Vojvodina ponovo srušila prvaka

Na kraju, tako je to u sportu, gde sve ima svoj rok trajanja. U ovih osam godina apsolutne vladavine jednog tima nije se dogodilo neko veliko fudbalsko čudo, da jedna ekipa na domaćoj sceni čak dva puta i to u najkraćem roku, kao što je to sinoć pošlo za rukom Vojvodini, savlada apsolutnog šampiona fudbala na ovim prostorima. Mnogi se sada s pravom pitaju: da li je na vidiku kraj jedne vladavine Crvene zvezde, koja u ovih mesec dana više ne liči na sebe. Kao da je ekipa izgubila onaj pobednički kod, trener autoritet u svlačionici a navijači, sem onih najupornijih kao sinoć, strpeljenje za brojne promašaje. Šta posle činjenice da je Zvezda ponovo prepustila presto svom najvećem rivalu?

Novosađani su sinoć dobro znali da većina postignuća u fudbalu dolazi lakše ako im se pristupi strateški i sa jasnom idejom. Vojvodina je u derbi meču ne samo uspela da pobedi prvaka i da ga nadvisi, već da pokaže karakter jednog rastućeg tima koji sa ovakvim pristupom itekako ima šansu. Sa druge strane, domaćin se ponovo obrukao i to u času kada se sprema za važno evropsko iskušenje, jer od susreta u Gracu u dobroj meri će zavisiti dalja sudbina trenera Vladana Milojevića.

Gosti su u novi okršaj ušli vrlo motivisano, rasterećeni svih briga, rešeni da naprave novi podvig. Takav pristup dao je posebnu draž derbiju. Međutim, izleda da Zvezda više nije tako ubedljiva pa mnoge ekipe na naš najveći stadion dolaze sa puno optimizma. Na početku utakmice Katai je imao dobru priliku nakon centaršuta Ivanića. Gosti su vrlo brzo uzvratili. U veoma dobroj akciji koju je sa desne strane započeo kapiten Petrović, nastavio neumorni Nikolić a na kraju završio bez nekog velikog uspeha Vukanović.

Ipak, Zvezda je  lako upadala u zamku gostujuće inspiracije i vrlo nadahnute igre. Samo koji trenutak kasnije viđena je  najbolja prilika u prvom poluvremenu. Vojvodina je nakon odlično odigranog duplog pasa Vidosavljevića i Ranđelovića praktično dovela u mat poziciju domaću odbranu. I onda kada je Ranđelović izašao sam ispred Mateusa, mnogi su videli loptu u mreži ali je brazilski golman veštom intervencijom uspeo da spasi ekipu i da Zvezdina mreža ostane netaknuta.

U egal igri u kojoj su gosti pokazivali veću angažovanost ređale su se prilike. Posle pola časa igre nakon lepe akcije Seola i Duartea kapiten Ivanić je imao šansu da svoj tim dovede u vođstvo ali je na sreću Rosića ona na kraju završila pored stative. U samom finišu prvog poluvremena domaćin je imao još dve prilike ali je neumorni Lazar Nikolić požrtvanim startovima spasao svoj gol.

Na početku drugog poglavlja ponovo je Katai šutirao glavom, pomalo neobično za Zvezdinog kreatora igre. I onda već u sledećem napadu Novosađani su uzvratili žestoko. Pošto je dobio loptu kapiten Njegoš Petrović, inače nekadašnji Zvezdin član dobio je previše prostora koji je osvajao znalački, a onda kada se opasno primakao domaćem šesnaestercu uspeo je vrlo preciznim udarcem sa nekih 18 metara da primora Mateusa na kapitulaciju. Zapravo, stekao se utisak da su igrači iz veznog reda potpuno zatajili: Crvena zvezda – Vojvodina 0:1!

Koji minut kasnije vrlo dobri Lazar Nikolić takođe nekadašnji igrač Zvezde sjajno je pronašao Vukanovića koji je isto sa dosta uspeha nekada nosio Zvezdin dres, pokušao je glavom ali bez uspeha. Gosti ni posle zasluženog vođstva nisu odustajali od napadačke igre pa je u 62. minutu mladi Kolarević želeo da iznenadi Mateusa koji je sinoć imao mnogo posla.

Raspoloženi Ranđelović se lako oslobodio mladog Lekovića i onda kada se ponovo našao sam ispred golmana usledio je šut ali je Zvezdin golman  čudesnom odbranom još uvek nekako  održavao svoj tim u životu.  Glavni junaci ovog velikog trijumfa u timu Novosađana su bivši Zvezdini igrači pre svih strelac Petrović, neumorni Nikolić i svakako iskusni Vukanović koji se kao lav borio sa protivničkom odbranom. Da li je to kod tih pomenutih igrača proradio sportski inat pa su naplatili sve dugove svom bivšem klubu? Ili je ova današnja Zvezda zaista u strahovitom posrtanju.

Stadion: Rajko Mitić. Gledalaca: oko 4.000. Sudija: Novak Simović (Lovćenac). Strelac: Petrović 54. minut. Žuti karton: Leković (Crvena zvezda).

Crvena zvezda: Mateus 7,5, Seol 6, Leković 6 (od 77. Babika 5), Rodrigao 5, Tiknizjan 5 (od 58. Handel 6) , Krunić 6, Elšnik 6 (od 67. Damnjanović 6), Zarić 6 (od 58. Avdić 6), Katai 5 (od 58. Milson 5), Ivanić 6, Duarte 5.

Vojvodina: Rosić 7, L. Nikolić 8, Crnomarković 7, Sičendže 8, Bukinac 7, Petrović 8, Savićević 7 (od 85. Medojević -), Ranđelović 7,5 (od 90+2 Ibrahim -), Vidosavljević 6,5 (od 78. Poletanović -), Kolarević 6,5 (od 90+2 Đokanović -), Vukanović 7,5.

Istorijski dan za Zvezdu – 8. septembar 

Na današnji dan pre tačno 34 godine Crvena zvezda je postala svetski prvak u fudbalu. Do tog istorijskog trijumfa Zvezda je došla u Tokiju pobedom nad čileanskim timom Kolo Kolo i pobedom od čak 3:0! Nakon titule prvaka Evrope ostvarene u Bariju iste godine Crvena zvezda se te 1991. godine popela i na krov sveta. Zapravo, bila je to najplodonosnija godina u istoriji našeg najtrofejnijeg kluba koja je ostvarena isključivo domaćim snagama sa ovih fudvalskih prostora.

D. T.

Milojević: Da se završi prvenstvo...

Miroslav Tanjga je sinoć očitao lekciju Vladanu Milojeviću pokazavši moderan pristup u fudbalu. Napadačku igru bez ikakvih granica i šablona. A njegovi fudbaleru volju do neba. Naravno, Milojeviću sinoć nije bilo do priče:

– Najavljivao sam tešku utakmicu. I ovu smo morali da igramo bez nekoliko fudbalera, tako će biti i u četvrtak. Na kraju, to je cena ovog našeg trenerskog posla. Generalno loše smo odigrali, ali idemo dalje. Čekamo da se prvenstvo završi pa ćemo videti šta i kako dalje, bio je zagonetan Zvezdin trener posle poraza od Vojvodine.

D. T.