Poseta učenika iz Vukovara Beogradu izazvala spor u hrvatskoj javnosti

Prijem učenika Tehničke škole „Nikola Tesla” iz Vukovara kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića izazvao je oštre reakcije u delu hrvatske javnosti, ali i u obrazovnim krugovima, gde je ovaj događaj protumačen kao politički sporna poruka.

Predsednik Srbije je juče ugostio učenike iz Vukovara, poželevši im dobrodošlicu u Beograd i poručivši da se u Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, naglasivši da „ovo i jeste njihova kuća”. Poseta je protekla u duhu zvanične komunikacije sa mladima srpske nacionalnosti iz regiona.

Međutim, istog dana hrvatski „Jutarnji list” objavio je tekst u kojem je preneta oštra reakcija profesorke hrvatskog jezika iz Vukovara Ljiljane Radobuljac, koja predaje u školi čiji su učenici bili na prijemu u Beogradu. Ona je izrazila nezadovoljstvo činjenicom da su učenici otišli kod predsednika Srbije, umesto da, kako je navela, podrže proteste i blokade u Srbiji.

„Dok njihovi vršnjaci već godinu dana nemaju normalnu nastavu, dok hodaju i pešače Srbijom kako bi ukazali na bezakonje, protivustavnost i težak položaj mislećih ljudi, dok moje kolege u Srbiji stenju pod teretom ludila, otkaza i pretnji, neko odluči da odvede učenike moje škole na prijem istom tom Vučiću”, izjavila je Radobuljac, ocenjujući taj potez kao „bezobziran”.

Ova izjava u prvi plan postavlja pitanje da li je primereno očekivati od srednjoškolaca da budu politički akteri i da se svrstavaju u aktuelne političke i protestne podele u drugoj državi. Istovremeno, otvorena je i dilema o ulozi prosvetnih radnika u javnom prostoru i granici između ličnih političkih stavova i profesionalne odgovornosti prema učenicima.

Poseta učenika iz Vukovara Beogradu, koja je u Srbiji predstavljena kao gest dobrodošlice i povezivanja sa mladima iz regiona, u Hrvatskoj je tako dobila potpuno drugačiji politički naboj. Umesto pitanja obrazovne saradnje, kulturnih veza i položaja mladih, u fokus je stavljeno očekivanje da deca i tinejdžeri preuzmu ulogu simbola u širim političkim sukobima.

Takav pristup dodatno opterećuje mlade generacije i produbljuje podele koje već decenijama obeležavaju odnose u regionu, ostavljajući malo prostora za ono što bi obrazovanje pre svega trebalo da bude – prostor znanja, dijaloga i normalne komunikacije.