Zdravstvo na poligrafu
Greške u radu sastavni su deo svakog posla, ali, ipak, poseban značaj i pažnju javnosti izazivaju propusti lekara, jer su njihove greške uglavnom kobne i kriju se. Da se istina iznese na videlo često nisu zainteresovani ni kolege ni direktori bolnica, da se ne bi ukaljao ugled klinike u kojoj radi lekar koji je napravio propust u radu, pa se samim tim nesavesni lekari retko nađu na optuženičkoj klupi. Najčešće greške lekara u hirurgiji su zaboravljanje gaze ili instrumenata u telu pacijenta, vađenje zdravog organa umesto obolelog, pogrešna dijagnoza ili pogrešno davanje anestezije.
U poslednje tri godine, tokom kojih Ministarstvo zdravlja kontroliše kvalitet, stručni rad zdravstvenih ustanova u Srbiji, podneto je 88 krivičnih prijava. U 2006. godini je zabeleženo 50, u 2005. godini 27, a u 2004. godini 11 krivičnih prijava.
– Naša zemlja je jedna od malobrojnih koja UN ne prijavljuje prigovore na stručni rad lekara. Pretpostavljam da su nadležni organi imali puno posla i da nisu stigli da se bave ovom tematikom, ali sada je to standard i moraće da se prijavljuje. U Švajcarskoj je prošle godine prijavljeno više od 1.000 prigovora zbog sumnje na lekarsku grešku, u Nemačkoj oko 40.000, od kojih je nekoliko hiljada bilo dokazano. Hrvatska je prijavila 1.600 prigovora, a u Velikoj Britaniji je od 500.000 prijava dokazan propust u nekoliko desetina hiljada slučajeva. Sudsko-medicinski odbor za poslednjih 10 godina razmatrao je samo 65 slučajeva za koje se sumnjalo da su lekarske greške. Oblast medicinskog prava mora da bude u rukama pravnika, a ne lekara – objasnila je Zorica Marković, predsednica UO Kluba "Zdravlje".
Pojedini lekari u Srbiji često optužuju medije da vode hajku protiv "belih mantila" objavljujući priče unesrećenih ljudi koji smatraju da su izgubili najbliže zbog greške u lečenju, zaboravljajući pri tom činjenicu da pacijenti i njihove porodice imaju pravo da saznaju, i posle više godina, ko je odgovoran u kojem slučaju. Pretpostavlja se da je poslednjih godina od lekarske greške stradalo oko 20 ljudi. Međutim, dosad su u nekolicini slučajeva izrečene sudske presude medicinarima.
I dok se roditelji trogodišnje Anje Grahovac, koja je preminula posle operacije katarakte u Klinici "Perfekta", koju su izveli stručnjaci ordinacije "Ilić", još pitaju šta je uzrok smrti njihove ćerke, bez odgovora je ostala i porodica Jelice Radović (19), koja je preminula posle operacije čukljeva u privatnoj klinici "Decedra". Na istoj klinici je pod sumnjivim okolnostima umrla i Milojka Trifunović, pa su mnogi građani Srbije počeli da gube poverenje u privatnu praksu. Naravno, to ne znači da se propusti ne dešavaju i u državnim organima, ali, kako lekari sami kažu, u državnim klinikama se sve "dobro pokriva". Sumnjiva je bila i smrt Ljiljane Arambašić (19) iz Borče, koja je u užasnim mukama 21. februara 2002. godine u Institutu za tropske bolesti umrla bez jasne dijagnoze, dok je kasnije nagovešteno je da je uzrok smrti – slepo crevo. Goran Mihajlović preminuo je 15. novembra prošle godine u svom stanu, jer je, navodno, niški Zavod za hitnu medicinsku pomoć odbio da pošalje ekipu sa obrazloženjem da je reč o stomačnim problemima. U Udruženju za prava pacijenata "Re-akcija" nedavno su nam objasnili da su čuli za slučaj da je jedan dečak umro posle operacije krajnika u jednoj beogradskoj bolnici, kao i da je jednomesečna beba pre nekoliko meseci umrla od sepse.
Da bi se na vreme zaštitili od profesionalne odgovornosti na radu, dosad se oko 1.200 zdravstvenih radnika Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", Instituta za majku i dete, Opšte bolnice i Doma zdravlja u Zrenjaninu, KBC "Dragiša Mišović", kao i desetak privatnih klinika "obezbedilo" uplaćivanjem polisa osiguranja u osiguravajućim kompanijama.