Lepota jednostavnih stvari

Da je spremala darove za udaju, verovatno ne bi tako neumorno heklala, kao sada, kad je otišla u penziju. Iglu za heklanje kojom je zamenila činovničku olovku Jorgovanka Milovanović prosto ne ispušta iz ruku. Za kratko vreme naslagala je pozamašnu gomilu staza za dnevni boravak, zastirki za kupatila, prekrivača za fotelje i stolice, otirača za noge. Kad ih čovek pogleda, u prvi mah i ne pomišlja da su od običnih krpica! Lepota se ponekad krije i u sasvim jednostavnim stvarima.

Naša sagovornica je, još kao devojčurak, naučila da hekla, ali nije mnogo marila za ručne radove. Više su je zanimale druge stvari.

– Dok sam išla u školu, na prvom mestu je bilo učenje. Posle sam se zaljubila i iz Požarevca preselila u Kučevo gde sam se udala. Sve obaveze koje sam u braku imala nekako su se podrazumevale. Pa i da, kao šef računovodstva u dečjem vrtiću, stalno pratim zakone i propise. To me je toliko iscrpljivalo, da nisam imala volje ni novine da čitam, a kamoli da se bavim nekim ručnim radom – kaže Jorgovanka.

 Tako je bilo dok je radila, a onda…

Ispraznila ormane

Sasvim slučajno setila se omiljenog hobija svoje bake i pomislila da bi konac za heklanje mogla da zameni krpicama.

– Prvim isheklanim komadom nisam bila sasvim zadovoljna. Ali, kad sam širinu tračice prilagodila debljini materijala (ako je on deblji, tračica je uža i obrnuto), svaki sledeći je bio mnogo bolji. Isecanje tračica mi je i najteži deo posla, jer ih krojim izjedna, kao kad se ljušti jabuka ukrug. Posle ide lako. Manju stazu, dimenzija 60 cm sa 120 cm, mogu da uradim za dan – ističe ova vredna žena, koja očigledno nije navikla da sedi i dokoliči.

A, srećom, krpica ima napretek, pa može da bira i uklapa do mile volje.

– Najpre sam ispraznila ormane. Bili su puni odeće koja se više ne nosi. U međuvremenu su moje prijateljice shvatile šta mi treba, pa donose dukseve, košulje, majice... U obzir dolaze i prekrivači, stare zavese, stolnjaci koji se više ne koriste, tanka ćebad, posteljina.... Može sve osim svile, jer se ona puno osipa – objašnjava Jorgovanka, pokazujući svoje rukotvorine.

Radost darivanja

(/slika2)Kad je počela da hekla krparice raznih oblika i veličina, nije nameravala da se takmiči sa proizvođačima tepiha i ćilima, nego je muka naterala:

– Prošle godine zadesila me je porodična tragedija i morala sam nečim da okupiram misli. Da bih se smirila i opustila, stalno sam morala da nešto radim rukama i tako se i setila heklanja. Danas, ono za mene nije samo puka potreba da bih skrenula misli, već i veliko zadovoljstvo, tim pre što se mojoj deci sviđa. Kad dođu, pokupe i odnesu sve što sam napravila. Ćerka ima crveno-crnu kuhinju, pa je stavila na pod dve velike staze u istoj kombinaciji, i to stvarno dobro izgleda, a snaha je odabrala braon zastirke za spavaću sobu sa žutonarandžastim tonovima. Kaže da unuk obožava da sedi na njima. Ono što deca ne odnesu poklanjam prijateljima i rođacima a ima ih dosta. Neke su i do Beča stigle. Nijednu dosad nisam prodala, a mislim da neću ni ubuduće. Draže mi je da ih poklonim, za uspomenu.