Tražiću od Vlade da javno objavi ugovor o kolektoru u Botunu

Podgorica – Potpredsednik Vlade Crne Gore za infrastrukturu i regionalni razvoj i potpredsednik Demokratske narodne partije Milun Zogović, u razgovoru za „Politiku” govori o slučaju uklanjanja kape sa četiri slova „s” članu folklornog društva iz Berana prilikom otvaranja rekonstruisanog magistralnog puta Lepenac–Ribarevine–Berane, obećavajući da će o tome pokrenuti raspravu na prvoj sledećoj sednici Vlade Crne Gore. Od vlade će tražiti i jasan odgovor oko protesta građana Zete, iz naselja Botun, i u kojoj je fazi aktivnost da se Ustavom srpski jezik definiše kao službeni.

„Poznato je da postoje oprečni stavovi povodom događaja uklanjanja kape sa četiri slova ’s’ članu folklornog društva iz Berana. Imamo javne tvrdnje da se to desilo, a sa druge strane, nemamo zvaničan odgovor protokola koji je organizovao događaj. Zato ću na prvoj sednici vlade tražiti da se to pitanje razjasni, jer ako ostane maglovito, ubuduće će se zloupotrebljavati na štetu vlade, a što je još važnije štetiće izvornom identitetu Crne Gore. Ako je bilo ko u ime vlade intervenisao da mladić skine kapu, onda to traži adekvatne mere. Takav potez, ako se desio, bio bi brutalan i ostrašćen čin progona našeg izvornog simbola i tradicije, i bio bi nastavak politike DPS-a. Verujem da je u Crnoj Gori završeno vreme izmišljanja zaštite crnogorskog identiteta od nepostojeće takozvane srpske agresije. Ta logika više ne može biti prisutna u Crnoj Gori, a sigurno nije prisutna u Vladi Crne Gore. Kada sam saznao za slučaj, odmah sam se javno oglasio i odredio”, kaže Zogović.

Bili ste u subotu i nedelju u Botunu i prisustvovali protestnom skupu. Kako vi kao potpredsednik vlade podržavate protest kada je javni utisak da vlada kojoj pripadate podržava izgradnju kolektora?

Taj projekat je projekat DPS-a i gradonačelnika Podgorice iz te partije. Dakle, to nije projekat vlade čiji sam član, jer se o tome na sednicama vlade nije ni raspravljalo ni odlučivalo. To što je gradonačelnik Podgorice kao svoj preuzeo ugovor i projekat bivšeg gradonačelnika iz DPS-a Ivana Vukovića i što na njemu istrajava, ne može se mehanički povezati sa stavom vlade Crne Gore.

Odlaskom u Botun nisam delegitimisao nijednu odluku vlade, jer ona nije doneta. Očekivao sam više kritičke analize od strane naše vlasti prema ovom projektu bivšeg režima, koji je svojom vladavinom opteretio i Podgoricu i Crnu Goru. Ne razumem zašto se ugovor koji je potpisan 2022. godine od strane DPS-a ne učini javnim. Na sednici vlade ću tražiti informaciju i o tome.

Odlaskom u Botun pokazao sam da se i na terenu treba razgovarati sa građanima koji imaju zahteve i nezadovoljstva. Oni nisu protivnici vlasti, vlade i gradonačelnika; oni traže dijalog i ne samo kompromis, već imaju jasan stav da Podgorica i Zeta treba da dobiju kolektor, najsavremenije tehnologije, bezbedan za zdravlje građana. Sa njima na terenu nije razgovarao niko od ključnih ljudi državne i lokalne vlasti. Snažno se zalažem da što pre odgovorni ljudi u državi sa građanima Botuna nađu rešenje koje je u interesu svih.

Posebno ističem da je referendum koji će biti održan 14. decembra u Zeti veoma važan, i da njegov rezultat treba uvažiti, jer je za mene glas građana zakon i najviši demokratski princip.

Da li pitanje Botuna može biti razlog da DNP napusti vladu i lokalnu vlast u Podgorici?

Vlast postoji zbog građana, a ne građani zbog vlasti. Naš stav je jasan: nećemo biti deo vlasti ako se upotrebi fizička sila prema građanima. Ja ne želim biti član vlade koja bi tukla svoj narod. Moram reći da ne verujem da će se to dogoditi niti da bi neko izdao takvo naređenje. Važno je da se razjasne sumnje u korupciju, odnosno da nadležni organi utvrde da li je bilo korupcije i da li je potpisani ugovor koruptivan. To što su sredstva EU donirana za kolektor i što delegacija EU podržava ovaj projekat ne znači da nije bilo prostora za zloupotrebe. Samo pre desetak dana Evropsku komisiju potresao je skandal u koji je uključena Federika Mogerini, koja je bila na samom vrhu Evropske unije. To znači da se treba ugledati na organe Evropske unije koji se bore protiv korupcije u svojim redovima i da se i mi moramo boriti protiv te pošasti.

U kojoj je fazi aktivnost da se Ustavom srpski jezik definiše kao službeni?

Parlamentarna većina se do sada nije bavila ovim pitanjem. Popis je pokazao da većina građana u Crnoj Gori govori srpskim jezikom i smatram da je to trebalo da bude dovoljno da se pokrene dijalog, prvo unutar većine, a zatim i šire. Nema više prostora odlaganju realnosti – srpski jezik treba definisati kao službeni u Ustavu. Koalicioni sporazum i takozvani barometar 26 to ne ograničavaju, jer ovo nije pitanje podele, već otklanjanja diskriminacije.

U martu ove godine, na sastanku većine, pokrenuo sam ovo pitanje. Premijer je pokazao spremnost za dijalog, ali od tada ništa nije urađeno. Za DNP je ovo pitanje prioritet. Smatram da je vreme da se otvori rasprava i da se svi u parlamentarnoj većini odrede o ovom pitanju. Ne slažem se da treba čekati ulazak u EU. U prvom kvartalu 2026. godine, inicijativom više od 25 poslanika ili odlukom vlade, treba pokrenuti proceduru za izmene Ustava. Ako je u julu 2011. godine 28 poslanika moglo da pokrene takvu inicijativu, nema razloga da to ne može i danas. Verujem da za ovu proceduru imamo većinu i u vladi i u skupštini. Ako je nemamo – to je važna politička činjenica.