Nebojša Milovanović: Po deci vidimo kako vreme prolazi

Gost narednog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bio je Nebojša Milovanović, glumac.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1999. godine, u klasi Vladimira Jeftovića, i od tada je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U pozorištu je ostvario veliki broj uloga, među kojima su „Nora”, „Uobraženi bolesnik”, „Sumnjivo lice”, „Višnjik”, „Švabica”, „Mletački trgovac”, „Šine”, „Beogradska trilogija”… Popularnost je stekao ulogom Jovana Slobenovića u kultnom filmu „Lajanje na zvezde”, a imao i zapažene uloge u brojnim domaćim filmskim i televizijskim ostvarenjima, kao što su „Bure baruta”, „Vojna akademija”, „Koreni”, „Branilac”, „Jutro će promeniti sve”, „Tajna vinove loze”, „Crna svadba”, „Azbuka našeg života”… Uspešno se bavi i sinhronizacijom, autor je i svojevrsnog kabarea muzičko-poetske vizualne forme s elementima stand-ap komedije.

– Ne verujem samo u ljudske podele, verujem u energiju, verujem u sud, verujem u Božju istinu i verujem u dar pre svega. Radim na sebi jednostavno i radim dobre stvari, bavim se svojim poslom na način kako sam nekako razgrnuo kroz sve ove godine i kako sam naučio. Moja je želja da se bavim ozbiljnim stvarima, na ozbiljan način. Bavim se i jezikom i suštinom i odnosima i znam gde sam pogrešio, i ne dozvoljavam da se uljuljkam – istakao je Milovanović.

Za njega recept za srećan život leži u tome da se treba vratiti  prirodi i ljubavi prema prirodi.

– Priroda nas može naučiti velikim stvarima, najvećim stvarima. Osećaj za istinu je bitan. Istina dosta toga trpi, ali je jaka, najjača je, zato što je dinamička kao i ljubav, dinamički je to proces – dodaje Milovanović.

Gost našeg podkasta ima četvoro dece i ističe da mu je porodica utočište i prilika da na malom stvorite i živite svet koji se kleše u borbi i dinamici života, a čiji je osnovni pokretač ljubav.

– Evo dok sam dolazio u „Politiku”, vrtim u glavi šta sam sve danas uradio, koliko sam situacija običnih, svakodnevnih sa svakim od svoje dece preživao i pitam se da li sam bio dobar i već to vrtim u glavi, a dan još nije odmakao. To je ta borba, to je ta dinamika.

Dinamika je ključna reč u ljubavi i u svemu da prosto čovek mora da bude u tom žrvnju i da tu nekako trudi se da ne upadne u neke zupčanike ili da nekako ne padne neka prašina od brašna po njemu ili da se negde uljuljka... Po deci vidimo kako vreme prolazi, brzo ide, ako mi to ne želimo da priznamo. Vidimo šta znači prolaznost i šta znači nešto što može da ostane i što može da bude utkano. Voleo bih da moja deca budu, to mi je najveća želja, da ispadnu dobri ljudi. I da imaju dosta sreće u životu – ističe Milovanović.

Njegov stav je da ono posle čega se ustaje i nastavi dalje je na korist duše, a porazi mogu da budu dobri ukoliko se iz njih izvuče pouka…

POGLEDAJTE JOŠ