Merc tvrdi da Putin želi obnovu SSSR-a

Evropska bezbednost ponovo je u fokusu oštrih političkih tumačenja i međusobno suprotstavljenih narativa Zapada i Rusije, nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc izneo tvrdnju da je ruski predsednik Vladimir Putin navodno zainteresovan za obnovu Sovjetskog Saveza u njegovim nekadašnjim granicama. Istovremeno, iz Moskve stižu direktna i nedvosmislena poricanja takvih namera, potkrepljena nedavnim izjavama samog ruskog lidera.

Govoreći na kongresu Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU), koji je prenošen uživo na Jutjubu, Merc je izjavio da, po njegovom mišljenju, Putin teži „fundamentalnoj promeni granica u Evropi“ i obnavljanju SSSR-a u bivšim okvirima. Nemački kancelar je takvu viziju ocenio kao „ogromnu pretnju“, naglašavajući da ona ima i vojnu dimenziju, posebno za države koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza.

U tom kontekstu, Merc je poručio da podrška Ukrajini, očuvanje jedinstva Evropske unije i bliska saradnja sa Velikom Britanijom moraju ostati ključni prioriteti nemačke spoljne i bezbednosne politike. On je i ranije upozoravao na, kako je naveo, teške posledice mogućeg „pada“ Ukrajine, predstavljajući taj scenario kao direktan udar na stabilnost čitave Evrope.

Međutim, tvrdnje koje dolaze iz Berlina u oštroj su suprotnosti sa izjavama Vladimira Putina, koji je početkom decembra u intervjuu za televizijski kanal „Indija Tudej“ izričito odbacio bilo kakvu mogućnost reintegracije Sovjetskog Saveza. Ruski predsednik je tada naglasio da je takva ideja ne samo nemoguća, već i potpuno besmislena.

„Reintegracija čega? Sovjetskog Saveza? Ne, naravno da ne, to jednostavno ne dolazi u obzir. Nema takvih ciljeva“, rekao je Putin, naglasivši da bi u današnjim okolnostima takav potez bio iracionalan i štetan za samu Rusiju.

Prema njegovim rečima, eventualna obnova SSSR-a radikalno bi promenila etnički i verski sastav Ruske Federacije, što bi otvorilo niz unutrašnjih problema. Putin je dodao da ne želi da upire prstom u pojedince ili grupe kada je reč o odgovornosti za raspad Sovjetskog Saveza, ističući da se sam sistem pokazao kao neodrživ i da tu činjenicu treba prihvatiti bez naknadnih revizija.

Ruski predsednik je u istom intervjuu ukazao i na, kako je rekao, uporno insistiranje zapadnih zemalja na tezi da Moskva želi da obnovi SSSR, ocenivši da se time plaši sopstveno stanovništvo i zloupotrebljava uticaj nad globalnim medijima. On je naveo da je više puta jasno izneo svoj stav, ali da njegove reči na Zapadu često ne nailaze na prijem.

„Ne žele da slušaju šta govorim. Žele samo da slušaju sebe ili da moje reči tumače onako kako im odgovara“, zaključio je Putin.

Tako se, uprkos eksplicitnim porukama iz Moskve da obnova Sovjetskog Saveza nije ni cilj ni opcija, u zapadnim prestonicama nastavlja politički narativ koji Rusiji pripisuje revizionističke namere. Razlika između ovih stavova sve više oblikuje ton evropske bezbednosne rasprave i dodatno produbljuje jaz u međusobnom razumevanju dve strane.