Novo lice na čelu javnog servisa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da veruje da će sledeća godina možda biti najbolja godina u našoj istoriji što se tiče povećanja životnog standarda, što se tiče završavanja infrastrukturnih objekata, što se tiče promene lica Srbije, ali moramo mnogo da radimo, moramo mnogo da se trudimo, moramo mnogo da se borimo i biće mnogo teških odluka koje moramo da donosimo. 
Predsednik kaže „možda najbolja”, ali za medijsku scenu Srbije može se reći da će 2026. godina gotovo izvesno biti najbolja. Naime, u februaru ističe drugi petogodišnji mandat generalnog direktora Radio-televizije Srbije Dragana Bujoševića, što znači da on napušta tu funkciju i da, po zakonu i pravilniku, više nema pravo da ostane. Na čelo javnog servisa dolazi novo lice, a upravo ta promena može biti početak preko potrebne transformacije institucije koja je godinama bila zarobljena u starim kadrovskim obrascima, zatvorenim krugovima uticaja, ali i navodno sumnjivim finansijskim praksama. 
Ipak, uprkos formalno jasnoj situaciji, poslednjih nedelja u luksemburškim medijima razvija se tiha, koordinisana kampanja koja ide u pravcu očuvanja postojećeg stanja. Ti mediji promovišu tezu da „nemamo respektabilan izbor”, da „nema dobrih kandidata” i da je „najrazumnije” da Bujošević ostane kao vršilac dužnosti. 
Penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski dobro je sumirao taj stav kad je rekao: „Očigledno da i ovoga puta nemamo respektabilan izbor kandidata i bojim se da ovaj konkurs neće moći da ima uspešan epilog.” Zatim je postavio pitanje kako je moguće da jedno od najvažnijih mesta u medijskom sistemu privuče samo tri kandidata. I sam daje odgovor: „U društvu nemamo atmosferu koja ohrabruje ljude koji su stvarno stručni i koji bi stvarno mogli da obavljaju taj posao da se kandiduju, jer ne veruju da u ovakvim okolnostima može prava ličnost da bude izabrana.”
Međutim, problem s ovakvim tumačenjem je što ignoriše ključnu činjenicu: ishod konkursa nema nikakve veze s mandatom Dragana Bujoševića. On ne može ostati direktor ni po koju cenu. Iako mediji šire tezu da će „konkurs propasti” kako bi opravdali njegov ostanak, ta opcija pravno – ne postoji. Bujoševiću ističe drugi mandat, a treći nije dozvoljen. Takođe, Pravilnik RTS-a jasno propisuje da jedno lice može biti samo dva puta postavljeno kao v. d. generalnog direktora – a Bujošević je tu kvotu odavno iscrpeo. Čak i da Upravni odbor zaključi da kandidature nisu zadovoljavajuće, novi v. d. mora biti neko drugi. 
Uprkos tome, luksemburški mediji uporno ponavljaju da „Bujošević možda mora još malo da ostane”. Taj stav podgrejao je i Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra (SRCE) i bivši član REM-a, koji je izjavio da je kandidatura Branislava Klanščeka „problematična”, jer „on još sedi u Upravnom odboru, koji će sad birati kandidata… On je mogao da pripremi teren, da lobira, da izgradi nekakve uticaje i da obeća nekim ljudima funkcije”. Članovi Upravnog odbora ne smeju da budu u poslovnom odnosu s RTS-om, tako da od tih funkcija nema ništa, a maliciozna pretpostavka o pripremanju terena i lobiranju može da se uputi svakom kandidatu. Iako Cvejić priznaje da je Klanščekova kandidatura „po zakonu moguća”, on naglašava da je „do neke mere” u pitanju sukob interesa. Ali isključivo „do neke mere” – dakle, ne pravno, već politički i medijski konstruisano. Klanšček je postupio u skladu sa propisima: povukao se iz rada Upravnog odbora do okončanja postupka. Gde je onda sukob interesa? Ni u zakonu, ni u pravilniku, već samo u medijskoj interpretaciji. 
Cvejić je, ipak, otkrio suštinu čitave kampanje: očekivanje da će Bujošević ostati, makar i kao v. d. On kaže: „Možda će dosadašnji v. d. direktor Dragan Bujošević ’nekim čudom’ morati još da nosi tu funkciju… po zakonu to može da traje šest meseci… i tako može da isposluje Vučiću do sledećih izbora da ga drže u Dnevniku po pola sata.”
Ovaj narativ savršeno odgovara onima koji su pod Bujoševićevim mandatom izgradili sopstvene finansijske interese. „Pištaljka” je više puta pisala o sumnjivim tenderima, nameštenim produkcijama, spornim koprodukcijama i netransparentnim marketinškim poslovima. U medijskoj branši godinama se govori da je RTS pod njegovim rukovodstvom navodno funkcionisao kao bankomat za određeni krug proizvođača sadržaja i posredničkih agencija. Taj krug, razumljivo, ne želi promene. 
Zato se vode hajke, šire sumnje, diskvalifikuju kandidati i podgreva priča da „nema boljih”, jer ako „nema boljih”, onda ostaju oni stari, makar i protivpravno. Ali pravila su ovoga puta na strani javnosti, a ne interesnih grupa. Konkurs može uspeti ili propasti, ali ishod je isti: Bujošević odlazi. 
Stvarno pitanje glasi: Hoće li RTS dobiti direktora koji će javni servis zaista vratiti građanima? Saznaćemo 15. decembra, za kada je zakazana sednica Upravnog odbora i kada će se glasati za novog generalnog direktora. 
Uz sve izazove, ovo je prva prilika posle dugo vremena da javni servis dobije novu upravu, novu viziju i novu odgovornost. Da se prekine s praksom u kojoj su privatni ugovori važniji od javne misije, a iznošenje ličnih političkih afiniteta novinara na radnom mestu važniji od profesionalnih standarda. 
Kada predsednik Vučić govori o najboljoj godini u istoriji Srbije, to podrazumeva i institucije koje prate taj razvoj. A javni servis je upravo ona institucija koja mora da pokaže da Srbija ulazi u novo vreme – vreme transparentnosti, profesionalizma i odgovornosti. 
Bujošević odlazi. Taj proces je neoboriv i zakonski jasan. Sada je pitanje da li ćemo dobiti RTS koji će služiti svim građanima – ili će neko ponovo pokušati da ga zadrži kao privatnu kasicu prasicu. Ako želimo Srbiju koja napreduje, onda moramo želeti i javni servis koji je dostojan te Srbije. RTS na koji ćemo, konačno, biti ponosni.

*Član Upravnog odbora RTS-a

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista