Srbiji ne preti epidemija lepre

Nakon što se guba ili lepra, bolest za koju se smatralo da je davno iskorenjena, pojavila ovih dana u Hrvatskoj i Rumuniji, i u Srbiji i u okolnim zemljama pojavila se sumnja da ovo oboljenje može da se proširi među građanima. U Rumuniji je potvrđen prvi slučaj lepre nakon više od četrdeset godina, dok su još tri osobe pod sumnjom na zarazu. Reč je o četiri žene azijskog porekla, zaposlene kao maserke u jednom ekskluzivnom spa centru. Nakon što su kod žena primećene sumnjive kožne promene, sprovedena su klinička i mikrobiološka testiranja. Kod jedne je potvrđena prisutnost bakterije Mycobacterium leprae, izazivača bolesti, dok se nalazi za ostale tri još čekaju. Zdravstvene vlasti odmah su reagovale zatvaranjem spa centra, sprovedene su potpune dezinfekcije prostora i pokrenuto testiranje svih zaposlenih, uz širu epidemiološku istragu.

U Hrvatskoj je pre desetak dana, prvi put nakon 32 godine, registrovana ova bolest. Zaraženi je strani radnik iz Nepala koji već dve godine živi i radi u Hrvatskoj.

Da li građani Srbije treba da se plaše gube, odnosno potencijalnog prenošenja ove bolesti kod nas?

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, ističe da u Srbiji niko ne treba da strahuje zbog lepre, odnosno gube, jer naš građanin nema od koga da se zarazi.

– Na području bivše zajedničke države obolelih nema bar 70 godina, sa izuzetkom po nekog imigranta ili našeg državljanina koji je dugo boravio u endemskim područjima sveta. Vrlo je verovatno da će se i kod nas – kao što je slučaj u Hrvatskoj i Rumuniji – pre ili kasnije javiti neki „leprozni došljak” sa jugoistoka Azije, iz Afrike ili Latinske Amerike. Ako ostane neprepoznata kao obolela, takva osoba posle dugo vremena može da ugrozi članove svog domaćinstva, ali je vrlo malo verovatno da uzročnike prenese drugim članovima šire zajednice. Pojava sekundarnih slučajeva među ukućanima je moguća, mada ne mnogo verovatna, a širenje epidemije van tog uskog kruga je praktično isključeno – ističe dr Radovanović.

Iako se mnogi čude tome da neko u 21. veku dobije lepru, naš sagovornik navodi da se godišnje beleži između 200.000 i 250.000 novih bolesnika, a stvarni broj zaraženih je veći, jer se ne jave lekaru svi kojima je pomoć potrebna. Međutim, lepre je sve manje, pre svega zato što se poboljšavaju uslovi života, a njeno prenošenje je olakšano u uslovima bede i nehigijenskog načina života. Važno je i što postoje efikasni lekovi, a ubrzo po započinjanju terapije – koja inače dugo traje – zaraznost prestaje. Uz to, uzročnik lepre je sličan uzročniku tuberkuloze, oba pripadaju porodici mikobakterija, pa be-se-že vakcina delimično štiti i od lepre.

Naš sagovornik naglašava da je lepra opasna za one koji se ne leče, ali do deformiteta dolazi tek posle dugo vremena. U uznapredovalim slučajevima ugrožen je i život. Za naše građane koji ne planiraju dugotrajan boravak u egzotičnim odredištima opasnosti praktično nema. Čak i ako se iseljavaju u endemske delove sveta, rizik je skoro samo na teoretskom nivou, pod uslovom da ne provedu ostatak života baš na socijalnom dnu, dodaje naš sagovornik.

Ključno pitanje je – kako se prenosi guba?

– Kapljice iz nosa i ždrela su osnovni put prenošenja bolesti. Nije dovoljno rukovati se sa nekim ko je čačkao nos, a nije oprao ruke. Nije moguće zaraziti se ni ako čoveku bolesnik kija ili kašlje u lice tokom kratkog razgovora. Za prenošenje uzročnika potreban je dug blizak kontakt čije se trajanje meri godinama ili bar mesecima – dodaje dr Radovanović.

Budući da niko nije imao susret sa ovim oboljenjem, pitanje je i kako prepoznati simptome? Epidemiolog Radovanović kaže da je u endemskim područjima dovoljan samo lekarski pregled. Promene boje kože na manje ili više ograničenim površinama u obliku mrlja (njihov oblik i pigmentisanost zavise od vrste lepre) i potkožni čvorići, nastali zadebljanjem nerava, uz neosetljivost kože na dodir, dovoljni su za dijagnozu. U nejasnim slučajevima uzima se isečak tkiva biopsijom ili se rade drugi laboratorijski testovi. U uznapredovalim slučajevima bolesti lako su vidljivi deformiteti prstiju i drugih delova tela, uključujući tzv. lavlje lice, koje je karakteristično, mada ne i specifično za lepru.

Kako se zaštititi?

– Obično je dovoljno ne birati za partnera, odnosno partnerku nelečenu obolelu osobu. Ako se to već čini, zajednički život treba ograničiti na nekoliko dana ili par nedelja. Mnogo jednostavnije je uputiti obolelu osobu na lečenje, pa nastaviti zajednički život.

Daleko najveći broj ljudi, čak i ako decenijama deli zajednički život sa bolesnikom, neće se zaraziti. Verovatnoća se dodatno smanjuje ako je čovek vakcinisan protiv tuberkuloze – navodi dr Radovanović.

Lečenje od šest do 12 meseci

Stručnjaci ističu da je u današnje vreme ova bolest izlečiva zahvaljujući antibioticima, a tokom terapije se najčešće kombinuju tri leka. Lečenje traje od šest do 12 meseci. Bolest najčešće zahvata kožu i periferne živce, a nelečena lepra može dovesti do trajnih oštećenja i invaliditeta.

Oboleli od gube izolovan i pod terapijom

Zagreb – U Hrvatskoj je pre desetak dana, prvi put nakon 32 godine, registrovana bolest gube, poznate i kao lepra, a da javnost o tome uopšte nije bila obaveštena jer, kako tvrdi ministarka zdravlja Irena Hrstić (HDZ), oboleli je pod terapijom, izolovan, a njegovi kontakti provereni. Zaraženi je strani radnik iz Nepala koji već dve godine živi i radi u Hrvatskoj. Lekari tvrde da nema razloga za paniku jer je guba, hronična zarazna bolest koju uzrokuje bakterija mycobacterium leprae, izlečiva, a zaražena osoba nakon početka terapije vrlo brzo prestaje da bude zarazna. Najavila je strože zdravstvene preglede za strane radnike. Guba najčešće zahvata kožu i periferne živce, a nelečena može dovesti do trajnih oštećenja i invaliditeta. Iako je vekovima bila sinonim za stigmu i izolaciju, danas se guba uspešno leči kombinacijom antibiotika i smatra se izlečivom bolešću, prenosi Tanjug.