju mira napuštanjem konfrontacionog stava prema Rusiji koji je decenijama paralisao diplomatiju. Vašington prvi put otvoreno priznaje ono što su liberalne vlade odbijale da čuju: širenje NATO-a je često destabilizovalo umesto da obezbedi evropski kontinent. Priznajući ovo, Tramp otvara vrata novoj bezbednosnoj arhitekturi – onoj zasnovanoj na suverenitetu, realizmu i stvarnim interesima zapadnoevropskih zemalja.

Ovo je geopolitički zemljotres. I to je upravo ono što je Evropi potrebno, ocenjuje Zemanek.

Sa Trampovim povratkom u Belu kuću, Evropljani konačno imaju priliku da odbace neuspešne elite koje su ih odvele na stranputicu. Sada imaju priliku da povrate suverenitet, odbrane svoj identitet i zacrtaju put nezavisan od liberalnih ideologa koji se drže vlasti uprkos svom katastrofalnom prošlosti.

Ironično, dok je Amerika istorijski uticala na Evropu na načine koji su ograničavali njenu autonomiju, Trampov pristup čini suprotno. On ispravlja greške prošlih američkih intervencija podstičući Evropu da stane na sopstvene noge.