Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja vi­še ne­će da či­ni jed­no­stra­ne ustup­ke EU

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Sko­plje – Na­kon pred­sed­nič­kih, par­la­men­tar­nih i lo­kal­nih iz­bo­ra, ko­ji su po­ka­za­li ube­dlji­vu po­dr­šku po­li­tič­kom na­ra­ti­vu VMRO-DPMNE, za­sno­va­nom na su­ve­re­ni­zmu i iden­ti­tet­skim ga­ran­ci­ja­ma, Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja ula­zi u no­vu fa­zu: kon­so­li­da­ci­ju vla­sti uz ras­tu­ći skep­ti­ci­zam pre­ma evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Na 18. kon­gre­su VMRO-DPMNE u Ka­va­dar­ci­ma, li­de­ru stran­ke i pre­mi­je­ru Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je Hri­sti­ja­nu Mic­ko­skom uka­za­no je po­ve­re­nje da na­sta­vi da vo­di par­ti­ju i u tre­ćem uza­stop­nom man­da­tu.

Ono što obe­le­ža­va sa­da­šnji tre­nu­tak je­ste pa­ra­doks evrop­skog pu­ta: dr­ža­va ko­ja je to­kom po­sled­nje dve de­ce­ni­je iz­vr­ši­la du­bo­ke ustav­ne, in­sti­tu­ci­o­nal­ne i sim­bo­lič­ke pro­me­ne – od pro­me­ne ime­na do iz­me­na Usta­va – i da­lje se su­o­ča­va sa no­vim uslo­vi­ma. Ta si­tu­a­ci­ja je ključ­ni po­vod za tvrd­nju Mic­ko­skog da „Ma­ke­do­ni­ja vi­še ne­ma pro­sto­ra za jed­no­stra­ne ustup­ke” i da je po­treb­no utvr­di­ti „cr­ve­ne li­ni­je” u da­ljim pre­go­vo­ri­ma sa Evrop­skom uni­jom.

U obra­ća­nju de­le­ga­ti­ma na kon­gre­su, Mic­ko­ski je na­gla­sio da svet ži­vi u vre­me­nu mul­ti­po­lar­nih pro­me­na, u ko­jem se iz­no­va for­mi­ra­ju ge­o­po­li­tič­ke rav­no­te­že. Do­ku­ment „Ma­ke­do­ni­ja 2030” pred­sta­vljen je kao stra­te­ški okvir, „ne de­kla­ra­ti­van tekst, već fun­da­men­tal­ni po­li­tič­ki do­ku­ment”, ko­ji zah­te­va od­go­vor­nu po­li­ti­ku i po­sta­vlja dr­ža­vu iz­nad stra­nač­kih in­te­re­sa. Pe­ri­od 2025–2030. Mic­ko­ski je ozna­čio kao stra­te­šku ras­kr­sni­cu za dr­ža­vu.

„VMRO-DPMNE, kao naj­ve­ći no­si­lac dr­žav­no­sti, pre­u­zi­ma tu ulo­gu sa pu­nom sve­šću o od­go­vor­no­sti ko­ju sva­ki sle­de­ći ko­rak do­no­si. Stran­ka ula­zi u no­vu de­ce­ni­ju sa uve­re­njem da se po­li­tič­ka zre­lost ne me­ri re­to­ri­kom, već spo­sob­no­šću da se za­cr­ta kurs ko­ji šti­ti dr­ža­vu da­nas i ja­ča je za su­tra. Vi­zi­ja mo­der­ne Ma­ke­do­ni­je za­sni­va se na ja­snim prin­ci­pi­ma: dr­ža­va ko­ja ču­va svoj iden­ti­tet; dr­ža­va ko­ja bra­ni svoj su­ve­re­ni po­lo­žaj; dr­ža­va ko­ja gra­di svo­ju evrop­sku per­spek­ti­vu na osno­vu part­ner­sta­va, re­for­mi i do­sto­jan­stve­nog pred­sta­vlja­nja”, re­kao je Mic­ko­ski.

Ono što je Hri­sti­ja­nu Mic­ko­skom naj­vi­še po­mo­glo da de­kla­si­ra svo­je po­li­tič­ke pro­tiv­ni­ke na de­mo­krat­skoj i par­la­men­tar­noj sce­ni je­ste što je us­peo otvo­re­no da se su­prot­sta­vi evrop­skoj li­ce­mer­noj po­li­ti­ci. Na­kon što je dr­ža­va, na zah­tev Grč­ke, pro­me­ni­la ustav­ni sta­tus i ime, no­vi ta­las uslo­va do­šao je iz Bu­gar­ske.

„Pro­blem ni­je da li će u Usta­vu bi­ti Bu­ga­ra – to mo­že da se ura­di su­tra i ne­mam pro­blem sa tim. Pro­blem je što to ne­će bi­ti kraj, već po­če­tak no­vih i no­vih uslo­va. Ma­ke­do­ni­ja je već dva pu­ta pro­me­ni­la ime, za­sta­vu, do­ku­men­ta i Ustav”, oce­nio je Mic­ko­ski.

U tom kon­tek­stu, pre­mi­jer je upu­tio kri­ti­ku Evrop­skoj uni­ji, tvr­de­ći da Bri­sel ni­je spre­man da vo­di pro­ces zbog „unu­tra­šnjih in­sti­tu­ci­o­nal­nih pro­ble­ma” i da je Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja pre­vi­še da­la na pu­tu ka in­te­gra­ci­ja­ma. Kao po­li­tič­ka po­ru­ka sa kon­gre­sne bi­ne iz­dvo­ji­la se i ide­ja da je po­treb­no „usred­sre­di­ti se na do­ma­će za­dat­ke i obez­be­di­ti bu­duć­nost za sve gra­đa­ne – Ma­ke­don­ce, Al­ban­ce, Tur­ke, Ro­me, Sr­be, Vla­he, Bo­šnja­ke i dru­ge”.

U unu­tra­šnjem po­li­tič­kom od­me­ra­va­nju ni­je iz­o­sta­la kri­ti­ka opo­zi­ci­o­nog SDSM-a, za ko­ji je Mic­ko­ski re­kao da se, pri­hva­ta­ju­ći pret­hod­ne ustav­ne i iden­ti­tet­ske ustup­ke, „koc­kao dr­žav­nim su­ve­re­ni­te­tom bez do­volj­nih ga­ran­ci­ja”. Upra­vo iden­ti­tet­ske ga­ran­ci­je po­sta­ju ključ­ni unu­tra­šnji po­li­tič­ki re­surs VMRO-DPMNE u na­red­nom pe­ri­o­du.

Po­li­tič­ka po­ru­ka Hri­sti­ja­na Mic­ko­skog iz Ka­va­da­ra­ca na­di­la­zi okvir unu­tar­par­tij­skog odo­bra­va­nja tre­ćeg man­da­ta. Ona sve­do­či o pro­me­ni pa­ra­dig­me u re­gi­o­nu: evrop­ske in­te­gra­ci­je vi­še se ne po­sma­tra­ju kao li­ne­a­ran pro­ces na­gra­de za re­for­me, već kao di­na­mi­čan si­stem uslo­vlja­va­nja, bez kraj­njeg da­tu­ma i bez čvr­stih ga­ran­ci­ja.

Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja ta­ko ula­zi u fa­zu ko­ju bi ana­li­ti­ča­ri mo­gli na­zva­ti „po­sten­tu­zi­ja­stič­kim in­te­gra­ci­ja­ma”, ka­da od­nos pre­ma Bri­se­lu vi­še ni­je pi­ta­nje de­kla­ra­tiv­ne pri­vr­že­no­sti, već prag­ma­tič­nog utvr­đi­va­nja na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Ho­će li VMRO-DPMNE us­pe­ti da „ucr­ta cr­ve­ne li­ni­je” i pre­tvo­ri ih u odr­živ pre­go­va­rač­ki okvir – za­vi­si­će od spo­sob­no­sti Bri­se­la da po­nu­di pred­vi­dljiv pro­ces i spo­sob­no­sti Sko­plja da odr­ži je­din­stvo unu­tar dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.