Vasiljević: Rusi ne žele da prodaju NIS

Prvi zvanični odgovor koji je Srbija posle skoro godinu dana od najave uvođenja američkih sankcija „Naftnoj industriji Srbiji” (NIS) dobila stigao je pre dva dana od Sergeja Lavrova, ministra inostranih poslova Ruske Federacije. Umesto konkretnog predloga koji bi rešio veliku energetsku muku našoj zemlji, ministar Lavrov je u prvi plan izneo pravičnost kao ključni kriterijum u rešavanju ovog pitanja.

Koliko pravičnosti može da bude u ovom slučaju, izlišno je uopšte govoriti, jer nijedan rat pre svega nije pravičan, a onda ni posredno nije pravično da se u njega uvlače svi oni koji niti su ga tražili niti ga vode, jer su dovoljno puta na svojoj koži osetili nepravdu. Još manje ima pravičnosti u tome da Amerika preko Srbije vodi rat s Rusijom, ostavljajući našu zemlju bez nafte uporno tražeći da ruski vlasnik izađe iz NIS-a i ostavi sve ono u šta je 17 godina ulagao?!

Lavrov je ponovio i da nacionalizacija kompanije nije moguća bez obostrane saglasnosti, ne isključujući mogućnost da bi rešenje moglo biti u pronalaženju načina da NIS nastavi da radi nezavisno od mogućnosti koje SAD imaju da kazne kompaniju. Osvrnuvši se na zahtev SAD u vezi sa NIS-om, da „kompanija koja je osnovana na bazi međudržavnog sporazuma između Rusije i Srbije treba da izvršava naredbe SAD”, šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova primetio je da sklonost ka jednostranim akcijama predstavlja „specifičnu osobinu Amerikanaca”. „Sankcijama i zloupotrebom dolara oni potkopavaju upravo onu globalizaciju koju su decenijama gradili i koju su svima preporučivali kao najveće dobro čovečanstva”, konstatovao je on.

Prema njegovim rečima, ozbiljne zemlje koje „računaju na očuvanje svog suvereniteta, kreiraće alternativne strukture i neće se oslanjati na mehanizme koji su već dokazali da se koriste za diktat i ugnjetavanje, već na pouzdane platforme koje nisu podložne ideološkim uticajima”.

Većina analitičara s kojima je „Politika” juče tumačila poruku ministra Lavrova složila se da Rusija hoće dogovor, ali ne pod američkim uslovima i pritiscima. Da otimamo nećemo, kako je mnogo puta ponovio i predsednik Aleksandar Vučić, jer bi, posle takve nacionalizacije ruska strana mogla da nas tuži i da po dobijanju spora ponovo vrati NIS u svoje vlasništvo.

Na pitanje kako čita javno iznetu poruku Lavrova, Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za ekonomsku i energetsku bezbednost, kaže da je sada jasno da Rusi ne žele da prodaju NIS.

– Ovo je prvo ovakvo javno obraćanje sa visokog nivoa, odakle je poručeno da je ruskom većinskom vlasniku veoma važno da ostane u Srbiji i da ne želi da proda svoje deo. Rusima je ovaj deo zapadnog Balkana izuzetno važan. Oni su se preko NIS-a u našoj zemlji usidrili i tu hoće da ostanu. Njih ne zanimaju ekonomski gubici kompanije, već da imaju uticaja preko energetike i zato se oni komotno ponašaju – objašnjava za „Politiku” Vasiljević. Dodaje da su komotni s druge strane i Amerikanci koji su uveli sankcije NIS-u i koji hoće fizički da istisnu Ruse iz kompanije. A mi gledamo sve s tribina i ne možemo da učestvujemo.

– Možda bi najbezbolnije rešenje bilo da država Srbija otkupi paket od 22 odsto akcija (ako NIS odluči da proda) koliko joj nedostaje da postane većinski vlasnik (sada smo vlasnici s trećinom), a da ostatak oko 34 odsto Rusi prodaju kome oni hoće, a da pritom taj vlasnik bude prihvatljiv i za OFAK. Poenta je da SAD sumnja da će Srbija ako bi preuzela sve ruske akcije potpuno istisnula Ruse iz NIS, zbog naših dobrih odnosa i zato i njima odgovara neko ko će taj posao završiti do kraja. Dakle, NIS bez Rusa – objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje a šta ako Rusi neće ništa od toga, jer oni nisu nikad ni rekli da su spremni na prodaju, Vasiljević kaže da će onda doći do stečaja, iz čega će se namiriti poverioci, što nije dobro rešenje.

A na pitanje da li misli da su se možda dva predsednika Rusije i SAD dogovorila da se ovakva situacija prolongira dok se rat ne završi (Tramp je pre par dana poručio da Zelenski mora da prihvati sporazum jer Moskva dobija rat), odgovara da među njima bez sumnje postoji dogovor oko toga ko će šta da uzme (Polarni krug) deo teritorije Ukrajine. Ako bi uslov bio da se skinu sankcije NIS-u, onda postoji mogućnost da po pravu SAD taj izuzetak postane pravilo, a to bi onda moglo da se zloupotrebljava u nekim drugim slučajevima, pa nije dobro.

– Sve dok ne budu uvedene sekundarne sankcije jedino što Srbiji preostaje jeste da derivate kupuje u okruženju, što je logističke skuplje i teže, nego kada imate svoju rafineriju koja radi.

A rafinerija može da ne radi šest meseci, ali onda je pitanje koliko košta njeno ponovno pokretanje, a košta mnogo – kaže Vasiljević.

– Poruka Lavrova je da je njihov cilj da se NIS ne dira i da ostane takav-kakav jer je to njihova briga (zaposleni, gubici... itd.), a naša bi bila briga da se snabdemo iz uvoza. Naravno da neće dati da se NIS nacionalizuje i jasno je da će pod nacionalizacijom podrazumevati svaki vid pokušaja da se kompanija preuzme, kako god mi to zvali. Da li će biti nekakvog pozitivnog iznenađenja i dogovora, ne znam, možda da, možda ne – kaže Vladan Pavlović, analitičar IPOPEMA sekjuritis.

– Ono što Srbiji sada preostaje je da maksimalno angažuje logističke kapacitete i da pitanje nedostatka derivata reši kroz uvoz, dok se sankcije Rusiji ne budu skinule, verovatno u toku druge polovne sledeće godine. Nacionalizacija „Naftne industrije Srbije” ili surogat iste u ovom trenutku mi se čini nemogućim, bez težih političkih posledica, tako da ostaje nada da ćemo nekako skupiti dovoljno cisterni za uvoz derivata dok se rafinerija opet ne pokrene – zaključuje on.

Pojedini analitičari pretpostavljaju da su Rusi očekivali da se situacija s NIS-om reši tako što bi odvojili neki deo državna banka i napravili nekakav nezavisni nacionalni bankovni sistem kao što je slučaj u Rusiji, Kini i Iranu. Isti izvor kaže da se to sada radi i u Argentini, Urugvaju i Brazilu.