Bilo jednom u Beogradu

U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije večeras u 19 časova biće otvorena izložba posvećena našoj priznatoj slikarki Vidosavi Kovačević, a čiji su suorganizatori Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Medija centar „Odbrana” i naslednici umetnice.

Postavka pod nazivom „Bilo jednom u Beogradu... Svet Vidosave Kovačević” trajaće do 28. januara i svečano će je otvoriti pukovnik dr Miljan Milkić, direktor Medija centra „Odbrana”, Siniša Vlajković, naslednik porodice Kovačević, i dr Igor Borozan, autor teksta u pratećem katalogu, zaslužan za spajanje institucija i naslednika u realizaciji.

Izložba je posebno vredna pažnje budući da je to prva samostalna retrospektivna izložba radova slikarke Vidosave Kovačević (1889–1913) u njenom rodnom Beogradu. Biće tu sva dostupna njena dela, koja čuvaju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Narodni muzej Srbije, Muzej grada Beograda, Galerija Matice srpske, Narodni muzej Valjevo, Umetnička galerija „Nadežda Petrović” i njeni naslednici i kolekcionari. Dodatno, pored više od sto slikarkinih radova, izložba obuhvata i raznovrsne predmete iz porodične zaostavštine i muzejskih zbirki, koji doprinose boljem razumevanju njenog neposrednog okruženja, doma porodice akademika i istoričara Ljubomira Kovačevića, sveta u kojem je stasavala i koji ju je inspirisao, smeštajući je u društveni kontekst beogradske građanske sredine s kraja 19. i početkom 20. veka.

Kako je saopšteno iz Spomen-zbirke Beljanski, kratkotrajni umetnički put ove autorke trajao je nepunu deceniju, ali svedoči o njenoj unutrašnjoj zrelosti i intuiciji. Vidosava Kovačević je umetničko školovanje započela kao učenica Riste Vukanovića u Višoj ženskoj školi u Beogradu (1899–1905). Zahvaljujući podršci Marka Murata i Đorđa Jovanovića, od 1903. pohađala je časove crtanja i Umetničko-zanatsku školu (1905–1910). Do februara 1912, kada je otišla u Pariz na kratkotrajne studije (privatna škola „Rosi”, Akademija „Žilijen”, Akademija lepih umetnosti), leta je provodila u Prištini kod sestre Milice i zeta Milana Rakića, dok slobodno vreme u Beogradu koristi slikajući u pleneru sa Anom Marinković. Studije je prekinula u novembru 1912, kada se vratila u Beograd. Prerana smrt od tuberkuloze zaustavila je njen slikarski razvoj, koji karakteriše put od akademizma, preko secesijske stilizacije, rada u pleneru do ekspresivnog slikarstva intenzivnog kolorita i snažnog poteza. Na izložbama Umetničko-zanatske škole izlagala je 1908, 1910, 1911, a posthumno 1940. na prvoj izložbi radova Udruženja slikara i vajara ratnika 1912–1918. Uvrstivši je u svoju kolekciju i uključivši u Spomen-zbirku, Pavle Beljanski ukazao je na značaj ove slikarke za srpsku istoriju umetnosti. Retrospektivne izložbe posvećene slikarki održane su 1988. i 2000. godine.

„Slikarka je za veoma kratko vreme ostavila snažan pečat na likovnoj sceni Beograda i Srbije. Njeni radovi, nastali u doba postepenog napuštanja akademskih pravila slikarstva i nastanka raznolikih avangardnih pokreta, predstavljaju potvrdu takozvanog prelaznog perioda u umetnosti evropskog i srpskog građanskog modernizma. U rasponu od ranih kopija i crteža, izvedenih po školskim pravilima Umetničko-zanatske škole u Beogradu, do prihvatanja modernih pravaca – simbolizma, akademskog impresionizma i, pre svega, ekspresionizma – Vidosava Kovačević pokazala je prenošenje uticaja svojih učitelja Riste i Bete Vukanović i Marka Murata, školovanih u Minhenu, koji su u srpsku sredinu unosili savremena likovna stremljenja”, može se pročitati u pratećem tekstu.

Kako je naglašeno, kustoski angažman Jasmine Jakšić Subić, više kustoskinje Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, ostvaren je kroz neposrednu saradnju sa Sinišom Vlajkovićem, naslednikom porodice Kovačević, Jelenom Knežević, muzejskom savetnicom i načelnikom Galerije Doma Vojske Srbije, Jelenom Sekulović, muzejskom savetnicom, i mnogobrojnim saradnicima. Postavku prati katalog sa autorskim tekstom prof. dr Igora Borozana, čiji dizajn potpisuje Veljko Damjanović. Dizajn postavke poveren je Aleksandri Rešnjak Pešić.

Organizovanim predavanjima tokom trajanja izložbe dodatno će se rasvetljavati stvaralaštvo i svet Vidosave Kovačević, a prvo na redu predavanje na programu je u subotu, 20. decembra u 13 sati, u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. Održaće ga prof. dr Igor Borozan, a naslov glasi „Svet Vidosave Kovačević”.