Zima nezadovoljstva na evropskom istoku

Više od 400 žitelja Letonije potpisalo se nedavno ispod peticije kojom se od ruskog oligarha Romana Abramoviča tražilo da – kupi njihovu domovinu. Druga grupa otišla je korak dalje i uputila apel Švedskoj da Letoniju, jednostavno – okupira. Razlog je u oba slučaja isti: finansijski kolaps zemlje. Naravno, pomenute inicijative delo su internet-šaljivdžija, ali, istovremeno, veoma dobro oslikavaju beznadežnu ekonomsku situaciju u kojoj se našla bivša sovjetska republika.

Drastičnije dokazivanje nezadovoljstva Letonaca usledilo je neki dan kasnije, tačnije u utorak 13. januara u Rigi, kada je oko dvadeset hiljada nezadovoljnika u besu hrupilo u zgradu parlamenta odakle su na policajce počeli da bacaju kamenje. U okršaju između čuvara reda, koji se nisu libili da za rasterivanje mase upotrebe i suzavac, i demonstranata stradalo je 40 ljudi, a 126 ih je završilo u zatvoru. Neredi u Rigi bili su samo najava sličnih incidenata koji su usledili u bugarskoj prestonici Sofiji (30 povređenih, 150 uhapšenih) i glavnom gradu Litvanije Vilnjusu (gde je povređeno 38 osoba, a 150 uhapšeno).

Poznavaoci prilika u zemljama, takozvane, istočne Evrope, procenjuju da „narodne bune“ predstoje i Estoniji, Rumuniji, Ukrajini... Tačnije, onim zemljama koje je aktuelna svetska finansijska kriza najbolnije pogodila. Reč je o ekonomijama koje su u poslednjih desetak godina beležile dvocifreni rast, a u 2009. moraće da se zadovolje sa jedva pet procenata, i to uz popriličnu inflaciju.

Sve više fabrika se zatvara, sve više ljudi ostaje bez posla. To ne može da prođe bez posledica i, najverovatnije, dubokih socijalnih nemira. Raspad Sovjetskog Saveza i Istočnog bloka (uz ubrzani ulazak u EU i NATO) stvorili su kod žitelja država koje su im decenijama pripadale ubeđenje da su jednom nogom već stupili u svet bogatih. Rasprodaja kompletnih privrednih grana, čak i onih od strateškog značaja, činila se kao ulaznica za Zapad koju vredi platiti.

Finansijski slom koji je prvo potresao SAD, a potom se munjevito proširio na ostatak sveta, upravo je ove zemlje koje, praktično, više ne gospodare svojim sudbinama doveo na ivicu propasti. Pokušaji vlasti da dizanjem poreza i taksa obezbede barem osnovno funkcionisanje privrede i javnih službi rezultovalo je opravdanim gnevom građana. Sve više se ispoljava i nacionalna netrpeljivost. Analitičari se slažu u jednom: dosadašnje nevolje samo su uvod u još veće koje se očekuju već u proleće.

Uzroci nereda u Letoniji, Litvaniji ili Bugarskoj, na primer, nisu isti, ali u njihovom korenu uvek leži razočarenje u vladajuće elite i svest da vreme koje predstoji ne nosi olakšanje. Zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, kojem je u manjoj ili većoj meri moralo da pribegne više istočnoevropskih zemalja, teško da će stvari u dogledno vreme dovesti u red. Letonija koja broji jedva 2,2 miliona stanovnika zadužila se 6,25 milijardi dolara, Ukrajina kao najveća evropska zemlja posle Rusije – 16,4 milijarde... Problemi koje je izazvao spor ove zemlje i Rusije oko isporuka gasa Evropi samo su dodatno zakomplikovali celu situaciju. Upravo stoga analitičari procenjuju da bi Ukrajina uskoro mogla da bude poprište nemira sličnih onima u baltičkim zemljama.

Od problema nije imuna ni Rusija. Prema rečima vicepremijera i ministra finansija RF Alekseja Kudrina, u 2009. godini u najvećoj državi na svetu ne bi trebalo očekivati privredni rast veći od dva odsto, sa inflacijom od 13 odsto. Ni na Balkanu situacija nije ništa bolja.

Izgledi da naredno proleće bude „vruće“, pogotovo na socijalnom planu, sve su veći.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sofija: Zahtev da ministar unutrašnjih poslova podnese ostavku

Sofija – Više građanskih organizacija u Bugarskoj zatražilo je danas ostavku ministra unutrašnjih poslova Mihaila Mikova, uz obrazloženje da su se pripadnici tog ministarstva tokom nedavnih antivladinih protesta u bugarskoj prestonici ponašali neprofesionalno i kršili zakon.

Organizatori antivladinih protesta, održanih ispred zgrade parlamenta od 14. do 17. januara, na kojima je učestvovalo više hiljada ljudi, izneli su danas na konferenciji za novinare listu zahteva i dali vladi rok od sedam dana da njihove zahteve ispuni. „Ukoliko se ovo ne dogodi pozvaćemo na miran građanski otpor i generalni štrajk”, rekla je Rosita Bukova iz Organizacije bugarskih majki. Lista zahteva koju su potpisale organizacije i pokreti koji stoje iza protesta – studenti, aktivisti za zaštitu životne sredine, majke i poljoprivrednici – biće predata Skupštini i Savetu ministara u toku dana. Zahtevi organizatora protesta biće javno saopšteni na zajedničkom protestnom skupu koji je zakazan za sredu, 21. januar, na trgu ispred Narodne skupštine, kada počinje da teče rok od sedam dana koji su demonstranti dali vladi, a rezultati će biti saopšteni na skupu 28. januara, prenela je BTA.