Tragač rupa u zakonu

Rupe u zakonu (eng. loopholes) su kolokvijalno rečeno propusti ili odstupanja u zakonu koja omogućavaju da se određena „nedorečenost” iskoristi za nezakonitu ili neetičku radnju, odnosno da omogući osobi ili grupi osoba da izbegnu odgovornost ili suprotno duhu zakona, iskoriste zakon u svoju korist.

Navikli smo da je ovaj pojam u vezi uglavnom sa krivičnim delima, odnosno ekskulpiranjem od krivične odgovornosti, ali nije malo primera ni da se koristi u cilju sticanja imovinske ili druge koristi u svetu biznisa.

Ali ono što je autoru ovog teksta privuklo pažnju jeste nešto do sada neviđeno, da sudije, odnosno sudijska organizacija kakvo je Društvo sudija Srbije (DSS), preciznije njihovo sadašnje rukovodstvo, poseže za ovom pravnom anomalijom u cilju ostvarivanja pogodnosti, pa i konkretne imovinske koristi koja bi iz te pogodnosti proizašla, za pojedine svoje članove, a time posredno pogodnosti i uticaj tog strukovnog udruženja u pravosuđu Srbije.

Prvi takav primer poznat autoru ovog teksta, sa kojim je bila upoznata i široka stručna javnost, u vezi je sa sadašnjom predsednicom tog udruženja, sudijom Osnovnog suda u Ivanjici, Snežanom Bjelogrlić.

Pre pet godina imenovana se sa mesta v. f. predsednika tog suda kandidovala za izbornog člana Visokog saveta sudstva (VSS), iako je u to vreme važeći Zakon propisivao da predsednik suda ne može biti kandidat.

Jasna intencija ove zabrane u samom zakonu je bila u tome da se spreči uticaj koji lice sa mesta predsednika suda, pa logično i od strane onog ko u to vreme vrši funkciju predsednika suda, ima na ostale sudije – birače, na koji način bi se obezbedili fer i pošteni uslovi izbora i ravnopravnost kandidata.

Međutim, sudija Snežana Bjelogrlić, koja je od 2014–2019. bila predsednik Osnovnog suda u Ivanjici, a odmah za tim od 2019–2021. godine vršila funkciju predsednika tog suda, u jesen 2021. godine se, dakle sa mesta v. f. predsednika suda kandidovala.

Njena kandidaciona prijava je tada prihvaćena od strane Izborne komisije VSS-a zbog evidentne rupe u zakonu jer isti nije eksplicitno propisivao zabranu kandidovanja sa mesta vršioca funkcije iako je svima i tada i sada jasno da se ovde radi o svesnom i namernom izigravanju zakona.

Da bude jasnije koliko je to bilo sporno, govori aktuelni Zakon o Visokom savetu sudstva (Sl. glasnik RS 10/23) koji sada u čl. 27 eksplicitno propisuje da predsednik suda i vršilac funkcije predsednika suda ne može biti kandidat za člana saveta.

Snežanu Bjelogrlić je te 2021. godine, gle čuda, podržao veći broj kolega sa nivoa osnovnih sudova i ista je od aprila 2022. godine izborni član Visokog saveta sudstva. Mandat joj u savetu ističe u aprilu 2026. godine.

I da, sve vreme trajanja mandata u Visokom savetu sudstva ostala je na mestu predsednika strukovnog udruženja, iako je stupanjem na tu funkciju bila dužna da objektivno i nepristrasno zastupa interese svih sudija u tom najvišem pravosudnom telu.

Iako je bilo direktnih poziva da podnese ostavku na mesto predsednika svog strukovnog udruženja kako bi bila fer i prema sudijama koji su članovi drugih strukovnih udruženja i prema onima koji nisu uopšte članovi strukovnih udruženja, ista se odlučila da to ne učini, jer joj rupa u zakonu to omogućava.

Naime, iako je to sasvim neetički, iako se time evidentno izaziva sumnja u njenu pristrasnost, koja je u godinama trajanja njenog mandata zadobila takve razmere da je prepoznata kao nov oblik favorizovanja kandidata za izbor i napredovanje u sudijskim funkcijama i nazvana strukovni nepotizam, Snežana Bjelogrlić kao i deo užeg rukovodstva koje je okružuje u Društvu sudija Srbije, stali su na stanovište da Zakon o Visokom savetu sudstva ne propisuje obavezu da odstupi sa mesta predsednika strukovnog udruženja, odnosno da to ne mora da uradi, pa to nije ni učinila.

Zašto ne bi imala više funkcija kad zakon ne kaže da neku mora da vrati? Zakonito i pravično ne idu uvek ruku podruku, zato i postoje rupe u zakonu.

Ovim dolazimo do sledeće pogodnosti koju je imenovana putem svog udruženja ostvarila za sebe. Ovog puta ne koristeći rupe u zakonu nego učestvujući u samom kreiranju zakona u svoju korist.

Naime, i stručna i opšta javnost su upoznati da je 2022. godine došlo do izmene Ustava RS u delu koji se odnosi na pravosuđe, a u radnim grupama za izradu nacrta Ustavnih amandmana i kasnije Ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava RS je kao glavni saradnik/saveznik/saučesnik tadašnjeg ministarstva pravde bilo Društvo sudija Srbije, čiji je kako je rečeno, Snežana Bjelogrlić predsednik.

U to vreme i član Visokog saveta sudstva. Za ovu analizu, od značaja je da se ukaže da je nakon izmene Ustava izmenjen i Zakon o Visokom savetu sudstva, kako bi bio u skladu sa tim „progresivnim, naprednim, neophodnim izmenama kojima će se ojačati nezavisnost i samostalnost sudstva”, pa je izmenjena struktura članova Visokog saveta sudstva, a za ovu analizu najinteresantnija odredba tog zakona za sprovođenje ustavnih promena je odredba čl. 4 st. 2 kojom članovi postojećeg saziva VSS-a iz reda sudija nastavljaju da obavljaju svoju funkciju do isteka mandata.

Dakle, iako su mnogi članovi VSS-a izmenjeni u skladu sa novim ustavnim amandmanima, Snežana Bjelogrlić nije dala svoju poziciju i zaštitila je ovom zakonskom odredbom do isteka mandata, konkretno još pune tri godine pozicije u najvišem pravosudnom telu sa platom u visini plate predsednika Vrhovnog suda.

Doduše, odredba o plati je preuzeta iz novog Zakona o Visokom savetu sudstva, tu se nije insistiralo na zadržavanju starih pravila...

U toku leta 2025. godine, u vreme trajanja godišnjih odmora, na elektronskoj sednici Visokog saveta sudstva, uz formalno izuzeće Snežane Bjelogrlić zbog bliske porodične veze, za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Ivanjici, postavljen je njen suprug.

Ovde nema rupe u zakonu, samo u etici.

Iako je ovaj tekst malo duži, s obzirom na brojnost i kompleksnost uočenih beneficija od pronalaženja najpogodnijih zakonskih rešenja ili rupa u njima, nemoguće je skratiti ga. Da, još uvek nije kraj.

Naime, pomenute izmene Ustava i Zakona o Visokom savetu sudstva, pored odredbe da se sada ne može kandidovati ne samo predsednik suda nego ni vršilac te funkcije, sadrže i vrlo jasnu i eksplicitnu odredbu čl. 16 st. 2 kojom je propisano da izborni član saveta ne može biti ponovo biran na tu funkciju.

To nije sprečilo Snežanu Bjelogrlić, aktuelnog člana VSS-a, da u oktobru 2025. godine podnese kandidaturu za izbor za sledeći saziv VSS-a.

Izborna komisija je njenu prijavu iz navedenih razloga odbacila. Ni to nije bilo dovoljno, pa je kandidat sa odbačenom prijavom izjavila žalbu Visokom savetu sudstva, pokušavajući da novom rupom u zakonu ubedi članove VSS-a da se navedena odredba čl. 16 st. 2 ne odnosi na nju jer je ona stupila na funkciju pre izmene Ustava, ali i uz svesrdan pokušaj stručne podrške u vidu pisane i usmene analize jednog drugog člana VSS-a, žalba je odbačena, pa je žalilac upućen da pravno sredstvo ostvari u vidu tužbe Upravnom sudu.

Uporna u svom naumu da nakon isteka mandata u aprilu 2026. godine ne napusti Beograd kao mesto rada i ne vrati se na funkciju sudije Osnovnog suda u Ivanjici, izjavila je tužbu, ali je Upravni sud istu odbio kao neosnovanu i našao da su pravilni i zakoniti razlozi iz rešenja Izborne komisije VSS-a koja je kandidacionu prijavu odbacila.

Negde u isto vreme, u oktobru 2025. godine, još jedan rukovodeći član Društva sudija Srbije i to predsednik upravnog odbora Nada Đorđević, sudija Višeg suda u Beogradu, podnela je prijavu za izbornog člana VSS-a iz reda sudija viših sudova. Ništa sporno. Međutim, dva dana nakon podnete prijave, sudija Nada Đorđević je odlukom VSS-a izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Još sedam sudija je tom odlukom izabrano za Apelacioni sud u Beogradu. Takođe, ništa sporno. Ali, samo sudije višeg suda mogu biti kandidati za izbornog člana iz reda viših sudova. Tako kaže Zakon o Visokom savetu sudstva.

Ali, nije zakon samo zakon, a da nema prostora za tumačenje i preduzimanje potrebnih mera.

Tu je i Zakon o sudijama koji kaže da se protiv odluke VSS-a o izboru na sudijsku funkciju može izjaviti žalba Ustavnom sudu u roku od 15 dana. I... ne prođe 15 dana, a bi izjavljena žalba i to na odluku o izboru sudije Nade Đorđević, to je sigurno i potvrđeno lično od strane same sudije Đorđević koja je o tome obavestila birače tokom svog predstavljanja kao kandidata za izbornog člana VSS-a.

Neproveren je podatak, a tako se u sudskim krugovima ovih dana može čuti, da u odnosu na ostalih sedam izabranih nema žalbe, samo protiv odluke o Nadinom izboru.

To ništa ne bi bilo ni čudno ni sporno, da upravo ona nije kandidat iz reda sudija viših sudova i da njoj ne ide u prilog da do okončanja postupka izbora za VSS koji su zakazani za 28. januar 2026. godine ne postane pravosnažna odluka o izboru za sudiju Apelacionog suda.

U tom slučaju više ne bi mogla biti kandidat za VSS. I eto problema za Društvo sudija Srbije!

Dva najistaknutija člana, predsednik udruženja i predsednik UO udruženja, obe u spornom statusu, a sa velikom željom da budu članovi Visokog saveta sudstva.

Za kandidata sa odbačenom kandidacionom prijavom je već iscrpljen veći broj pravnih sredstava, a kandidatura Nade Đorđević zavisi od odluke i tajminga odluke Ustavnog suda.

Na predstavljanju svog programa, upitana od strane sudije sa biračkim pravom na predstojećim izborima, kako bi razrešila situaciju da dobije poverenje sudija viših sudova i pobedi na tim izborima, a da u međuvremenu postane pravosnažna odluka o njenom izboru u Apelacioni sud, da li bi stupila na funkciju Apelacionog suda u Beogradu ili bi ostala predstavnik sudija viših sudova u Visokom savetu sudstva, kandidat Nada Đorđević je odgovorila da je zakon ne sprečava da bude i jedno i drugo, da bi zadržala obe funkcije jer nije propisano zakonom da ne može. Još jedna rupa u zakonu koju bi rukovodeći članovi Društva sudija Srbije tumačili u svoju korist, a zašto i da ne kad im je do sada to tako uspešno polazilo za rukom.

Nijedan zakon ne može da predvidi sve šta život može da kreira, pa tako ni zakon o Visokom savetu sudstva nije mogao da predvidi kandidata koji je izabran za sudiju Apelacionog suda, ali taj izbor ne smatra dovoljnom potvrdom svog profesionalnog uspeha, ili pak kandidata kojem poverenje koje bi mu sudije viših sudija ukazale nije dovoljno da zadovolji ambicije, ali zato ostaje ova rupa u zakonu koju će imenovani kandidat, ako bude u prilici, popuniti po sopstvenom nahođenju, a u duhu vrednosti koje baštini sadašnje rukovodstvo udruženja čiji je predsednik upravnog odbora.

Pozivam sve članove Društva sudija Srbije da razmisle da li su ovakvim postupanjem, odnosno neutoljivom glađu za funkcijama i moći od strane dva rukovodeća člana udruženja, ostali članovi društva u odnosu na koje ne postoje nikakve procesne smetnje da budu kandidati, a koji to zasigurno svojim sudijskim kvalitetima zaslužuju, onemogućeni da budu kandidati i eventualno članovi Visokog saveta sudstva.

Izbori za Visoki savet sudstva su pred nama, biraćemo i videti. Neka pobede najbolji! I neka u Srbiji, a naročito u samom pravosuđu Srbije vladaju zakoni, a ne rupe u njemu.