5. RSIFF

Džeda, KSA – Stižem u Džedu iz Marakeša sa nekoliko dana zakašnjenja, jer se datumi održavanja festivala u Maroku i ovog u Kraljevini Saudijska Arabija i ove godine delimično (a nepotrebno) preklapaju, a za filmske medijske poslenike važno je boraviti na oba mesta. Festival u Marakešu, naravno, ima znatno duže i značajnije organizaciono iskustvo i prestiž, ali se znatno mlađi „Crvenomorski internacionalni filmski festival” – „Red Sea International Film Festival” (RSIFF) – izdvaja po obimu svetskih (čitaj holivudskih) filmskih zvezda koji na njega svakodnevno pristižu, kao da je on tu – „iza ćoška”.

Privlačno je boraviti u „Nevesti Crvenog mora”, kako od milja zovu Džedu – veliki lučki grad i važan trgovački centar čije je staro jezgro El Balad pod zaštitom Uneska. Ovo je i glavni ulaz za Meku i Medinu, dva najsvetija grada islama, i otuda ne čudi što se avion, kojim sam stigla, na presedajućem istanbulskom aerodromu napunio hodočasnicima pristiglim iz celog sveta. Na samom aerodromu u Džedi, onako umornu od dugog i napornog puta, odmah su me osvežili osmesi članova tima za doček – mladića i devojaka sa perfektnim znanjem engleskog jezika, odevenih u tradicionalnu saudijsku odeću. I nisam ni trepnula, a već sam se našla i na prijemu koji je u čast dolaska velikih bolivudskih zvezda – glumačke dive Reke i reditelja, scenariste i pesnika Muzafara Alija – priredio konzulat Indije u Džedi. Izvršni direktor Crvenomorske Fondacije za film Fajsal Baltžur uručio im je nagradu, a ovo je bila i prilika da se u okviru programa „Filmsko blago” prikaže restaurirana kopija Alijevog klasika „Moja ljubavi” iz 1981. godine. Radnja ovog voljenog indijskog filma smeštena je u Laknau 1857. godine i priča o lokalnoj prostitutki i pesnikinji i njenom usponu do slave. U glavnoj ulozi je upravo Reka, koju kritičari često nazivaju jednom od najboljih indijskih glumica svih vremena. Koliko je voljena i poštovana i van granica Indije, posvedočio je gromki aplauz saudijske publike, ali i blicevi telefona u Džedi inače veoma prisutnih, „uvezenih” indijskih radnika koji su se tiskali oko crvenog tepiha.

Inače, ovogodišnji festival u Džedi – 5. RSIFF nudi više od 100 filmova iz 70 zemalja, uključujući 38 svetskih premijera. U međunarodnom takmičarskom programu je 16 filmova i oni su sada u zvaničnoj trci za „Zlatni jusr”. Predsednik žirija je nezavisni američki scenarista, reditelj i producent Šon Bejker, dobitnik Oskara za film „Anora”. On je tokom jednočasovne sesije „U razgovoru sa...” odmah bio pitan za komentar najnovijih holivudskih događaja, a tiču se činjenice da je „Netfliks” pristao da kupi legendarni „Vorner bros”, uključujući njegove filmske i TV studije, kao i njegovu industriju igara, HBO maks i HBO.

– Ne mislim da bi iko od nas trebalo da komentariše dok svi ne saznamo kako će se taj sporazum odvijati, ali smatram da filmski stvaraoci moraju da se potrude kada je reč o očuvanju minimalnih tromesečnih boravaka njihovih filmova na velikim bioskopskim platnima. Ne bi trebalo da smanjujemo bioskope, već da ih proširujemo, a gledaoci na striming platformama neka malo sačekaju. Mišljenja sam da kada idete direktno na strimovanje, to umanjuje važnost filma. Bioskopsko iskustvo podiže važnost. Način na koji ga predstavljate svetu je veoma važna stvar – rekao je, između ostalog, Bejker.

On je kao američki stvaralac početkom ove godine ušao u istoriju Oskara kao prva osoba koja je osvojila četiri zlatne statuete u istoj noći za isti film – „Anora”. Upitan za sledeće korake posle osvajanja prestižnih Oskara, Bejker je odgovorio: „Prilike su tu, da li ću ih iskoristiti ili ne, to je pitanje. Došli smo do tačke sa ’Anorom’ gde sam radio sa neverovatnim timom koji je dao sve od sebe i verovao sam u taj gerilski način snimanja filma. I rezultat je bio neverovatan, pa zašto ne pokušati da to ponovim? Ali neću ići na sledeći studijski projekat od 150 miliona dolara. Radije bih se zadržao na veličini ’Anore’ i ostao u istom budžetskom okviru i u istom okviru priče i sadržaja.”

Komentarišući pred kraj razgovora i svoju ulogu predsednika žirija na RSIFF-u, Šon Bejker je izrazio ljubav prema takmičarskim festivalima jer nagrade imaju veliki uticaj na filmove i njihove stvaraoce. „Znam to iz ličnog iskustva. Moja karijera ne bi postojala bez filmskih festivala.”, rekao je on, posebno ističući činjenicu što saudijski festival osim statuete „Zlatni jusr” dodeljuje i novčanu nagradu od 100.000 dolara. „Nezavisni film i film uopšte je borba i znam da mi je život u osnovi spasen u vreme kada sam osvajao novčane nagrade, dok su one još postojale u SAD. To je bila velika stvar za mene i siguran sam da će biti i za mnoge stvaralačke glasove iz arapskog regiona”, rekao je Šon Bejker.

Počasni gosti festivala kojima su već uručene ili će ovih dana biti uručene i počasne nagrade su ove godine, između ostalih, i francuska glumica, odnedavno i rediteljka Žilijet Binoš, francusko-alžirski reditelj i scenarista Rašid Bušareb, hongkonški reditelj, producent i kaskaderski koreograf Stenli Tong, a svoj susret sa publikom je već imao i britanski glumac ser Majkl Kejn. Njemu se od juče pridružio još jedan veliki britanski ser – ser Entoni Hopkins koji će takođe biti učesnik sesije „U razgovoru sa...”. Počasnu nagradu za značajan doprinos svetskoj kinematografiji primiće i američka glumica Sigorni Viver. Ovde su i dobitnici Oskara Riz Ahmed („Zvuk metala”), Daren Aranofski, kao i filmski stvaralac i muzičar Idris Elba („Od prašine do snova”) i filmski „Supermen”, glumac Nikolas Holt. U Džedu su ovih dana i sletele i već uzletele i holivudske zvezde Kirsten Danst, Džesika Alba i Kvin Latifa. Aerodrom u Džedi je ovih dana najzauzetije mesto na filmskoj planeti...

Kiša prekinula festivalska dešavanja

Džeda, Saudijska Arabija – I to čudo da se desi u uzavrelim suncem vazda zaslepljenoj Džedi. Na radost lokalnog stanovništva i poljoprivrede, pa i ovih gradskih palmi – konačno je pala kiša! I to ne ona koja samo „protrči”, već veliki višečasovni pljusak koji je preplavio ulice grada, ali i prostore festivalskog „Crvenomorskog suka” i Kulturnog trga, glavnih poprišta RSIFF-a.

Za Evropljane i sve druge „zapadnjake” – totalni kolaps i panika nastala među festivalskim organizatorima, koji su odmah izdali saopštenje o prekidu svih događanja na ceo jedan dan (otkazani su i prijemi u konzulatima Francuske i SAD, gde je inače jedino moguće popiti bar jednu kap alkohola koji je u KSA još uek tabu) – bili su gotovo pa šok. Palo je malo kiše, pa šta – bila je spontana reakcija „zapadnjaka”. Ali za organizatore to je značilo i strah po bezbednost svih stranih gostiju, jer su svi festivalski prostori puni strujnih kablova za osvetljenje i normalno funkcionisanje filmskih projekcija i većina toga je smešteno na otvorenom. Uz to, stvorio se i saobraćajni kolaps i festivalskim džipovima i kolima bilo je onemogućeno kretanje, a svi oni koji su se tokom nevremena zatekli u festivalskim prostorima na prevoz do hotela su morali da čekaju satima. Još jedno nezaboravno saudijsko iskustvo...