Blesak u očima

Posle četrdesete godine života skoro da nema osobe koja bar jednom nije doživela neprijatan blesak pred očima, najčešće bele, tamno žute, čak i crvene boje. Iznenadna, naizgled ničim izazvana pojava podseća na trenutak kada se pali šibica, na blesak sijalice, ili varnicu koju daje sagorevanje prskalice. Bol u najvećem broju slučajeva nije njen pratilac, ali fleš u očima nije nimalo prijatan. Naprotiv, osobe koje se prvi put suočavaju s ovim fenomenom veoma su uplašene i najčešće hitno odlaze lekaru.

Šta izaziva blesak, i da li je to bezazlena i prolazna pojava ili upozoravajući znak ozbiljne bolesti?

Po rečima dr Ljiljane Maksić-Matić, oftalmologa u Domu zdravlja „Voždovac“, iznenadni blesak u očima rezultat je spazma, odnosno grča krvnih sudova, a jačina i boja svetla zavisi od količine krvi u cirkulaciji oka. Što je spazam krvnih sudova jači i njihovo suženje veće, to je protok krvi u oku manji, a slika tamnija. Sa potpunim prekidom cirkulacije slika je crna, a bolesnici je opisuju kao „mrak pred očima“.

Lelujanje zavese

Inače, svaki poremećaj protoka krvi u oku utiče na vid i prepoznaje se po cik-cak linijama u vidnom polju ili po svetlucanju, treperenju, ili kratkotrajnom gubitku vida. Svi ovi simptomi u većini slučajeva traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

– Poremećaji vida nastaju u najvećem broju slučajeva zbog trenutnog grča malih krvnih sudova u oku i obično prolaze bez posledica. Ali, ako ovi simptomi traju duže od deset minuta i praćeni su slabljenjem vida i pojavom senke u vidnom polju koja podseća na zavesu koja se leluja, takvo stanje je najava delimičnog ili potpunog zapušenja arterija ili vena u oku. U svim takvim situacijama bolesnik treba hitno da ode lekaru, da bi preduzeo lečenje stanja koje je izazvalo poremećaj cirkulacije krvi u oku – navodi naša sagovornica.

Smanjena očna cirkulacija može da ima više uzroka. Najčešći je povišen ili snižen krvni pritisak, a zatim povećana količina masnoća (lipida, holesterola i triglicerida) u krvi koje stvaraju ateromatozne naslage na krvnim sudovima. Takođe, poremećaj metabolizma šećera (dijabetes melitus) značajno remeti cirkulaciju, budući da izaziva oštećenja krvnih sudova oka. U mlađem životnom dobu napadi migrene mogu da utiču na nepravilnosti u protoku krvi i pojavu bleska u očima, a prate ih i jaka glavobolja i bol u jednom oku.

Osim ovih, česti razlozi za pojavu različitih svetlosnih fenomena u očima su akutni stres, promene srčanog ritma (aritmije), izmenjen sastav krvi, ili pritisak pršljenova na vratne arterije, zbog kojih nastaje njihovo suženje i posledično smanjenje cirkulacije krvi u glavi i očima.

Naša sagovornica naglašava da su to opšta stanja zbog kojih se najčešće javljaju ove kratkotrajne i prolazne svetlosne pojave. Blesak i svetlucanje se javljaju i u sklopu oftalmoloških oboljenja kao što su akutni glaukom, odvajanje (ablacija) retine i kao posledica degenerativnih promena na mrežnjači kod visoke kratkovidosti. Moguće su i kod prskanja žute mrlje (makule), izlaganja fizičkim činiocima kao što su bleštanje i dugotrajno izlaganje ultraljubičastim zracima.

Gubitak vida je neprimetan

Spazam krvnih sudova, kao što je naglasila doktorka Maksić, može biti kratkotrajan, bez ikakvih posledica, ali i dugotrajan, i tada zbog nedovoljne količine krvi i neishranjenosti mestimično propada mrežnjača i u njoj se formiraju sitni ožiljci. Zavisno od njihove lokalizacije, nastaju različiti poremećaji vida, kao što su krive linije, ili se opaža samo jedan deo slike (ispadi u vidnom polju). Ponekad je moguće i da centralni vid bude sačuvan, a periferni oslabljen, ili čak i zamućen.

Kod potpunog zatvaranja krvnog suda, međutim, prestaje cirkulacija i nastaje trajni gubitak vida. Osobe s ovakvim promenama na krvnim sudovima oka najčešće ne znaju šta se dogodilo i odlaze lekaru žaleći se na oslabljeni vid i traže da im se prepišu jače naočari.

Prekid cirkulacije krvi u oku mogu da izazovu tromb u venskom krvnom sudu ili masne naslage u arteriji oka. Kada se nakupine od holesterola i drugih masnoća odlepe od arterijskog krvnog suda u oku i uđu u cirkulaciju, spajaju se sa različitim krvnim ćelijama i formiraju veće loptice (embolusi) koje zatvaraju arterijski krvni sud. Ova pojava je česta u poslednjih desetak godina, koja je po rečima naše sagovornice nastala zbog posledica stresa i zanemarivanja preporuka lekara u vezi sa dijetetsko-higijenskim režimom.

I minerali čuvaju oči

Po rečima naše sagovornice oči su pravo ogledalo različitih procesa u organizmu. Prvi blesak u očima je veoma značajan za lekara koji tokom pregleda treba da utvrdi da li postoje promene na krvnim sudovima oka i koliki je stepen njihovog oštećenja. Ukoliko se otkriju, one su upozoravajući znak da ista takva oštećenja krvnih sudova postoje i u centralnom nervnom sistemu, bubregu i srcu.

Ne postoji nijedan lek koji bi izolovano delovao na krvne sudove oka. Preventiva je najvažnija u čuvanju vida. Podrazumeva redovnu kontrolu kod oftalmologa, kao i proveru pritiska, holesterola, triglicerida i šećera. Osobama s ateromatoznim naslagama savetuje se pravilna ishrana, sa što manje masnoća, povećana fizička aktivnost, uzimanje vitamina A, Ce, E, luteina i minerala – posebno cinka, magnezijuma i selena, da bi se senzorne ćelije mrežnjače, bez kojih nema vida, hranile i čuvale od propadanja. Primenjuju se i lekovi kojima se višak masnoće uklanja iz cirkulacije.

Od naše sagovornice saznajemo da osim promena na zadnjem delu oka, koje najavljuje blesak, svakodnevni i dugotrajni rad na kompjuteru može kod pojedinih osoba da izazove promene na prednjem delu oka. Posledice su treperenje, titranje pred očima, a ponekad i dvostruke slike. Oči svrbe, suze, crvene su i natečene. To je zato što gledanje u ekran kompjutera zahteva izuzetan napor svih delova oka.

Minimalni nedostaci, kao što su razlika u oštrini vida između dva oka, skrivena (latentna) razrokost ili potreba za naočarima koja se ispoljava pri određenom naporu, diskretno zapaljenje ivice kapaka, vežnjače i drugih delova spoljnog oka – obično su nezapaženi, jer ne prave naročite smetnje, ali za rad na kompjuteru i te kako smetaju. Ukoliko ih primetite, savetuje dr Maksić-Matić, neophodno je otići očnom lekaru.